EU: Mehanizam za privremeno uvođenje viza stupio na snagu!

U Evropskoj uniji danas stupa na snagu mehanizam koji omogućava privremeno uvođenje viza zemljama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata, među kojima je i Srbija, ali i evropski i srpski zvaničnici ocenjuju da Srbija zasad nije direktno ugrožena i očekuju da će uskoro biti nađeno zajedničko rešenje za taj problem.

Preporučujemo

Evropska komisija je saopštila da nijedna članica EU dosad nije zatražila suspenziju viznih olakšica za zemlje Zapadnog Balkana.

Mikele Cherkone, portparol komesarke za unutrašnje poslove Cecilije Malmstrem, rekao je novinarima u Briselu da pojedine zemlje, uključujući Nemačku, već godinama izražavaju zabrinutost zbog zloupotrebe prava na azil od strane građana Srbije, Makedonije i Bosne i Hercegovine, ali da formalna procedura za ponovno uvođenje viza nije pokrenuta.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin i evropska parlamentarka Tanja Fajon upozorili su preponedeljak da opasnost od eventualne suspenzije bezviznog režima Srbiji postoji, ali su napomenuli da ta odluka ne može biti donesena preko noći i pozvali srpske vlasti da nastave da preduzimaju sve što je u njihovoj moći.

Tanja Fajon, bivši izvestilac EP za viznu liberalizaciju, napomenula je da i zemlje EU treba da revidiraju politiku azila i pozdravila je nedavnu odluku Nemačke da Srbiju i druge države Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim svrsta na spisak bezbednih zemalja, što će, kako je primetila, znatno skratiti postupak za dobijanje azila, a samim tim najverovatnije smanjiti i broj zahteva za azil.

- Još jednom ističem da bi, u trenutku kada Srbija počinje pregovore sa EU, ponovno uvođenje viza, iako privremeno, bilo jako loš politički signal, a najgore posledice bi imalo za građane Srbije, koji bi upravo u procesu pridruživanja EU trebalo da osete da stvari idu na bolje - rekla je Fajon Tanjugu.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin kaže za B92 da, ipak trenutno ne postoji opasnost da Evropska unija ponovo uvede vize Srbiji.

- Što se mene tiče, kao izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, ne želim da plašim građane. I pored toga što je došlo do zabrinjavajućeg priliva azilanata iz Srbije u neke države članice EU, privremena suspenzija viznog režima trenutno ne predstavlja opasnost - kaže Kacin.

On je objasnio da je procedura takva da, tek po zahtevu neke od zemalja članica EU za privremeno uvođenje viza, Evropska komisija detaljno proverava tu inicijativu i nakon toga donosi odluku.

- Dakle, to se ne može desiti preko noći. S druge strane, ne zaboravimo da je upravo Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čelu sa Ivicom Dačićem u prethodnom mandatu, bila jedna od najzaslužnijih institucija za uvođenje bezviznog režima za građane Srbije 2009. godine. Uveren sam da on preduzima sve što može da spreči ili makar umanji priliv lažnih azilanata - rekao je Kacin.

Ministri policije i pravosuđa zemalja članica EU usvojili su u decembru takozvani zaštitni mehanizam, koji je usaglašen posle dugih pregovora u okviru evropskih institucija, i koji stupa na snagu 9. januara. Mehanizam omogućava suspenziju bezviznog režima na šest meseci.

Zemlje EU su 2009. godine dobile oko 11.500 zahteva za azil sa Zapadnog Balkana, ali ta brojka je 2013. godine više nego učetvorostručena.

Najveći problem s prilivom lažnih azilanata ima Nemačka, u kojoj je u prvih 11 meseci prošle godine 9.820 građana Srbije zatražilo azil. Više ih je došlo samo iz Rusije (14.482) i Sirije (10.858). Iz Makedonije je stiglo 5.625 ljudi, a s Kosova 3.085.

Nijednom državljaninu Srbije nije odobren status azilanta.

U Nemačkoj je broj lažnih azilanata naglo povećan posle odluke Vrhovnog suda te zemlje u julu 2012. godine da se podnosiocima zahteva za azil poveća novčana pomoć tokom procedure odlučivanja o zahtevu, koja traje najmanje dva i po meseca, ali može trajati i do šest meseci.

Ranije je ta pomoć bila 120 evra mesečno za četvoročlanu porodicu, a sada je najmanje 420 evra - uz obezbeđen smeštaj, hranu i odeću.

Nemačka je, u međuvremenu, u decembru prihvatila da sve zemlje sa zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim, uključujući Srbiju, svrsta na listu bezbednih zemalja, što znači da će procedura za razmatranje zahteva za azil biti znatno skraćena.

Evropski i srpski zvaničnici uvereni su da će takva odluka Nemačke rezultirati znatnim smanjenjem broja lažnih azilanata.

Šengenska zona slobodnog kretanja obuhvata 26 evropskih zemalja, od kojih četiri nisu članice EU - Švajcarska, Norveška, Island i Lihtenštajn. Od članica Unije, jedino Velika Britanija i Irska nisu potpisnice Šengenskog ugovora, dok on tek treba da bude u potpunosti implementiran u Bugarskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i na Kipru.

(Telegraf.rs / Tanjug)