INTERVJU - BRANKO RUŽIĆ: Ostvarićemo san - Srbija u EU 2020. (FOTO)

Ministar bez portfelja u Vladi Srbije zadužen za evrointegracije Branko Ružić u novogodišnjem intervjuu za Telegraf.rs otvoreno govori o evropskom putu Srbije, šta nas očekuje u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji, o svom odnosu sa Tanjom Miščević, kao i o vanrednim izborima i o odnosu Socijalističke partije Srbije i Srpske napredne stranke.

  Srbija u januaru 2014. godine i zvanično otpočinje pregovore sa EU o članstvu u Uniju, koliko godina će prema Vašem mišljenju oni trajati i da li je realno da Srbija, kako to pojedini najavljuju da 2020. godine postanemo zemlja članica?

- Ono što je paradoks u našem slučaju je taj da smo mi za svih 13 godina koliko traje priča o Srbiji u EU imali prilike da sagledamo iskustva drugih zemalja kandidata i da tako osposobimo svoje administrativne kapacitete i skupimo razne informacije i znanja koja će nam pomoći da se pregovori završe u nekom srednjem roku, a on je od tri do pet godina. Međutim, ono što sledi posle potpisivanja Ugovora o priključenju Uniji je njegova ratifikacija u zemljama članicama, što će oduzeti još vremena i nakon toga mora da se održi referendum u Srbiji, na kom bi se građani Srbije izjasnili o svemu. Ja, ipak, očekujem da ovaj proces zaista bude završen do 2020. godine. To nije cilj radi cilja ili zarad sakupljanja političkih poena nekog u ovoj ili budućoj vlasti, već je realističan cilj, koji svoj legitimitet crpi u političkoj volji činioca Vlade Srbije i podrške građana ovoj ideji. Kada sve to uzmem u obzir, siguran sam da 2020. godine možemo da budemo nova zvezda na zastavi EU. Međutim, svi moramo da znamo da taj proces nije završen sve dok se ne potpiše i da će biti na tom putu još mnogo prepreka i problema, ali ono što Srbiju na tom putu treba da krasi je diplomatska, mudra i predana aktivnost na svim poljima. Ako smo uspeli da dođemo do Briselskog sporazuma i do normalizacije odnosa Beograda i Prištine onda sam siguran da sve druge prepreke možemo da preskočimo sa velikom lakoćom.

  Ministar ste zadužen za evrointegracije i pošlo Vam je za rukom što nijednom Vašem prethodniku nije, da Srbija dobije zvaničan datum za otpočinjanje pregovora, kako se povodom toga osećate?

- Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, ideja mi je bila da baveći se politikom menjam neke stvari u državi na bolje, a ovo su trenuci koji vas profesionalno motivišu. Dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora, ipak, nije rezultat samo jednog čoveka, to je zasluga cele Vlade, kao i prethodnih ministara koje možda samo nisu imali dovoljno mogućnosti, hrabrosti, dovoljno predanosti da realizuju ovaj cilj. Ipak, ovoj Vladi je pošlo za rukom, da dosanja taj dugo sanjani san. Međutim međuvladina konferencija prestavlja samo jedan početak novih obaveza i novih poslova. Tako da, dobijanje datuma ne želim da gledam kroz neke lovorike i moje zasluge jer sam ja radio posao državnog službenika, odanog Srbiji i sa ciljem da donesem dobro svim građanima.

  Prema vašem mišljenju kako će izgledati pregovori i gde će biti najviše “problema” za Srbiju?

- Moram reći da ja probleme ne vidim u onome što drugi, pa i dobar deo međunarodne zajednice vidi, a to je proces normalizacije Beograda i Prištine, to nije problem već je to za mene sredstvo. Istakao bih da pristupni pregovori ne smeju da budu sami sebi cilj, već je to prilika da modernizujemo i reformišemo naše društvo. Ako 55 odsto naših građana podržava evrointegracije onda je jasno šta je tu cilj i zašto mi te izazove i prepreke moramo mudro preskakati. Najveće "probleme" vidim u našem mentalitetu, jer moramo da shavtimo da reforme sprovodimo ovde i da upodobimo naše društvo i državu. Drugi problem je veliko finansijsko breme koje ćemo kratkoročno morati da podnesemo da bi dugoročno dobili mnogo više benefita za sve. Mislim da će najveći izazov biti projekcija budžeta za narednih 5 godina, jer ako ne budemo imali takav plan, koji moramo napraviti kao u vreme komunizma kada su postojale petoljetke, nećemo imati uvid u sve izvore, troškove i neće biti lako da se bez jasnog budžeta pregovora. Moramo, dakle jasno da svima predočimo koja su ulaganja potrebna i u kojim oblastima i kolike su koristi koje ćemo iz tih ulaganja dobiti, a one su zaista velike, jer treba reći i to da zbog tih benefita nijedna država koja je ušla u EU nije rada da iz nje i istupi.

 Dokle se stiglo sa izradom pregovaračkog okvira za Srbiju i imate li neka saznanja kako će on izgledati i hoće li se razlikovati od drugih zemalja i u kojoj meri?

- Evropski savet usvojio je pregovarački okvir 20. decembra i ono što je važno je da je on plod jake i jasne proaktivne politike koju smo mi kao Vlada vodili kako bi bi ukazali na argumentaciju koja korespondira sa realnim procenama u pristupnim pregovorima. Sam sadržaj sličan je sa onim u slučaju Crne Gore, a ono što je specifično u našem modelu je to što pored procesa pregovora sa EU paralelno sa njim ide i proces normalizacije odnosa sa Prištinom. Ti procesi će se preplitati u nekim tačkama i to je jedina različitost u odnosui na druge.

  Boravili ste nedavno u Londinu, a kakve utiske nosite iz Velike Britanije i hoće li nas ona zaista podržati ili blokirati na putu ka EU, imajući u vidu najnovije izjave premijera Kamerona?

- Postoji snažna podrška Londona kada je u pitanju proces članstva Srbije u EU. Što se tiče izjave gospodina Kamerona, ocenio bih da je njegova izjava usmerena pre svega ka domaćoj javnosti. Činjenica da su građanima Srbije potrebne vize prilikom ulaska u Veliku Britaniju, zbog njihovog viznog režima koji je došta oštar govori u prilog tezi da se ta izjava nije odnosila na Srbiju, već je on govorio o jednom opštem stanju i azilantima koji prave probleme njegovoj zemlji. Ipak, mi ne treba da negiramo da problem sa lažnim azilantima postoji, ali treba reći i to da je Vlada pokrenula mnoge projekte kako bi ovaj problem suzbili.

  Kakva je situacija sa podrškom Nemačke Srbiji na njenom putu i hoće li biti novih uslovljavanja?

- Nemačka je jedna od najvećih ekonomskih partnera, a rekao bih i jedan od najvećih promotera članstva Srbije u EU. Sa njom uvek igrate igru otvorenih karata, to je ono što je veliki kvalitet u našem odnosu. Njihova podrška Srbiji zbog toga nikada neće biti dovedena u pitanje. Veoma je važno da kada gradite neki partnerski odnos, da on ne bude zasnovan na lažima, već da se zasniva na iskrenosti, a mi upravo takav odnos negujemo sa Berlinom.

  Kako funkcioniše, mnogi su ga nazvali “srpski evropski tim“ Tanja Miščević i Branko Ružić?

- Moram reći da je za mene privilegija raditi sa osobom koja ima i lični i poslovni integritet, kao što je gospođa Miščević. Ipak, smatram da je evropski tim čitava Vlada Srbije, a mi smo tu samo najviše eksponirani na polju evrointegracija. Naša saradnja uz podršku premijera i prvog potpredsednika samo ide uzlaznom putanjom i daje rezultate, a očekujem da će tako biti i u narednom periodu. Siguran sam da će gospođa Miščević do samog kraja i članstva Srbije u EU kormilariti ovim brodom, jer ministri će se menjati, ali ona je tu.

 Kada očekujete da se kompletira pregovarački tim Srbije?

- Pregovaračka struktura Srbije je u velikoj meri već konstruisana, tu je 35 pregovaračkih grupa, preko 2.000 ljudi uključeno u same pregovore i razgovore, skrininge, imamo Kordinaciono telo Vlade za prristupanje EU i njegov Savet, tako da je mnogo ljudi uključeno u taj proces. Sam pregovarački tim od najviše 17 ljudi će isto biti veoma brzo formiran, po funkciji u njemu će biti 3-4 visoka funkcionera koja imenuje Vlada i ostalo su eksperti za razna pitanja. Sva imena će Tanja Miščević već početkom Nove godine predložiti Vladi i to će biti brzo usvojeno.

  Rekli ste svojevremeno da je prvi potpredsednik Vlade Srbije poneo teško breme, ali da je breme koje nosi premijer Ivica Dačić veće i teže, da li i dalje ostajete pri tom stavu i na šta ste konkretno mislili?

- Za nijansu ću sada reći drugačije, moram istaći činjenicu da su i premijer i prvi potpredsednik vrlo odgovorni političari i da su upravo oni poneli najveće breme u evrointegraciji i modernizaciji Srbije, tako da sada nikome ne bih davao ekskluzivitet, jer je više nego jasno da su i Dačić i Vučić zajedničkim radom ostvarili jedan rezultat o kojem su mnogi samo mogli da sanjaju.

  Koliko su u ovom momentu realni vanredni izbori, priča se da će oni biti zajedno sa beogradskim?

- Ne smatram da je racionalno da imamo vanredne izbore u godini koju treba da nazovemo "Godinom evropskih integracija", a to je period u kojem možemo veoma dinamično da napredujemo ka EU. Ipak, kako partijski rukovodilac mogu da razumem želju svake partije da materijalizuje onaj legitimitet koji trenutno poseduje, ali mislim da su Vučić i Dačić pre svega politički odgovorni ljudi i da će ih ta odgovornost za državu voditi kada budu razmišljali o izborima. Verujem da bi izborna kampanja od 6 meseci mogla samo državu da koštaju i da odnesu dragoceno vreme za reforme koje su nam neophodne u nepovrat.

 Kakvi su odnosi na relaciji SPS – SNS i može li se očekivati da ova koalicija traje duže i od ovog mandata, tačnije da se i nakon nekih sledećih izbora ponovo udružite?

- Kada pogledam rezultate koje smo do sada postigli siguran sam da možemo da sarađujemo dugi niz godina, a treba imati u vidu da sama koalicija nije emotivan odnos, jer u politici nema emocija. Svaka politička organizacija ima svoje ustrojstvo i organi stranaka odlučuju na svoje načine, a što se nas u SPS državotvorno smo orijentisani i sarađujemo lepo sa SNS.

  Šta bi ste poželeli građanima Srbije za Novu 2014. godinu, a šta sebi na ličnom i poslovnom planu?

- Poželeo bih građanima mnogo stabilniju ekon situaciju, priliv investicija, nova radna mesta, život dostojan čoveka, socijalnu pravdu i nastavak procesa evrointegracija, a lično bih sebi poželeo da imam što više vremena da provedem sa porodicom i svojom suprugom Anom, ćerkom Elenom i sinom Milutinom, to mi je želja koja će u nekoj meri, ipak ostati i neostvarena.

(Darko Zlojutro)