"NAŠI" KANDIDATI ZA NOBELA: Od Tita, preko Miloševića i Vesne Pešić do Dačića!

I MI KANDIDATE ZA TRKU IMAMO! Najnovije pominjanje nominacije premijera Srbije Ivice Dačića za Nobelovu nagradu samo je još jedna kandidatura istaknutih političara sa ovih prostora koji su stali u red za ovo prestižno priznanje, a pre predsednika Vlade Srbije u trci za nagradu i 1,2 miliona dolara (koliki je nagradni fond) bili su doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito i predsednik SRJ Slobodan Milošević, ali i Vesna Pešić.

Najnovija inicijativa predstavnika srpskog i albanskog Kokusa u Kongresu SAD koji su uputili pismo Nobelovom komitetu u kojem nominuju premijera Srbije Ivicu Dačića, kosovskog premijera Hašima Tačija i visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton za Nobelovu nagradu za mir za 2014. godinu, zbog njihove ključne uloge u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nesumnjivo će se naći u moru drugih, od kojih se na proleće izdvajaju favoriti.

Treba istaći da je za nagradu 2013. pristiglo je rekordnih 259 nominacija, a događa se da u uži krug prođu tek tri.

Pre ove nominacije za Nobelovu nagradu za mir sa ovih prostora konkurisali su Josip Broz Tito (1973. godine) i Slobodan Milošević (1995. godine).

Josip Broz Tito bio je zvanični kandidat za Nobela 1973. godine, ali je nagradu tada odlukom komisije dobio Henri Kisindžer.

Podsetimo, za promotera Titove kandidature angažovan je vojvoda od Luksemburga, sa ciljem da kandidatura izgleda politički neutralna iako se Tito u tim godinama nametnuo kao jedan od vođa trećeg sveta, koji je sa velikim uspehom plivao između dva suprotstavljena bloka, komunističkog Istoka i kapitalističkog Zapada.

S obzirom na tradiciju da o nominovanim kandidatima mišljenje daju raniji dobitnici ove nagrade, svoj stav o Brozovoj kandidaturi "napisao" je pisac Aleksandar Solženjicin.

Ovaj disident, bivši logoraš u Arhipelagu Gulag, dao je negativno mišljenje o jugoslovenskom pretendentu na mirovnog Nobela. Veliki pisac je, između ostalog, napisao da je Josip Broz Tito kao učesnik građanskog rata u Jugoslaviji odgovoran za veliki broj nevinih žrtava koje su ubili njegovi komunisti, da je u zemlji kojoj je nametnuo diktaturu ukinuo sve građanske slobode, poništio ljudska prava, zabranio slobodu govora, okupljanja, političkog organizovanja. Da li je ovaj Solženjicinov memorandum izvršio presudni uticaj na Nobelov komitet, teško je reći, ali Brozova nominacija za mirovnog Nobela je propala.

U vezu sa Nobelovom nagradom dovođen je i pokojni predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević, koga su Gradski odbor Socijalističke partije Srbije u Nišu i rukovodstvo tog grada 1995. godine kandidovali za ovo priznanje, a kako su naveli, on je to zaslužio zbog - "svog doprinosa uspostavljanju mira na prostoru bivše Jugoslavije". Od toga se nije odmaklo dalje, a pet godine kasnije pokrenuta je nova inicijativa da Milošević dobije Nobela, ovog puta od veterana Drugog svetskog rata iz Loznice.

Srpski premijer Ivica Dačić je povodom vesti da je zvanični kandidat za Nobelovu nagradu rekao da mu je "draža kandidatura za Nobela nego za Hag".

- Ne radimo ništa za nagrade, već za državu, ali mi više prija nominacija za Nobela, nego za Hag - rekao je premijer Srbije.

Od srpskih političara za ovu nagradu pominjana je još i Vesna Pešić i to 1997. godine, a predlog je podneo Međunarodni biro za mir iz Ženeve.

Ove godine, za Nobelovu nagradu za književnost pominjao se i Dobrica Ćosić. Poslednji srpski pisac koji je pre njega bio u u konkurenciji jeste Milorad Pavić.

Ipak, jedini Srbin i uopšte ličnost sa naših prostora kome je pošlo za rukom da, do danas, dobije Nobelovu nagradu, ali ne za mir, već za književnost je Ivo Andrić.

(D. Zlojutro)