Selaković: Rad u javnom interesu koristi Srbiji (INFOGRAFIK)
- Od rada u javnom interesu u toku prošle godine društvena zajednica je imala korist od oko 6,5 miliona dinara - kaže ministar pravde Srbije
Od rada u javnom interesu u toku prošle godine društvena zajednica je imala korist od oko 6,5 miliona dinara, a država je ostvarila uštede od gotovo sedam miliona dinara, rekao je danas ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković.
Otvarajući Kancelariju za alternativne sankcije u Požarevcu, osmu po redu i jednu od 15 koliko treba da ih bude u Srbiji do kraja iduće godine, Selaković je pozvao sudije da izriču tu vrstu alternativne sankcije kada god je to moguće.
Ministar je ukazao da kazna rada u javnom interesu ima višestruke prednosti u odnosu na zatvorsku kaznu jer donosi korist za društvo, uštede u budžetu, a daleko je delotvornija i po samog izvršioca krivičnog dela i istakao da postoji tendencija za porastom broja te vrste sankcija u odnosu na zatvorske kazne.
Prema njegovim rečima, Srbija je na začelju Evrope kada su u pitanju kazne u javnom interesu jer danas ima 10.221 lice u zatvorima, a svega 520 njih koji služe kaznu u javnom interesu.
Ministar je napomenuo da u Engleskoj i Velsu broj osuđenika koji kaznu služe u zatvorima iznosi 86.000, dok 230.000 njih radi u javnom interesu. Situacija je slična i kada je u pitanju Švedska u kojoj opet tri četvrtine osuđenih, njih 15.000, radi u korist društvene zajednice, a jedna četvrtina kaznu služi u zatvoru (5.000).
Primena te vrste sankcija je počela 2009. godine otvaranjem neophodnih kancelarija, najpre u Beogradu, a kasnije u Novom Sadu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Somboru, Nišu, a od danas i u Požarevcu i Smederevu.
Još jedna kancelarija biće otvorena u sredu u Sremskoj Mitrovici, a već naredne godine biće otvoreno još pet kancelarija u sedištu viših sudova u Pančevu, Čačku, Leskovcu, Užicu.
U kancelarijama za alternativne sankcije rade poverenici zaduženi za nadgledanje sprovođenja kazne rada u javnom interesu kao i uslovne osude sa zaštitnim nadzorom.
Odlukom suda osuđeni se šalje na rad uglavnom u mesne zajednice, javno-komunalna preduzeća, javna preduzeća, ustanove kulture i ustanove za negu starih lica.
Od početka primene alternativnih sankcija u Srbiji 2009. godine u javnom interesu je radilo ukupno 548 osuđenih, od čega je 223 njih osuđeno do decembra ove godine na tu kaznu.
Prema zakonu, sud može da izrekne kaznu od najviše 360 sati rada u javnom interesu i to za krivična dela za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Video: Konferencija za medije povodom filma "Volja sinovljeva
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jola
Ovakav vid izvrsenja krivicnih sankcija do sada nam je bio poznat samo iz udzbenika. Da li bi se u svetu uopste primenjivao ovaj institut da nije svrsishodljiv? Naravno da ne. Kriminolozi su ustanovili da se na taj nacin bolje utice na resocijalizaciju. Za ljude koji ovu kaznu izvrsavaju ista moze da predstavi jednu vrstu ponizenja, a s obzirom da zivimo u dobu kada su ljudi mahom ponosni, sigurna sam da ce i ovo biti dobar nacin da se ubuduce ne cine takvi prestupi.
Podelite komentar
marina milosavljevic
Za osudjenike koji ne predstavljaju opasnost za okolinu drustveno koristan rad je idealno resenje za drustvo, a u isto vreme omogucava bolju resocijalizaciju osudjenika.
Podelite komentar
Tutor
Treba prekršiocima zakona uterati radnu naviku u sistem razmišljanja.
Podelite komentar