HOĆE DA RASPARČAJU SRBIJU: Ko su ekstremisti iz komšiluka koji nam prete?

ŠTA ĆE NAM OD DRŽAVE OSTATI AKO SE NJIHOVE PRETNJE OSTVARE?

Srbija i njena teritorija u poslednje vreme "trn su u oku" mnogim ekstremnim nacionalističkim grupama država u okruženju, koji sve jasnije zagovaraju zaustavljanje evrointegracija Beograda, kao i otcepljenje pojedinih teritorija od Srbije.

Tako su se pored pitanja Kosova i Metohije, pred Vladom Srbije našli i izazovi u vidu otimanja Vlaha od strane Rumunije, pitanje Mađara u Vojvodini, a najnoviji je zahtev desničara u Bugarskoj da joj se pripoje delovi Srbije i Makedonije u kojima žive Bugari!

Ekstremno desničarska politička partija u Bugarskoj Ataka, koja pruža podršku vlasti i u Evropskom parlamentu, ima dva poslanika, a zatražila je u Skupštini da se delovi Srbije i Makedonije u kojima žive Bugari, pripoje Bugarskoj, kao i da se to pitanje reši pre daljih evrointegracija Beograda i Skoplja.

Konkretno, Ataka želi da deo Bugarske budu Bosilegrad i Dimitrovgrad u Srbiji, odnosno Strumica s okolinom u Makedoniji.

U deklaraciji koju je Ataka predstavila u bugarskom parlamentu navodi se “ponižavajući” Nejski mirovni ugovor iz 1919, koji se po mišljenju ovih bugarskih neofašista, ne odnosi na Srbiju i Makedoniju, koje oni ne smatraju pravnim naslednicima Kraljevine SHS.

"Srbija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija ne mogu se smatrati legalnim naslednicama države Slovenaca, Hrvata i Srba. Srbija nije prihvaćena kao naslednica Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama i međunarodnoj zejednici, dok BJR Makedonija čak nije priznata pod svojim ustavnim imenom", navodi se u deklaraciji koju je Ataka predstavila u parlamentu.

Poput Atake, mađarska neofašistička stranka Jobik podržava aktuelnu vlast u svojoj zemlji, ali je njen uticaj daleko veći, pošto je treća politička snaga u Mađarskoj. Nekada deluje da Jobik govori one stvari koje desničarska vlada premijera Viktora Orbana ne sme da glasno kaže zbog Brisela. Jobik i Ataku povezuje i mržnja prema EU, ali ni Jobiku ta mržnja ne smeta da ima tri dobro plaćena evroparlamentarca.

Kristina Morvai, poslanica ove mađarske desničarske stranke u Evropskom parlamentu i njen kandidat za predsednika države, zatražila je da se Srbiji ne dozvoli prijem u EU sve dok se ne reši pitanje ljudskih prava Mađara u Vojvodini!

Ona je zajedno s poslanikom ekstremno desničarske partije Jobik iz Mađarske Tamašom Gaudi-Nađom i predstavnicima mađarske nacionalne zajednice iz Vojvodine organizovala Javno slušanje o povredama prava Mađara u Vojvodini u sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu.

Na skupu je prikazan dokumentarni film pod naslovom "Krivac od žrtve?", u kojem su prikazani napadi na Mađare u Vojvodini, s posebnim osvrtnom na slučaj "novih temerinskih momaka", koji su u pritvoru više od godinu dana nakon tuče u kafani.

Jobikovci su antisemite, a bratske odnose u Hrvatskoj gaje s neoustaškom Hrvatskom čistom strankom prava. Omladinski pokret "64 županije" u Srbiji je poznat u poslednjih desetak godina i odgovoran je za raspirivanje međunacionalne netrpeljivosti u Vojvodini. Ovaj pokret nosi naziv po 64 županije koje su činile mađarsku državu koja je poražena u Prvom svetskom ratu.

Sve češće pominjanje "vlaškog problema" i pokretanje tog pitanja od strane Rumunije još jedna je od pretnji blokade evropskog puta Srbije, a moglo bi i da poremeti odnose Beograda i Bukurešta. Tomislav Nikolić, međutim, poručuje da Srbija neće prihvatiti asimiliranje vlaške manjine.

Rumunija već godinama pokušava da vlašku manjinu prikaže kao svoju i tim pitanjem namerava, kako Telegraf saznaje, da zakoči evropski put Srbije. Tako Bukurešt, osim dobro poznatog "stopiranja" odluke da se Srbiji dodeli status kandidata za EU, već godinama drži i blokiran Sporazum o asocijaciji u Senatu zbog tog pitanja.

U Ministarstvu spoljnih poslova kažu za Telegraf da vlaško pitanje neće narušiti odlične odnose koje Srbija i Rumunija imaju.

- Beograd i Bukurešt imaju tradicionalno dobre odnose. Rumunija nije i neće priznati Kosovo i Metohiju, pa ni pitanje vlaške manjine neće narušiti dobre odnose koje dve zemlje dugo održavaju – kažu u ministarstvu.

Iz Vlade Srbije poručuju da zahtevi desničara iz Mađarske i Bugarske nisu zvaničan stav tih država i da ih kao takve ne treba uzimati ozbiljno.

Još jedan od problema i "šamara Srbiji" u nizu je i proslava Dana zastave - nacionalni praznik Albanije u Preševu, juče, koji je okupio veliki broj Albanaca na trgu koji su tražili da im se vrati spomenik podignut borcima OVPMB.

Skender Destani kaže da u Preševu, Bujanovcu i Medveđi ima između 50.0000 i 60.000 hiljada ljudi, pripadnika albanske nacionalne manjine.

On je dodao da će Albanci s juga Srbije ostvariti pravo isticanja nacionalnih simbola Albanije, pored simbola države Srbije, što će, prema njegovom mišljenju, biti pravo rešenje za Srbe i Albance i da "drugog puta nema".

(D. Z.)