KOALICIJE VUKA DRAŠKOVIĆA: Od Mirka Jovića, preko Đinđića i Tadića, do Čede!

Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković od osnivanja stranke 1990. godine pravio je koalicije gotovo sa svim relevantnim političkim subjektima na srpskoj političkoj sceni, osim sa Slobodanom Miloševićem i SPS-om, iako je bio ministar inostranih poslova 1999. Takođe, njegova stranka je bila u Vladi Srbije koju je podržavala partija Ivice Dačića.

Srpski pokret obnove će na sledećim parlamentarnim izborima pred građane Srbije izaći u novoj koaliciji, i to s najjjačom partijom - Srpskom naprednom strankom. Tu mogućnost najavio je Vuk Drašković nakon sastanka s prvim potpredsednikom Vlade i liderom naprednjaka Aleksandrom Vučićem.

Drašković je srpski pisac i političar, poznat po izuzetnoj burnoj i kontroverznoj karijeri. Rodio se u porodici hercegovačkih Srba doseljenih u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata. Za vreme studija prava u Beogradu postao je član Saveza komunista Jugoslavije i saradnik hrvatskog komunističkog čelnika Mike Špiljka, kome je pisao govore.

Politički počeci Draškovića vežu se za 1989. kad je zajedno s Mirkom Jovićem na Badnje veče osnovao Srpsku narodnu obnovu. Drašković ipak nije dugo boravio u SNO, već sa Vojislavom Šešeljem, koji je predvodio Srpski slobodarski pokret, 14. marta 1990. osniva Srpski pokret obnove.

Lider SPO imao je saradnju sa gotovo svim relevantnim političkim činiocima u Srbiji. Bio je u koalicijama i savezima sa Zoranom Đinđićem, Vesnom Pešić, Vojislavom Koštunicom, Velimirom Ilićem, Goranom Svilanovićem, Nenadom Čankom, Mlađanom Dinkićem, Borisom Tadićem, a na poslednjim izborima izašao je zajedno s Čedomirom Jovanovićem na listi "Preokret".

Srpski pokret obnove je samostalno ili u koalicijama s drugim strankama učestvovao na svim parlamentarnim izborima u Srbiji:

* Na prvim višestranačkim izborima 9. decembra 1990. godine SPO je dobio 7,6% glasova, tj. 19 poslaničkih mesta.

* 1992. godine, u okviru koalicije DEPOS (SPO, Demokratska stranka Srbije i Nova demokratija), koja je dobila 20% glasova, tj. 50 poslaničkih mesta, SPO-u je pripalo 26.

* 1993. godine, koalicija DEPOS (SPO, Nova demokratija i Građanski savez Srbije) je dobila 18% glasova, tj. 45 poslaničkih mesta, od kojih je 37 pripalo SPO.

* 1997. godine SPO je učestvovao samostalno na izborima i dobio je 18% glasova, tj. 45 poslaničkih mesta.

* 2000. godine SPO je učestvovao samostalno i dobio je 3,3% glasova, što je bilo manje od potrebnog cenzusa.

* 2003. godine, 28. decembra, SPO je učestvovao u koaliciji sa Novom Srbijom. Ta koalicija je osvojila 7,7% glasova, tj. 22 poslanička mesta, od kojih je SPO-u pripalo 13.

* 2007. godine, 21. januara, SPO izlazi samostalno i osvaja 3,33% glasova, te ne prelazi cenzus.

* 2008. godine, 11. maja SPO je izašao na izbore u okviru koalicije Za evropsku Srbiju, sa DS, G17+, LSV i SDP. Ta koalicija je osvojila 102 poslaničkih mandata, a SPO-u je pripalo 4 mandata, mesto ministra za dijasporu u Vladi Srbije, koje je povereno tadašnjem potpredsedniku stranke Srđanu Srećkoviću i mesto državnog sekretara u ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je povereno tadašnjoj potpredsednici stranke Sanji Čeković.

* 2012. godine, 6. maja SPO je izašao na izbore u okviru koalicije Preokret, sa Liberalno-demokratskom partijom, Socijaldemokratskom unijom i drugim manjim strankama i sindikatima. Ta koalicija je osvojila 6,6% glasova, tj. 19 poslaničkih mandata, od kojih je SPO-u pripalo 4 mandata.

(D. Z.)