Skoro trećina zakona u Srbiji se ne primenjuje

Skoro trećina zakona koje je Skupština Srbije usvojila u prethodne tri i po godine se ne primenjuje, jer resorna ministarstva nisu uspela da u predviđenom roku donesu podzakonske akte.

Kako je rečeno na predstavljanju časopisa Izazovi evropskih integracija, koji je posvećen unapređenju zakonodavnog procesa u Srbiji, uska grla u institucijama koje kreiraju pravne akte bi u naredne dve godine mogla da se otklone, jer će Nemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) krajem marta dati preporuke za unapređenje zakonodavnog procesa, ali i konkretna rešenja kako te preporuke da se sprovedu u praksi.

Najviše se zamera na tome što je malo stručnih ljudi u ministarstvima koji znaju da pišu zakone, kao i to što šira javnost najčešće dobije šansu da pročita zakon tek kad on uđe u skupštinsku proceduru. Zakoni se donose i bez prethodne ozbiljne računice o ekonomskim i društvenim efektima, zbog čega se često čuje da se neki zakon donosi jer je "Evropa to tražila od nas".

Skupština Srbije je u protekle tri i po godine usvojila više od 1.000 zakona i drugih pravnih akata, što je pravi "normativni cunami", ocenio je predsednik zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Vlatko Ratković. Kako je rekao, to je stvorilo značajan pritisak na srpski parlament zbog čega kvalitet zakona može biti doveden u pitanje.

U primedbama na račun domaćeg zakonodavstva, Ratković je naveo da izradi zakona ne prethodi definisanje politika koje država želi da sprovodi.

Radmila Milivojević, bivša direktorka Agencije za evropske integracije, a sad specijalna savetnica u Privrednoj komori Srbije, smatra da privredu niko ne konsultuje pre donošenja zakona. Ona je podsetila na istraživanje NALED-a, po kome su prosečni godišnji troškovi zbog administrativnih prepreka oko 924 hiljade dinara po preduzeću, što na nivou celokupnog sektora malih i srednjih preduzeća iznosi skoro milijardu dinara.

Ona je upozorila da će se u narednoj fazi evropskih integracija, u kojoj sledi skrining nacionalnog zakonodavstva (analitički pregled i ocena usklađenosti sa pravnom tekovinom EU), novi troškovi dodati na postojeće troškove privrede, zbog čega bi javnost mogla da odbaci evropske integracije kao skup proces.

(Izvor: euractiv.rs)