INTERVJU MARKO ĐURIĆ: Neprijatno je pregovarati s Hašimom Tačijem! (FOTO) (VIDEO)

Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić za Telegraf.rs ekskluzivno opisuje kako zaista izgledaju pregovori u Briselu i u kojoj atmosferi se oni vode, ali i o tome što je zaista važno da Srbi izađu na izbore na Kosovu i Metohiji, kao i o "lomovima" u Srpskoj naprednoj stranci i odnosu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.

  Predsednik države Tomislav Nikolić, Vlada Srbije i patrijarh Irinej pozvali su Srbe na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore, zbog čega je to jako važno?

- Ovi izbori su zapravo borba za opstanak Srbije na Kosovu u izmenjenim okolnostima, gde institucije Srbije, nažalost od 1999. godine, ne mogu da funkcionišu na način na koji su to činili godinama i decenijama pre bombardovanja SRJ. Srbija kroz ove izbore želi da dobije opštine i institucije koje će biti legitimne i priznate od svih relevantnih faktora u međunarodnoj zajednici, kao zakonite i reprezentativne. Učešćem na ovim izborima dobićemo snažan agrument za sve buduće razgovore, dobićemo poluge vlasti kojima će naši predstavnici upravljati na terenu, a koje znatno utiču na život svih Srba na KiM.

  Posle dužeg vremena Srbija je jedinstveno izašla sa stavom da se pozovu Srbi da izađu na izbore i podržala jednu listu "Srpsku", šta vam to govori?

- Posebno želim da istaknem interesovanje i jedinstven stav države, što je svojevrstan presedan u odnosu na prethodni period. Ovo je prvi put od 1999. da Srbija izlazi s jedinstvenim stavom i listom. Ovi izbori su samo uvertira za sve ono što će se dešavati u mesecima i godinama koje dolaze, a napraviće dobre polazne osnove za položaj našeg naroda u srpskoj pokrajini. Glas za listu "Srpska" je glas za ulogu Republike Srbije na Kosovu. Istina je da ima više različitih lista i predstavnika našeg naroda koji žele da se nametnu kao reprezentativne, ali samo jedna lista je ona koja uživa podršku Srbije i za čije delovanje i rezulate političkog rada garantuje Beograd.

Da razjasnimo, zašto je važno da se formira Zajednica srpskih opština?

- Očekujemo da odmah nakon izbora krene proces formiranja Zajenice srpskih opština kojim će biti uređen život, utvrđene i definisane nadležnosti u različitim oblastima života. U tom smislu naše neslaganje s privremenim institucijama na Kosovu nije oko njihovog postojanja, već oko njihovog statusa. Za Srbiju su to samo privremeni organi za Prištinu su to institucije tzv nezavisne države Kosova, a oko toga nikakvog slaganja nema. Funkcionalna veza ZSO kroz finansiranje biće zadržana i Beograd će nastaviti u punoj meri da podržava zajednicu, kao i svaku pojedinačnu opštinu, a to je dogovoreno i sporazumom u Briselu. Treba istaći i to da Srbija neće dozvoliti da ovi izbori rezultiraju smanjenjem broja zaposlenih, naprotiv.

  Aleksandar Vučić i Ivica Dačić najavili su da će uskoro ići na Kosovo. Da li očekujete da će se te posete realizovati i da neće biti problema?

- Problema ne bi smelo da bude. Postoji Sporazum o slobodi kretanja koji je prethodio i Briselu i svim drugim sporazumima koji je ova Vlada parafirala. Fundamentalno je ljudsko pravo da se omogući nesmetano kretanje na svojoj teritoriji. Proces koji se odvija u Briselu je statusno neutralan i u tom smislu bio bi potpuni apsurd da političarima koji su uložili sav svoj politički autoritet i kredibilitet da na Kosovu dođe do ovih izbora, bude onemogućen pristup. Imamo postignut dogovor za koji očekujemo da bude ispoštovan do kraja, rušiti je najlakše.

  Čini se da Priština na sve moguće načine, prljavim trikovima, pokušava da ne ispoštuje dogovoreno u Briselu. Da li se slažete s tim?

- Albanci su svojim ponašanjem nakon potpisivanja sporazuma sebi otežali položaj za nastavak razgovora i mogu reći da su Albanci temeljno potkopali autoritet Vlade Kosova u međunarodnoj zajednici. Onog momenta kada pribegavate političkim manipulacijama, kada jedan dan potvrdite da ćete nešto da uradite, a onda drugi dan da bi ste dobili političke poene u Prištini uradite nešto sasvim drugačije, tad samo doprinosite nešto boljem rejtingu vaše partije na unutrašnjem planu, ali gubite kredibilitet u očima sagovornika, u ovom slučaju iz Beograda i Brisela. Mi možemo da se dogovaramo ozbiljno, dugoročno i suštinski samo s ljudima za koje znamo da će te dogovore koje postignemo na terenu i sprovesti. U suprotnom, to je razgovor gluvih bez suštine. Očekujemo da se dogovori do kraja primenjuju jer je to jedini način da se ovaj proces valjano nastavi.

  Hoće li Beograd i dalje da poštuje dogovor?

- Beograd će svoj deo obaveza nastaviti da ispunjava vodeći računa o tome da ispunjavanjem obaveza naše strane ne dođemo u preteranu neravnotežu u odnosu na drugu stranu. To je momenat kada dobra volja prestaje da bude glavni činilac i prelaze u obaveze koje moraju da se poštuju.

Opozicija u Prištini često kritikuje Hašima Tačija da svakim danom sve više Srbiju dovodi na KiM. O čemu se tu radi?

- Ima dva aspekta te priče. Jedan aspekt je taj da Priština na sve načine pokušava da koristi nekada i tobožnje podele u sopstvenim redovima da bi se pokazala nemoćnom da sprovede dogovoreno u Briselu koji im u tom trenutku neodgovaraju, pa se pozivaju na podele u vladajućoj koaliciji, protivljenje opozicije, na odluke Ustavnog suda, kao da su njihove institucije stare stotinama godina i njihove odluke nepromenjive i zapisane u kamenu. S druge strane, od Srbije se očekuje da donosimo odluke koje nisu uvek u skladu s našim pravnim sistemom. Srbija želi da vidi da se odluke iz Brisela sprovode. Druga strana priče je da se u Prištini pribojavanju sve većem otvaranju vrata ulasku Srbije na Kosovo koje omogućuje dogovor iz Brisela. Jer kad imate 10 gradonačelnika izabranih na izborima i 10 lokalnih opština koji po propisima koji važe u pokrajini imaju izuzetno velike nadležnosti i kad imate policijske strukture koje su sačinjene po etničkoj strukturi onda je jasno da sedite za stolom sa ozbiljnim argumentima u rukama i da bez vas ne mogu da se donose ozbiljne odluke. Zato jačanje ZSO ne ide u korist Prištini toga se i oni pribojavaju.

  Kako zaista izgledaju pregovori u Briselu i kojim se tonom odvijaju?

- Kao i kada je slučaj kod običnih sastanaka veoma je važno koga imate s druge strane. Ukoliko je reč o političaru koji je suviše zadojen mržnjom, nerazuman u svojim zahtevima koji nisu prijatni za slušanje, onda je atmosfera drugačija, morate onda da razmišljate da li ćete uzvratiti istom merom. Srpskom pregovaračkom timu je osnovni cilj da na tim sastancima bude efikasan, da opišemo šta su problemi, da ponudimo rešenja i da vidimo šta je fer. Nije uvek lako doći do toga. Ljudi s kojima razgovaramo imaju drugačiju pozadinu u ljudskom smislu, neki od njih pamte administraciju 60-ih, neki pripadaju novijoj generaciji, školovani su na Zapadu, ali malo slabije razumeju situaciju na terenu, tako da ima tu svega. Nikada ti razgovori nisu prijatni, to su jako teška istorijska dešavanja, provalija mržnje, zločina ratova je između nas i tu razdaljinu je vrlo teško preći i kada koračamo jedni ka drugima kao da hodamo po žici. Iako razgovori nisu uvek prijatni, njihovo vođenje je suštinski ispravno zbog toga što je interes Srba i Srbije na Kosovu je da obezbedimo uslove za naše pravno postojanje.

  Dokle se stiglo u rešavanju broja interno raseljenih Srba koji imaju pravo glasa na izborima zakazanih za 3.11?

- Do sada se, kada je reč o interno raseljenim Srbima, prijavilo 40.000 ljudi, po tom pitanju naišli smo na najbezočniju moguću opstrukciju, jer se broj ljudi koji bi glasali drastično smanjio. Zlonamernosu tumačene odluke o tome koja će dokumenta biti priznata i validna da bi se odobrilo pravo na opštinskim izborima. U ovom trenutku još nismo u situaciji da je dovoljan broj raseljenih građana dobio potvrde o svom biračkom pravu da bi smo mogli da kažemo da je glasanje regularno i na tome narednih dana mora intezivno da se poradi. Vodeći računa o tome da ovi ljudi, pre svega dobiju pravo glasa mi se borimo da na KiM budu formirane opštine sa jasnom srpskom većinom i ZSO, onda će nam biti mnogo lakše da se izborimo za sva prava ne samo Srba već i drugih naroda, a koji osećaju Srbiju kao svoju zemlju budu ostvarena i poštovana. Hoću da istaknem i činjenicu da zajednica Goranaca na KiM aktivno učestvuje na ovim izborima i da su oni u okviru državne politike istakli svoju listu. Priština je iskoristila svoju neograničenu vlast koju je imala u jednom periodu nakon dolaska međunarodne zajednice i ukinula opštinu u kojoj su Goranci činili većinu, tako da su oni sada etnička zajednica bez opštine i potpuno su obespravljeni. Srbija se bori za to da se situacija promeni i lično sam prilikom razgovora upoznao Ketrin Ešton i s ovim problemom.

  Da li je tačan podatak da se radi od 150 do 200 hiljada Srba s pravom glasa?

- Taj broj je čak i veći. Ono što je bitno je da po zakonu koji važi na pokrajinskim parlamentarnim izborima sledeće godine imaju pravo glasa ne samo interno raseljena lica, nego i svi građani Srbije koji su rođeni na područiju Kosova, uključujući i premijera Srbije Ivicu Dačića. Tu će biti reč o daleko većem broju ljudi nego što je slučaj na ovim lokalnim.

  Postoji li neformalni britansko-nemački dokument koji predviđa da Beograd i Priština moraju da reše međusobne odnose i po kom će nadležnosti s EULEKSA biti prenete na privremene organe Prištine?

- Ne bih komentarisao nezvanične navode, koji i da su istiniti prestavljaju stav jednog broja zemalja u EU. Činjenica jeste da na KiM još nisu ispunjeni uslovi da bi se uopšte moglo razgovarati o tome da privremen institucije mogu da pruzmu dužnosti EULEKS-a. EULEKS je jako važan zbog bezbednosti, vladavine prava i opšte klime na Kosovu. Zato se snažno zalažemo na to da on koji je mandat preuzeo od UMNIKA-a zadrži svoje nadležnosti i da ostane na Kosovu. Srbija se neslaže sa tim da oni kojima je naša zemlja poverila mandat, pa makar to uradila i prethodna vlada da ta ovlašćenja prenesu na institucije Prištine. Bez saglasnosti Srbije, Rezolucije 1244 i odluke UN to ne sme da se dogodi.

  Član ste predsedništva Srpske napredne stranke. Da li postoje "lomovi" i neslaganja u stranci?

- Lomova ima u redovima tajkuna i onima kojima neodgovara borba protiv korupcije koju predvodi SNS. Predsednik stranke uživa apsolutnu podršku svih članova rukovodstva SNS-a koji su iza njega stajali u prethodnom periodu. Aleksandar Vučić uživa podršku ne samo u stranci, nego i u građanstvu Srbije koje je veće nego ikada. Nema nikakvog prostora za tvrdnje da u našim redovima postoje neslaganja koje bi moglo da ugrozi naše ciljeve, a to su borba za promene, borba protiv korupcije i kriminala, borba za podizanje srpske spoljne i unutrašnje politike koje je bilo na kolenima u godinama i decenijama za nama. U tom smislu pokušaj onih kojima neodgovara zajednički kurs predsednika Srbije Tomislava Nikolića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, čiji su, želim to da istaknem odnosi odlični, osuđen je na neuspeh.

  Šta očekujete od izbora i kakvu sliku bi ste voleli da vidite 4.11?

- Nadam se da ćemo tada moći da kažemo da je ZSO ostvarena da je to realnost i da zaista možemo da kažemo da se osećamo snažnijim, politički sigurnijim i u poziciji koja nam garantuje da u godinama koje dolaze imamo čitavu stvar oko Kosova u našim rukama.

(Darko Zlojutro)