INTERVJU - ZORANA MIHAJLOVIĆ: Izbori samo u Beogradu, DS nije više velika stranka! (FOTO)

Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine i potpredsednica Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović u intervjuu za Telegraf.rs otvoreno govori o završenoj rekonstrukciji Vlade Srbije, ulasku stranih stručnjaka u Nemanjinu 11, planovima svog ministarstva, odnosu sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, istragama u "Srbija-gasu", ali i o potrebi menjanja svesti naroda i našeg odnosa prema radu, jer će, kako kaže, u suprotnom Srbija propasti!

- Mi moramo animirati sve one koji upravljaju zemljom od najnižeg do najvišeg nivoa da su supstancijalne promene, promene svesti, promene odnosa prema radu apsolutno neophodne, urgentne i da moraju biti realizovane sa samo jednom opcijom - da uspeju. Mi nemamo drugu opciju, ona bi bila propast Srbije, a to nećemo dozvoliti. Zbog toga ćemo iskoristiti svaku ponudu, svaku dobru želju i svaki atom pozitivne energije da uradimo najviše moguće za naše građane i za Srbiju!

  Vlada Srbije je nakon više meseci rekonstruisana, da li prema vašem mišljenju ona ima ograničen rok trajanja, kako mnogi tvrde, do kraja godine ili će izdržati pun mandat?

- Vanredni parlamentarni izbori u ovom trenutku nisu na dnevnom redu, bez obzira na to što bi Srpskoj naprednoj stranci oni u ovom trenutku najviše odgovarali i što bismo, prema svim istraživanjima, verovatno bili u prilici da sami osvojimo parlamentarnu većinu. Podsećam vas da je predsedništvo SNS pre dva meseca odlučilo da se ide na rekonstrukciju vlade, a ne na prevremene parlamentarne izbore. Na tom poslu naša stranka je uložila veliku energiju kako bi vlada bila osvežena novim ljudima koji će se angažovati prvenstveno na privrednom oporavku zemlje: na privlačenju stranih investicija koje bi omogućile da smanjimo nezaposlenost, koja je trenutno naš najveći problem, reformi javne uprave i svemu onome što bi uticalo da ova zemlja konačno krene napred. Rekonstruisana vlada je počela sa radom pre samo mesec dana i red bi bilo da joj pružimo šansu. Rekonstrukcija nije bila izazvana krizom vlade, već željom da promene budu brže i efikasnije.

  Šta je sa istragama koje ste najavljivali, a vezane su za malverzacije u "Srbija-gasu", i kada možemo očekivati konkretne stvari, hapšenja ili optužnice kao u slučaju "Kolubara", jer ste u mnogo slučaja ukazivali na probleme korupcije u energetskom sektoru?

- Poslovanja javnih preduzeća moraju da se prekontrolišu, a posebno "Srbija-gas", jer je to preduzeće pred bankrotom. Mnogo puta smo upozoravali da treba preispitati njegovo poslovanje i to je sada posao policije i tužilaštva. Antikorupcijski tim Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine predao je tužilaštvu svu raspoloživu dokumentaciju u slučajevima "Srbija-gasa", EPS-a, Zavoda za zaštitu prirode, Zavoda za zaštitu od jonizujućeg zračenja i druge. Očekujemo da svi ovi slučajevi budu procesuirani, ali naš posao nije ni da sudimo ni da presuđujemo. Verujem da naše pravosuđe ima dovoljno kapaciteta da sve ove slučajeve dovede do kraja, uključujući i "Kolubaru" koju ste pomenuli.

Predstavnici UKP su ušli u "Srbija-gas" i sada je na insitucijama sistema. Državni revizor je već dao rezultate za jedan deo problema. Nadam se da će istraga biti efikasna, ali i da ćemo ono što mora da se menja menjati bez obzira na tu istragu. Restruktuiranje radi efikasnog poslovanja ne mora to da čeka, jer građani moraju imati i dovoljno gasa, a država preduzeće koje je sposobno da izvršava svoje obaveze.

  Dragan Đilas smenjen je sa mesta gradonačelnika Beograda, da li je realno da očekujemo izbore ili prekomponovanje vlasti?

- U Beogradu će izbora sigurno biti, ali u ovom trenutku naš glavni zadatak je kako da zaustavimo strmoglavo propadanje glavnog grada koji nije samo srpska, već i evropska i svetska prestonica. Treba sanirati katastrofalno stanje u gradskim preduzećima kao što su "Beogradske elektrane", koje imaju nenaplaćena potraživanja veća od sedam milijardi dinara, ali to je samo jedan od nagomilanih problema. Osiguraćemo da Beograd do izbora funkcioniše bolje nego pod prethodnom vlašću i u tom periodu učiniti sve da otklonimo posledice lošeg upravljannja prestonicom proteklih godina.

  Kada će SNS izaći sa svojim predlogom za mesto prvog čoveka prestonice koji će izaći na crtu Draganu Đilasu?

- Sigurno je da će i to pitanje doći na red, a odluku o tome će doneti stranački organi. Ali, kao što sam rekla, SNS-u je u ovom trenutku u prvom planu funkcionisanje Beograda i izlazak iz teškog stanja koje smo zatekli. Kada je reč o našoj partiji, mogli ste da vidite da ne robujemo partijskom kadriranju i da ćemo nastojati da odaberemo najbolje za najvažnija mesta, tako da potenciranje druge strane na imenu kandidata je besmisleno. Nastojaćemo da Beograd dobije poštenog, sposobnog, vrednog i kredibilnog gradonačelnika.

  Da potvrdimo ili demantujemo sva nagađanja, postoji li mogućnost saradnje u budućnosti između Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića i stvaranja tzv. "velike koalicije“?

- Govoriti o nekakvoj velikoj koaliciji sa Demokratskom strankom u ovom momentu je potpuno nerealno. U ovom trenutku radi se o dve stranke koje nemaju ništa zajedničko. Osim toga, DS, prema istraživanjima javnog mnjenja, ali i rezultatima izbora na lokalu u svim opštinama u kojima su oni održani u proteklih godinu dana, ne može s više svrstati u velike stranke. Ne znam kako može biti velike koalicije ako bismo sarađivali sa strankom koja ima tri puta manju podršku od SNS. Demokratska stranka ima svoje sopstvene velike probleme i bilo bi besmisleno sada praviti neke paktove sa liderom stranke čiji su kredibilitet i pozicija problematizovani i u samoj njegovoj stranci. Ova partija mora da se sabere i konsoliduje jer je Srbiji potrebna demokratska opozicija. Potom će biti čak i korisno sarađivati u različitim projektima.

  Čime urađenim se vaše ministarstvo može podičiti u prvih godinu dana rada?

- U prvih godinu dana urađeno je mnogo toga konkretnog, pre svega kad je reč o usvajanju zakona, i podzakonskih akata na koje se čekalo godinama. Zaokružen je regulatorni okvir u oblasti obnovljivih izvora energije. Prvi put u istoriji Srbije je objavljen javni poziv investitorima za izgradnju 317 malih hidroelektrana, za koje je bilo blizu 1.500 prijava. To govori koliko su svi bili željni preglednog postupka. Prvi put, takođe, ovo ministarstvo je definisalo Plan prioritetnih ulaganja u energetici i životnoj sredini, sa tačno utvrđenim projektima i stepenom povraćaja investicije. Investitori koji dolaze posebno naglašavaju da smo jedna od retkih zemalja koja je napravila ovakvu knjigu. Za "Južni tok" su doneta zakonska i podzakonska akta koja omogućavaju izgradnju gasovoda, a u budžetu su obezbeđena sredstva za eksproprijaciju zemljišta. Takođe, potpisan je sporazum sa Rusijom o isporukama prirodnog gasa u narednih 10 godina i dugoročni ugovor o nabavci gasa. Završena je korporativizacija EMS-a i "Transnafte", započeto reformisanje EPS-a i pripremljen plan konsolidacije za JP PEU "Resavica". Napravljen je reprogram dugova toplana za mazut, ugalj i struju. Otvorena je regionalna deponija u Pirotu, završena je izgradnja regionalne deponije u Sremskoj Mitrovici i intenziviran rad na saniranju ekoloških ''crnih tačaka''. Pored toga, sve merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha su odnedavno ponovo u funkciji. Usvojen je Zakon o zaštiti vazduha, započeta revizija dozvola u oblasti životne sredine prvi put od 2009. godine. Zakon koji je bio u kašnjenju četiri godine, zakon o efikasnom korišćenju energije, usvojen je aprila ove godine. Taj zakon će omogućiti da Srbija kroz podizanje energetske efikasnosti smanji potrošnju energije po jedinici društvenog proizvoda za devet odsto do 2020. godine, što će direktno uticati na povećanje konkurentnosti.

  Šta je Vlada uradila u vezi sa smanjenjem administracije i broja nepotrebnih državnih agencija?

- Veliko povećanje broja zaposlenih u administraciji dogodilo se mnogo pre nego što je aktuelna vlada formirana. Treba li da podsetim da je administracija 2000. godine brojala nešto manje od 8.000 zaposlenih, a kada je formirana nova vlada, pre godinu dana, blizu 30.000! To nije samo pitanje broja ljudi, već i načina rada i promene svesti da birokratija treba da bude servis građana. Ne samo da administracija treba da se smanji, već potpuno mora da se promeni način na koji funkcioniše, od stepena stručnosti i obučenosti do načina ponašanja, uopšte shvatanja da kao zaposleni u državnoj administraciji morate biti na usluzi građanima.

  Vaše ministarstvo i vi kao ministar krenuli ste u akciju "od vrata do vrata" u kojoj ste omogućili građanima da dođu lično do vas i da vam ukažu na njihove probleme, što je redak slučaj, kakvi su rezultati te akcije i na šta se građani najviše žale?

- Drago mi je ako je ovo ministarstvo prepoznato kao otvoreno za građane, jer je to svrha našeg postojanja, i svake druge subote zajedno sa pomoćnicima i direktorima iz EPS-a razgovaram sa građanima. To ne radimo samo u Beogradu, već i u unutrašnjosti. Svake subote od građana čujemo za neki problem koji je potrebno rešiti, za manjkavosti u propisima koje potom nastojimo da poboljšamo. Upravo na osnovu ovih razgovora inicirali smo novi reprogram duga za struju i izmene Uredbe za energetski zaštićenog kupca. Za samo nekoliko dana biće usvojena i Uredba koja će imati olakšice i za grejanje a ne samo struju i gas. Ono što je možda manje vidljivo, a jednako je važno, to je promena svesti ljudi koji rade u ministarstvu. Građani koji dođu kod ministra mogu da računaju da će u razumnom roku dobiti odgovor ili da će to uraditi nadležna institucija kojoj je predmet upućen. Na svakom prijemu pitam saradnike šta je urađeno sa predmetima koje smo preuzeli. Nedopustivo je da birokratija kako u državi, tako i u javnim preduzećima tretira građane kao stvari. Da bi se ta svest promenila, shvatila sam da nije dovoljno narediti nešto, već da će službenici to lakše prihvatiti ako postoji lični primer. U Ministarstvu energetike već sada funkciniše i "eko-telefon" koji radi 24 časa, kao što će ubrzo funkcionisati i šalter za investitore, ali to nije dovoljno. Ovo je međuresorsko pitanje i nekoliko ministara moraju da se dogovore da neko ne sme da čeka građevinsku dozvolu pet godina jer nije u "šemi", već da uslovi moraju biti isti za sve.

  Bilo je priče da će rekonstrukcijom Vlade Srbije biti Ministarstvu energetike pripojeno i rudarstvo, međutim, to, ipak, nije bio slučaj, zašto i da li i dalje zastupate stav da bi rudarstvo i energetika trebalo da budu u jednom ministarstvu?

- I dalje smatram da bi najbolje bilo da životna sredina bude u okviru posebnog ministarstva. To je bitno i zbog pregovora s Evropskom unijom jer je Poglavlje 27, koje tretira pitanja iz ove oblasti, jedno od najtežih za pregovaranje. Trenutno su i energetika i životna sredina u okviru istog ministarstva i potrebno je uložiti mnogo truda, rada i energije kako bi ministarstvo delovalo efikasno na oba polja.

  Rejting SNS-a skače iz dana u dan, Aleksandra Vučića 66 odsto građana želi da vidi na mestu premijera, šta vam to govori i u čemu je tajna tolikog uspona stranke i njenog lidera?

- Srpska napredna stranka i njeno rukovodstvo nisu od onih koji se hvališu svojim rezultatima, već se pre svega dokazujemo rezultatima rada. Drago mi je, međutim, što su građani Srbije prepoznali našu iskrenost da sve svoje potencijale iskoristimo kako bi zemlja krenula putem napretka. Uloga našeg predsednika Aleksandra Vučića u tom poslu je nemerljiva, a priznanja za svoj rad i doprinos za državu i narod koji dobija, čak i od ljudi koji sa njim nikada nisu bili politički istomišljenici, govore za sebe. Čini mi se da se kao retko kad u istoriji desilo da se u podršci onome što radi jedan politički lider ujedini veći deo javnosti i građana, odnosno svi koji žele dobro ovoj zemlji.

  Da li i dalje mislite da bi lider SNS-a i prvi potpredsednik Vlade Srbije trebalo da bude premijer Srbije?

- Mislim da je suvišno i pričati o tome da bih i ja, kao i ogromna većina građana Srbije, želela da Aleksandar Vučić zauzme mesto premijera. To bi, naprosto, bilo potpuno prirodno i normalno i očekujem da će se to jednog dana i dogoditi. Međutim, sve dok postoji ova vlada i koalicioni sporazum sa našim partnerima, to pitanje nije aktuelno.

  Kakvi su vaši odnosi sa Ivicom Dačićem nakon izjava da Vučić treba da bude premijer, da li su se oni urušili?

- Ivica Dačić i ja smo u korektnim odnosima kakvi moraju postojati između premijera i svakog člana njegovog kabineta da bi vlada funkcionisala u korist građana Srbije. Ne vidim da je bilo koji drugi odnos moguć jer nas dvoje, niti bilo ko drugi nije u vladi da bi se voleo ili mrzeo, već da bi radili za opštu dobrobit.

Da li ste očekivali da će Ivica Dačić podneti ostavku na mestu ministra policije kao što je to uradio Aleksandar Vučić kada se povukao sa mesta ministra odbrane?

- Još jednom ću ponoviti da sam od Dačića očekivala više iskrenosti u ocenjivanju sopstvenog rada, pogotovo što u radu Ministarstva unutrašnjih poslova ima mnogo problema koji su evidentni i koji, nažalost, i ovih dana pune stranice tabloida. Verujem, ipak, da će svako od nas pred biračima polagati račune za rezultate svog rada.

Šta je tačno dogovoreno u Briselu na polju energetike i šta se dešava sa jezerom Gazivode?

- Najbitniji rezultat dogovora je da će sever Kosova imati stabilno snabdevanje strujom, s obzirom na to da smo svake godine na tom području imali ozbiljnih problema sa napajanjem. Dogovor predviđa da se "Elektrokosmet" transformiše u snabdevača i distributera strujom za sever Kosova, a da regulatorne agencije međusobno priznaju licence Kosovske elektroenergetske korporacije, kosovskog preduzeća za distribuciju i snabdevanje i Elektroprivrede Srbije. Bitno je, takođe, da zaposleni u trafostanici "Valač" neće prelaziti u preduzeće KOSTT, što je kosovska strana tražila. EMS i KOSTT, koji je operator prenosne mreže na KiM, u naredna tri meseca će kroz operativni sporazum rešiti sve detalje vezane za funkcionisanje prenosne mreže, a Priština se obavezala i da će uraditi rekonekciju dalekovoda od 110 kilovolti na "Valač", što je značajno za sigurnost snabdevanja u grejnoj sezoni. Ovaj dogovor ne obuhvata pitanja imovine, pa samim tim nije bilo reči ni o statusu jezera i hidroelektrane Gazivode.

  Najavili ste tri velika projekta: izgradnju 317 malih hidroelektrana, Termoelektrana toplane (TE-TO) Novi Sad i hidroelektrane Bistrica, kako napreduju te stvari i dokle se stiglo u njihovim realizacijama?

- Za 212 od 317 malih hidroelektrana tokom jula su potpisani memorandumi između ministarstva, opština i potencijalnih investitora. Na osnovu potpisanih memoranduma, u naredne dve godine očekujem da bude izgrađeno više od 200 mini-hidroelektrana. Trenutno pripremamo novi javni poziv na kojem će biti ponuđene preostale lokacije sa prethodnog javnog poziva, kao i neke nove, jer postoji veliko interesovanje lokalnih samouprava. Kad je reč o velikim objektima, za TE-TO Novi Sad smo blizu potpisivanju ugovora i očekujemo da se taj posao završi u narednih nekoliko meseci. Do kraja godine nadam se da ćemo moći da se pohvalimo i predugovorom za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica. U poodmakloj fazi su i pregovori za strateškog partnera za ulaganje u rudnik i termoelektranu Štavalj, a razgovaramo i sa kompanijama zainteresovanim za ulaganje u HE Đerdap 3.

  Šta je s izgradama socijalnih karata i zelenih pasoša?

- Socijalne karte su zaživele 1. aprila, a trenutno više od 70.000 građana koristi ove olakšice. To je daleko manje nego što smo očekivali, a razloge za slabiji odziv treba tražiti u neobaveštenosti građana, ali i samoj proceduri, koju u saradnji sa lokalnim samoupravama pokušavamo da pojednostavimo. Uskoro se usvaja Uredba o energetski zaštićenom kupcu kojom će, pored struje i gasa, olakšice obuhvatiti i grejanje. Ministarstvo energetike je mnogo uradilo da novi sistem olakšica zaživi, ali očekujemo i od drugih institucija koje su uključene u ovaj proces da pomognu u primeni uredbe kako bi što veći broj socijalno ugroženih građana bio obuhvaćen.

  Šta će biti fokus rada ministarstva u narednom periodu?

- Već sam pomenula predugovore i ugovore o izgradnji velikih energetskih objekata, izmene Uredbe o energetski zaštićenom kupcu i raspisivanje novog javnog poziva za dodelu lokacija za izgradnju mini-hidroelektrana. Uveliko se pripremamo za početak nove grejne sezone koja će sigurno biti u fokusu narednih meseci. Do kraja godine očekujemo usvajanje nove strategija razvoja energetike do 2025, sa projekcijama do 2030, a pripremljene su i izmene Zakona o energetici kojim će naš zakon biti u potpunosti usklađen sa trećim paketom energetske regulative EU. U parlamentu će se uskoro naći i izmene pet sistemskih zakona iz oblasti zaštite životne sredine: Zakona o zaštiti životne sredine, o zaštiti prirode, o hemikalijama, o biocidnim proizvodima i Zakona o upravljanju otpadom. Pored toga, za iduću godinu planirali smo i formiranje budžetskog fonda za životnu sredinu, koji neće biti nova agencija, već samo posebna stavka u budžetu, što će omogućiti da imamo namenski odvojena sredstva iz kojih ćemo finansirati ekološke projekte.

  Da li će biti kažnjeni odgovorni za propuste u EPS-u oko zbrke sa računima i da li će ministarstvo pokrenuti takvu inicijativu?

- Smena jednog čoveka u Elektroprivredi Srbije (EPS) ili uvođenje kriznog menadžmenta u jedan deo te kompanije neće rešiti probleme EPS-a. Potrebno je da uradimo reviziju svih rezultata EPS-a koja se ne tiču samo EDB-a, nego i funkcionisanja čitavog sistema Elektroprivrede i svih privrednih društava u njenom sastavu. Očekujem da do sredine oktobra problemi sa računima za električnu energiju i gužvama na šalterima budu u potpunosti otklonjeni i da direktori EPS-a počnu da razmišljaju kako će preduprediti eventualne buduće probleme, s obzirom na to da nas čeka otvaranje tržišta na srednjem naponu od 1. januara 2014. godie. Odgovorne kompanije idu u susret problemima ne čekajući da se desetine hiljada kupaca požali na loš odnos prema njima i da mi kao resorno ministarstvo moramo da ih opominjemo zbog propusta. U narednih godinu i po dana tržište električne energije u Srbiji će biti u potpunosti otvoreno i EPS ne sme da se igra sa poverenjem kupaca, jer rizikuje da značajan deo tržišta i prihoda prepusti konkurentima koji ponude kvalitetniju uslugu potrošačima.

  Prema vašem mišljenju, u kojoj meri će strani stručnjaci poput Štros Kana, Guzenbauera i evo sada Fratinija pomoći Srbiji?

- Srpska napredna stranka je u rekonstrukciji vlade pokazala da nam je stalo da dovedemo najbolje ljude koji svojim znanjem, iskustvom i stručnošću mogu pomoći u rešavanju gorućih problemi u Srbiji. U ovom trenutku ključno pitanje koje najviše zanima građane jeste pitanje povećanja ekonomske aktivnosti i smanjenja nezaposlenosti. Zato smo i išli u rekonstrukciju vlade da bi ona radila brže i efikasnije i kako bi se, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i dobijanja datuma za početak pregovora, više usmerili na rešavanje ekonomskih problema. Srbiju čekaju teški pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom, reforme poreskog i penzijskog sistema, unapređenje ambijenta za poslovanje, izmene Zakona o radu... Sigurna sam da će saveti međunarodno priznatih eksperata pomoći da se za izazove koji nas čekaju što bolje pripremimo. Uskoro će se timu pridružiti i Franko Fratini, koji je najčešće pominjani mogući generalni sekretar NATO pakta. Ljudi kao on nisu samo veliki stručnjaci, već su kao Fratini dokazani veliki prijatelji Srbije. Međutim, jako je važno da smo i sami svesni da teške promene i reforme ne mogu doneti strani dobronamerni savetnici, eksperti itd. Za to moramo sami biti veoma rešeni i hrabri. Oni nam samo mogu pomoći kao nadgradnja i veoma važna pomoć, ali mi moramo animirati sve one koji upravljaju zemljom od najnižeg do najvišeg nivoa da su supstancijalne promene, promene svesti, promene odnosa prema radu apsolutno neophodne, urgentne i da moraju biti realizovane sa samo jednom opcijom - da uspeju. Mi nemamo drugu opciju, ona bi bila propast Srbije a to nećemo dozvoliti. Zbog toga ćemo iskoristiti svaku ponudu, svaku dobru želju i svaki atom pozitivne energije da uradimo najviše moguće za naše građane i za Srbiju.

(Darko Zlojutro)