SIGURICA: U Srbiji bi svi u političare!

Posao u politici najpoželjniji - nije potrebna ni škola ni radno iskustvo, samo partijska knjižica. Političari kreiraju pravac kojim zemlja ide, pišu "Novosti".

Fakultetska diploma nije obavezna, srednjoškolska je poželjna. Prethodno radno iskustvo ne igra važnu ulogu, dovoljno je znanje samo srpskog jezika, računari se ne koriste pa se poznavanje rada na istima neće proveravati. Važno je samo razlikovati zelene i crvene tastere, imati partijsku knjižicu, pažljivo slušati nadređene i sprovoditi njihova naređenja.

Ovako bi mogao da glasi oglas za posao političara kada bi jedna od oko 8.000 fotelja u Srbiji, u kojima oni sede, iznenada bila upražnjena. Toliko ljudi se zapravo, od oko 1,2 miliona članova stranaka, zaista bavi politikom. Oni su u lokalnim skupštinama, opštinskim većima, na pozicijama gradonačelnika, izglasavaju zakone u republičkom parlamentu, vode raspravu u pokrajinskom i sa čelnih pozicija u Vladi kreiraju pravac kojim zemlja ide.

Iako u svojim rukama drže sudbinu sedam miliona građana, ozbiljnijeg filtera prilikom raspodele tako važnih funkcije gotovo da nema. Pogotovo na lokalnom nivou. Jedini kriterijum je zapravo pozicija koju imaju u opštinskom odboru.

Otuda se u klupama mogu sresti "ve-ka" majstori, ljudi sa osnovnom školom, pa i oni koji koriste tri padeža. Čak i u Narodnoj skupštini, gde većina poslanika ima fakultetsku diplomu, tokom ove godine 40 parlamentaraca se nijednom nije obratilo građanima. Sedeli, slušali, klimali glavom i podigli platu.

Upravo takve slike otvaraju pitanje da li je stranačko kadriranje jedan od razloga što je Srbija u ćorsokaku. Da li bi nam bilo bolje kada bi više školovanih i obučenih političara preuzelo "dirigentsku palicu"?

Profesor Vladimir Goati kaže za "Novosti" da nije toliki problem u obrazovnom nivou političara, već u tome što su stranke preuzele državu i uspostavile "partitodespotiju":

"U Norveškoj je recimo pedesetih i šezdestih godina većina ministara imala samo srednju školu, ali su imali visokoprofesionalni aparat koji je zapravo usmeravao zemlju. Međutim, kod nas se ključne odluke donose u partijama. To je posledica držanja parlamenta u zapećku kroz blanko ostavke koje su tek pre dve godine ukinute. Takođe, takav sistem je i posledica deprofesionalizacije državne uprave i uvođenja moralno-političke podobnosti".

(Telegraf.rs / Izvor: V. novosti)