ŠTA NAS SVE ČEKA DO ČLANSTVA U EU: Srbija mora da se menja iz korena, na ulazak će se čekati godinama!

Evropska unija donela je odluku da Srbija bezuslovno otpočne pristupne pregovore i za 14. januar 2014. godine zakazala prvu međuvladinu konferenciju, a bivša direktorka Kancelarcije za evropske integracije Tanja Miščević kaže za Telegraf da su to odlične vesti, ali da naša zemlja ima još puno toga da uradi do punopravnog članstva! A do tog članstva možda ćemo morati da čekamo i čitavu deceniju.

- Odlična vest za Srbiju da je dobila datum otpočinjanja pregovora. To, ipak, znači početak procesa koji će trajati i koji će u tom svom trajanju iz korena menjati društvo u državi i donositi boljitak. Moram da kažem da nas čeka dosta posla - kaže Miščević.

Prema njenim rečima Vlada Srbije treba prvo da formira pregovarački tim i pregovaračku platformu, kao što će to uraditi i EU.

- Najpre moramo formirati pregovarački tim, glavnog pregovarača, zatim da jasno definišemo pregovaračku platformu u kojoj ćemo istaći šta branimo, na čemu ćemo istrajati, koji zakon ćemo kasnije primeniti, a nakon svega toga dolaze takozvani "skrinizi" - objašnjava ona.

Bivša direktorka Kancelarije za evropske integracije kaže da je model po kome će se voditi pregovori Srbije sa EU već poznat.

- Model pregovora EU sa Srbijom odvijaće se po istom kao što je Unija pregovarala sa Hrvatskom i kao što to sada čini sa Crnom Gorom. To znači da će u prvi plan odmah da se gurnu najteža pitanja i problemi - tvrdi ona.

Tanja Miščević, koja je prema pisanjima medija jedan od glavnih kandidata za mesto glavnog pregovarača Srbije sa EU, kaže da će ta osoba imati pune ruke posla i da je ona uvek spremna da pomogne.

TRNOVIT PUT OD POČETKA PREGOVORA DO ČLANSTVA U EU!

U poređenju sa statusom kandidata, pregovori su značajan, ali i izuzetno zahtevan i dugotrajan korak, koji porazumeva doslednije sprovođenje reformi i kontrolu njihove primene, kao i detaljno ugovaranje uslova pristupanja, poput utvrđivanja rokova za liberalizaciju tržišta u određenim oblastima i prelaznih perioda za uskladivanje sa standardima EU.

Sami pristupni pregovori počinju "skriningom" (screening), odnosno analitičkim pregledom i ocenom usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s pravnom tekovinom EU.

Svrha tog procesa je da se utvrde razlike između EU i zemlje kandidata u svakom od 35 poglavlja pregovora, budući da se zakoni moraju u potpunosti usaglasiti do pristupanja.

Skrining se obavlja posebno za svako poglavlje, ali je moguće da se odvija paralelno za više poglavlja, a nakon skrininga, Evropska komisija pravi izveštaj na osnovu kojeg ministri odobravaju otvaranje pregovora.

Pregovori se vode i zatvaraju za svako poglavlje posebno, pri čemu je i za zatvaranje svakog poglavlja potrebno odobrenje zemalja članica. Do konačnog okončanja pregovora sva poglavlja se, u slučaju potrebe, mogu ponovo otvoriti, što se često i dešava.

SLOVENIJI TREBALO 8, HRVATSKOJ 12 GODINA ZA ČLANSTVO!

Sloveniji je trebalo punih osam godina od prvih pregovora do članstva u EU, a Hrvatskoj, koja 1. jula postaje zvanično član evropske zajednice, čak 12 godina, dok je Turska 2005. godine zvanično otpočela pregovore.

Makedonija predstavlja drastičan primer, pošto je dobila status kandidata još 2005. godine, ali i dalje čeka na otvaranje pregovora zbog spora sa Grčkom koja ne priznaje zemlju pod njenim nazivom.

Početak pregovora sa Hrvatskom, koja je svoj evropski put počela 2001. godine, dobila status kandidata u junu 2004. godine, takođe je bio odložen u martu 2005. godine i pregovori su počeli tek 3. oktobra 2005. godine, pošto je glavni tužilac Haškog tribunala dao ocenu da Hrvatska u potpunosti saraduje sa Tribunalom.

Prilikom otvaranja poglavlja, Hrvatska je morala da ispuni unapred utvrđena merila (benchmarks), pa se može pretpostaviti da će se tako postupati i u slučaju Srbije i da će Unija biti dosledna u zahtevu da se svi standardi primene, pogotovo s obzirom na iskustvo sa prijemom Rumunije i Bugarske, jer te dve zemlje nisu u potpunosti ispunile uslove pre pristupanja u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforme pravosuđa.

Na osnovu tog iskustva pregovori o članstvu u EU ubuduće će počinjati otvaranjem poglavlja 23 i 24, koja se odnose na osnovna prava, pravosudne reforme, vladavinu zakona i bezbednost. Cilj je da se do okončanja pregovora u potpunosti ispune uslovi.

KRAJ PREGOVORA JE POTPISIVANJE UGOVORA O PRISTUPANJU!

Po okončanju pregovora potpisuje se Ugovor o pristupanju koji predviđa tačan trenutak od kojeg počinje punopravno članstvo.

Od trenutka stupanja u punopravno članstvo, za novu državu članicu važe sva prava i obaveze koje proizlaze iz Ugovora o pristupanju, a ugovor predviđa prelazne rokove za potpuno preuzimanje određenih prava i obaveza, kao što su, na primer, preuzimanje evra i slobodno kretanje.

Pre donošenja konačne odluke Evropski savet traži stav Komisije o pristupanju koji ga ne obavezuje, a takođe je potrebno da se sa prijemom saglasi Evropski parlament apsolutnom većinom glasova svojih članova.

Nakon saglasnosti Evropskog parlamenta i Saveta, Sporazum o pristupanju potpisuju šefovi država i vlada. Sporazum zahteva da ga ratifikuju sve države članice, u skladu sa njihovim ustavnopravnim propisima. Postupak pristupanja je okončan kad se deponuju ratifikacioni instrument.

(Darko Zlojutro)