KAKO BI ISTORIJA IZGLEDALA DA SE OVO NIJE DESILO: Čerčil je na današnji dan četnicima okrenuo leđa

Od zvanične odluke britanske vlade u Drugom svetskom ratu da obustavi pomoć četnicima Draže Mihailovića prošlo je tačno 69 godina. Kako bi naša zemlja danas izgledala da je tada drugačije odlučeno?

Za početak, bila bi monarhija, saglasni su naši sagovornici, a neki od njih smatraju i da bismo živeli u jednoj od najrazvijenijih zemalja Evrope.

Ocenivši da se u Jugoslaviji "protiv nacista efikasno bore samo partizani", Britanci su 30. maja 1944. četnički pokret odgurnuli od sebe. Međutim, još 8. januara 1944. Čerčil je obavestio NKOJ (partizansku vladu) da Velika Britanija prestaje da pomaže četnike i da će sva pomoć ići partizanima. Takvo obećanje Britanci su Brozu uputili još uoči zasedanja u Jajcu.

U svojim memoarima Petar II Karađorđević je zapisao:

- Kao cenu sporazuma sa Sovjetskim Savezom, zapadne sile su žrtvovale četnički pokret i odgurnule ga od sebe. To je bila njegova istorijska katastrofa. Za sve svoje marifetluke, podvale i lukavstva, Čerčil je u Staljinu našao sebi ravnog.

To je bila prelomna politička odluka koja je odredila ne samo dalji tok, već i ishod vojničkih operacija na jugoslovenskom ratištu. U britanskoj štampi se već od 1944. uveliko vodila orkestrirana hajka na generala Dražu Mihailovića.

Istoričar Momčilo Pavlović smatra da bi Jugoslavija podelila sudbinu drugih balkanskih država, da su Britanci vodili drugačiju politiku.

- Sporazum Staljin - Čerčil je opredelio sudbinu svih balkanskih zemalja i buduće odnose u svim istočnoevropskim državama. Bez direktnog uplitanja sovjestskih snaga rat bi trajao duže. To vidimo na primeru Grčke koja je, kao i Jugoslavija, u isto vreme napadnuta, bombardovana i od Nemaca i Saveznika, a postojao je i jak rojalistički pokret, ali i komunistički. Dok je u Jugoslaviji postojao sovjetski upliv, Čerčil lično dolazi u Atinu i podržava suprotnu stranu. Kao rezultat, Grčka ima zategnute odnose sa Staljinom i duži rat - objašnjava on.

Pavlović ističe da bi stanje u zemlji ipak bilo drugačije da je ostao predratni sistem.

- Neke strane korporacije koje su radile u Jugoslaviji pre rata nastavile bi da egzistiraju, a stabilan kapital znači i stabilnost u zemlji. Sve zemlje su pretrpele ogromne promene, ali su Jugosloveni daleko više iskrvarili, što u borbi protiv Nemaca, što između sebe. Takođe, Jugoslavija ne bi bila atomizirana, sastavljena od sitnih republika i pokrajina, već verovatno federacija tri jedinice. Ovako, republike su organizovane kao državice, po komunističkom modelu koji je bio antisrpski - zaključuje Pavlović.

Šef poslaničkog kluba SPO DHSS Aleksandar Jugović tvrdi da bismo danas daleko drugačije živeli da Britanci nisu doneli takvu odluku.

- Kraljevina Jugoslavija se ne bi raspala, bili bismo jedni od osnivača Evropske unije, ne bi komunisti od 1944. ubili 100.000 srpskih rodoljuba i pobacali ih u masovne grobnice, ne bi bilo Golog otoka, ratova i zločina devedesetih godina i bili bismo jedna od najrazvijenijih zemalja EU - poručuje Jugović.

Srđan Srećković, predsednik Ravnogorskog pokreta, ističe da bi današnja politička karta ovog dela Evrope izgledala potpuno drugačije i pozitivnije.

- Bili bismo monarhija. Ne bi došlo do nelegitimnih odluka AVNOJ-a o kojima se narod nikada nije izjašnjavao. Takođe, uživali bismo daleko veći ugled u svetu, što potvrđuje dolazak na polaganje zemnih ostataka Karađorđevića na Oplencu predstavnika svih kruna sveta, uključujući i Japan, čiji izaslanici nisu bili na Titovoj sahrani - ocenjuje Srećković.

On dodaje da bi drugačija odluka Britanaca kao rezultat imala i sprečavanje dolaska radikalnog islama na ove prostore i bombardovanje 1999. godine.

- Sve bi bilo drugačije da komunizam nije došao ovde, ali podsetimo, on nam je uveden po planu P2 i po planu vatikanske sekte Opus Dei. Čak je i naš veliki prijatelj Aleksandar Konuzin izjavio da nam komunizam nije donela Rusija nego Engleska. Takva njihova odluka nije bila ishitrena već planirana - zaključuje Srećković.

(Anđela Popović)