DVE DECENIJE HAŠKOG TRIBUNALA: Sud u kome su Srbi dobili 1.000 godina robije!

Haški tribunal, koji danas proslavlja 20 godina rada, uspeo je u Srbiji ono što je malo kome pošlo za rukom − da ujedini vlast i opoziciju!

Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić kaže da nijedan od ciljeva zbog kojih je sud formiran nije ispunjen.

- Svi odgovorni za zločine nisu kažnjeni, a mnogi ni procesuirani, dok proces pomirenja ide sporo. Neke presude, poput onih hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, pokazale su da svi zločini nisu kažnjeni. Slično je bilo i u slučaju jednog od lidera OVK Ramuša Haradinaja - kaže Ljajić.

I šefovi poslaničkih grupa u parlamentu jedinstveni su u stavu da se Hag pokazao kao politički sud u kome je izostala pravda.

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma smatra da je Haški sud napravljen samo za Srbe.

- U prilog ovome ide činjenica da su Srbi osuđeni na preko 1000 godina, a izazivači ratova na daleko manji broj. Gotovina i Markač oslobođeni su za genocid zvani "Oluja", koji slave kao državni praznik. Iako su najpre bili osuđeni, nakon ogromnog političkog pritiska su oslobođeni, što govori o tome da Tribunal donosi političke presude. Tu su još i Ramuš Haradinaj, Naser Orić i mnogi drugi. Takođe, Hag ima za cilj da amnestira NATO agresiju, da sakrije da su napad na most u Varvarinu, Grdaličku klisuru, RTS i mnogi drugi u stvari genocid - navodi Marković.

Prvi čovek socijalista u parlamentu Branko Ružić kaže da je Tribunal "vrlo kontroverzna pravna institucija koja je u najvećoj meri afirmisala pravo sile i političkog interesa, a ne silu prava".

- Ipak, imajući u vidu da je osnovan pod okriljem Ujedinjenih nacija, moramo kao mali narod izvući pouke iz prethodnih 20 godina i truditi se da ne budemo predmet takvih institucija - napominje šef poslaničke grupe SPS.

Borislav Stefanović, šef skupštinskih demokrata, podseća da je Tribunal formiran u momentu kad u zemljama našeg regiona nije postojala volja, ni kapacitet da svoje zločince procesuiraju.

- Međutim, sumnjive i diskutabilne presude, naročito one oslobađajuće, pokazale su da je tu bilo puno političkih elemenata, a malo pravde. Ono što je trebalo da bude kapa pravde postalo je u mnogo čemu karikatura. Mnogi optuženi se godinama nalaze u pritvoru bez početka suđenja. Politika koja je u velikoj meri imala upliva nije dovela do pomirenja, već do toga da se stvori omraza prema haškoj pravdi - ocenjuje Stefanović.

Šef poslaničke grupe Nova Srbija Miroslav Markićević kaže da smo za 20 godina Tribunala uglavnom videli nepravdu umesto pravde.

- Pogotovo kada je reč o optuženim Srbima. S druge strane, puštani su zločinci koji su krivi za očigledne zločine, tako da je opšta procena, uključujući i izjavu Florens Artman, da je to ipak bio politički sud. Cilj je da se preko tih presuda piše istorija. Razlog za proslavu jubileja najviše imaju zaposleni u tom sudu, jer imaju velike plate, a posao im se produžio s obzirom na to da je sud trebalo da bude zatvoren još pre dve godine - podseća Markićević, i dodaje da je Tribunal osnovan s poštenom namerom, ali da nije ispunio namenu jer je bio podložan političkim kompromisima.

- Taj sud nije nikako doprineo pomirenju u regionu, naprotiv. Sud je bio svrha samom sebi.

Aleksandar Jugović, šef poslaničkog kluba SPO-DHSS, ocenjuje da je sud osnovan da bi sprovodio pravdu, dok su presude često bile u suprotnosti s pravdom.

- Srpski optuženici su najviše nepravde osetili na svojoj koži, ali je to bio i rezultat naše neželje da priznamo svoje greške i da odbacimo nasleđe devedesetih koje je narod žrtvu pred očima sveta predstavilo kao narod dželata. Saradnja s Hagom bila je naša međunarodna obaveza u sprovođenju međunarodnog prava, ali, nažalost, pravo i pravda oduvek su bile različite kategorije - kaže Jugović.

Predsednik poslaničke grupe Ujedinjeni regioni Srbije Vladimir Ilić ističe da je taj sud praktično završio svoju misiju.

- Srbija je sarađivala s Tribunalom različitim intezitetom. Poslednjih nekoliko godina posvećeno i intezivno. Sud u Hagu je generalno bio pristrasan, po pravilu na štetu Srbije. To potvrđuju i poslednje presude Gotovini i Haradinaju. Ipak, to ne znači da je njegovo osnivanje besmisleno i neopravdano - smatra Ilić.

Povodom haškog jubileja predsednik Tomilsav Nikolić nije se oglašavao, ali je, kako nam je rečeno u Predsedništu, ostao pri stavovima koje je izneo pred UN. Podsetimo, Nikolić je ocenio da je sud radio kao inkvizicija.

- Hag nije pomogao, već samo odmogao pomirenju u bivšoj Jugoslaviji. Hapsio je bez sudskih naloga, nezakonito pribavljao dokaze, procese protiv Srba zasnivao isključivo na svedocima, menjao pravila, čak i u toku samog postupka. Haški sud nije nezavisan i ima politički karakter. Skoro sve presude pokazuju da javno postavljeni zadaci − da se dođe do istine, krivci kazne i pomogne pomirenju, nisu ispunjeni. Ovaj sud praktično je i osnovan da bi se dokazala samo krivica Srba i osudile samo Srbija i Srpska - rekao je tada predsednik Srbije.

Zanimljivo je da ocenu dvadesetogodišnjeg rada Tribunala danas nisu dali ni premijer Ivica Dačić, ni prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.

(A. Popović)