Dačić na obeležavanju oslobađanja Mathauzena (FOTO)

Srpski premijer Ivica Dačić započeo je danas dvodnevni boravak u Austriji prisustvom svečanom otvaranju dve nove izložbe u Memorijalnom centru Mauthauzen povodom godišnjice oslobađanja istoimenog zloglasnog koncentracionog logora iz Drudgog svetskog rata.

Uz prisustvo političara iz više zemalja, među kojima su, pored Dačića, bili predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Mađarske Janoš Adar, predsednik Poljske Bronislav Komorovski i predsednik ruske Državne Dume Sergej Nariškin svečano su otvorene izložbe „Koncentracioni logor Mauthauzen 1938-1945“ i „Mesto zločina Mauthauzen – potraga za tragovima“.

Otvorena je i nova prostorija sećanja „Prostorija bez imena“, u kojoj se nalazi spisak 81.000 ubijenih.

Mauthauzen je bio najveći koncentracioni logor na teritoriji današnje Austrije, u kojem je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi. Gotovo polovina zatvorenika nije preživela nacističku mašineriju smrti.

Ubrzo posle pripajanja Austrije Trećem rajhu u aprilu 1938, već u avgustu, u Mauthauzen su dopremljeni logoraši iz Dahaua.

U Mauthauzenu, i njegovih 40 sporednih logora, od 8. avgusta 1938. godine do 5. maja 1945, kada su logor oslobodili vojnici 3. Američke armije, bilo je zatočeno preko 200.000 ljudi iz više od 30 evropskih i vanevropskih zemalja.

Oko 120.000 ljudi nije preživelo strahote ovog koncentracionog logora, koji je bio obeležen stepenom tri, najgorom kategorijom logora Trećeg rajha, što je značilo uništenje zatočenika.

Do 1943. Mauthauzen je bio logor za „uništavanje“ u kojem su vladali teški uslovi.

Od 1941. gasna komora bila je deo mašinerije smrti, a leševi su spaljivani u posebnim krematorijumima, nakon što su žrtvama oduzimani svi vrednosti predmeti, ali i vađeni zlatni zubi.

Među zatočenicima je bilo oko 7.000 Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobađanje logora.

Prvi zatočenici srpskog porekla stigli su u Mauthauzen oktobra 1940. To su bila četvorica španskih interbrigadista koji su došli sa grupom od 40 boraca republikanske armije iz španskog građanskog rata. Druga veća skupina iz Srbije upućena je u Mauthauzen oktobra 1942. godine, a poslednja je stigla početkom novemra 1944. godine.

Pored ta dva, bilo je još 18 transporta iz nacističkih logora u okupiranoj Srbiji.

Premijer Srbije obići će, takođe, i spomenik jugoslovenskim žrtvama u Memorijalnom centru Mauthauzen gde će položiti venac, a potom će položiti venac i na Vojničko groblje iz Prvog svetskog rata u selu Mauthauzen.

(Telegraf.rs / Tanjug)