SRBIJA PONOVO IN U SVETU: Medijska slika o našoj zemlji mnogo bolja posle sporazuma!

Sporazum Beograda i Prištine, preporuka EK o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom, izvinjenje predsednika Srbije za zločine u BiH, postupci i odlučnost Vlade rezultirali su poslednjih dana tekstovima u pojedinim uglednim svetskim medijima kojima se konstatuje "zaokret" koji, kako navode, otvara neke nove perspektive za Balkan.

Iako ne nedostaje podsećanja na "krvave godine", zločine, neodmerene izjave, pri čemu se dobar deo toga pripisivao uglavnom akterima sadašnjih ključnih događaja na ovim prostorima, uočljivo je sada u stranim medijima insistiranje na njihovoj hrabrosti, umešnosti u vođenju dijaloga, razumevanju situacije i odnosa snaga, te nameri da region učine sigurnom oazom za život sopstvenih građana.

Tako je londonski "Ekonomist" objavio nedavno da dogovor koji su 19. aprila postigli Beograd i Priština nije ništa manje nego istorijski, istina, potencirajući pre svega uspeh posrednice u dijalogu, visoke pradstavnice EU Ketrin Ešton.

Sama je Eštonova u autorskom tekstu za "Njujork tajms" poručila da bi odsad Balkan mogao da bude poznat kao kolevka mira, te da je u poslednjih šest meseci videla "ljude iz Beograda i Prištine kako napreduju od političara ka mirotvorcima".

- Ivica Dačić i Hašim Tači odlučili su da rade drugačije. Posle šest meseci direktnih razgovora, premijeri Srbije i Kosova dogovorili su se da normalizuju odnose - navela je Eštonova.

Rojters dogovor Beograda i Prištine ocenjuje kao oštar zaokret zvanične srpske politke, dok za AFP preporuka EK i postizanje dogovora Beograda i Prištine "treba da označi novu stranicu na Balkanu".

Agencija AP konstatuje da bi dogovor mogao da okonča godine napetosti a balkanske rivale usmeri ka članstvu u EU, dok Bi-Bi-Si ističe ocenu Evropske komisije o Beogradu koji "aktivno i konstruktivno" učestvuje u dijalogu.

"Ekonomist" se, inače, u pomenutom tekstu posebno bavi pregovaračima, pominjući ih kao ljude čija prošlost "teško da ukazuje da su oni skovani za kompromise", ali konstatuje da je dogovor postignut uprkos tome.

Mnogi su od njih donedavno, piše "Ekonomist", optuživani za veleizdaju, dobijali su pretnje smrću, ali evidentno je, primećuje dnevnik, da većina Srba i kosovskih Albanaca veruje svojim vođama i smatra da su učinili pravu stvar.

Nedavno izvinjenje predsednika Srbije Tomislava Nikolića za zločine koje su počinili pojedinci u BiH u ime Srbije, Rojters vidi kao "dosad najdublje izvinjenje za zločine koje su počinili Srbi tokom ratova koji su uništili Jugoslaviju", što bi, navodi agencija, moglo označiti značajnu promenu tona i pomoći sporom procesu pomirenja između Srbije i Bosne.

Italijanska agencija Ansa ocenjuje izvinjenje srpskog predsednika kao "značajan, premda još delimičan zaokret", dok francuski dnevnici "Mond" i "Ekspres" koriste upravo reč "zaokret".

U međuvremenu, "Njujorker" je objavio duži tekst, jedan od retkih koji se u poslednjih nekoliko godina u američkim medijima bavi odgovornošću aktuelnih kosovskih vođa za najteže zločine, i detaljno opisuje šta se sve dešavalo na Kosovu od 1999. godine.

U tekstu "Pokažite nam tela" "Njujorker" piše da je vođstvo bivše OVK, koje se danas nalazi u vrhu političkih struktura u Prištini, sumnjiči se za brojne zločine nad Srbima, organizovanu trgovinu ljudskim organima i povezanost sa kriminalnim organizacijama širom Evrope, ali da za sada ništa nije sudski dokazano.

Američki novinar Nikolas Šmidl u tekstu u "Nujorkeru" objašnjava, međutim, da među Albnancima na Kosovu o toj temi za sada postoji "zid ćutanja".

(D. Z. / Tanjug)