ISTRAŽUJEMO: Deset ključnih stvari zbog kojih je sporazum Beograda i Prištine dobar po Srbiju! (INFOGRAFIKA)

Potpisani sporazum iz Brisela između delegacija Beograda i Prištine doprineće stabilizaciji prilika u južnoj srpskoj pokrajini, omogućiće bolju saradnju bezbednosnih službi i veću sigurnost preostalog srpskog stanovništva, a doneće i bolji standard stanovništva zbog otvaranja međunarodnih fondova, opšta je ocena sagovornika Telegrafa na temu postignutog dogovora Ivice Dačića, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija u sedištu Evropske unije.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže da će postignuti sporazum omogućiti napredak i državi Srbiji, a i Srbima na Kosovu.

- U ovom trenutku je postignut maksimum. Dogovor će omogućiti bolji život Srbima na Kosovu, zbog kojih je Vlada napravila veliki napor da se on, posle deset rundi razgovora, postigne. Biće sigurno povećana bezbednost, zagarantovana je autonomija za srpske opštine, što predstavlja dokaz priznavanju ovih institucija. Država će pak nastaviti da pomaže Srbe na Kosovu kako bi se ukupno stanje našim sunarodnicima poboljšalo - ističe Đukić Dejanović.

Ona dodaje da je neophodno da se što pre Srbima u južnoj pokrajini jasno predstavi postignuti sporazum i da s njima državne institucije razgovaraju i u kontaktu reše sve probleme i nedoumice koje imaju.

- Nema sumnje da moramo posebno razgovarati s ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji, zbog kojih se i pravi ovoliki napor, jer su njihovi životi i kvalitet života najbitniji - poručuje ministarka zdravlja.

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, kaže da će nakon implementacije dogovora biti poboljšana saradnja bezbednosnih službi, što će dovesti do suzbijanja kriminala.

- Očekuje se da će nakon početka primene dogovorenog sporazuma biti povećana bezbednost Srbima, poboljšan rad policijskih i istražnih organa, a pre svega pobiljšano sudstvo koje je sada na katastrofalnom novou. Prekinuće se s praksom da se sudi Srbima po jednom, a Albancima po drugom kriterijumu. Takođe, očekuje se da se nakon sprovođenja sporazuma nastavi praksa da Srbi imaju komandovanje oružanim snagama - objašnjava Drecun.

On dodaje da su nakon petnaestogodišnjeg zastoja počeli da se poštuju i unapređuju imovinsko-pravni odnosi, kao i da je bitno da počnu da rade katastri, kako bi Srbi lakše dolazili do zemljišnih knjiga i papira vezanih za ličnu imovinu, do kojih je sada veoma teško doći.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da će dogovor najviše doneti prednosti u ekonomiju, jer je nakon parafa iz glavnog grada Belgije poboljšan imidž Srbije u EU i ostatku sveta. Otvorena su vrata za međunarodne pristupne fondove, a povećana je i mogućnost dolaska stranih investicija i svežeg novca.

- Ubuduće će Srbi na Kosovu živeti sigurnije. Stvoriće se bolji ambijent za strane investicije i podvučena je crta s dosadašnjom praksom pojedinih monopolista. Doći će do veće ponude robe i samim tim do manjih cena, jer će sporazum regulisati i situaciju na prelazima. Srbija je dobila odličnu ocenu, stvorila je dobar imidž za strane investicije i direktan priliv kapitala. Otvaraju se pristupni fondovi Evropske unije, a očekuju se i pregovori i dalje poboljšanje odnosa sa međunarodnom zajednicom - navodi Kovačević.

Marko Selaković, portparol URS-a, takođe ističe ekonomske prednosti potpisanog sporazuma, pre svega bolji standard i povećanje stranih investicija. On kaže da će dogovor značiti dugoročni mir u regionu i doprineti većim investicijama i većem zapošljavanju u Srbiji, jer je velika stvar za svaku zemlju da ima dugoročnu političku stabilnost.

- Kompanije koje su i do sada ulagale u Srbiju ulagaće i dalje, ali se otvara i prostor za one druge koje ne žele da idu na područja gde postoji neka potencijalna nestabilnost u budućnosti. Pored toga, ovaj sporazum, koji će doprineti dobijanju datuma Srbije za početak pregovora o članstvu u EU, ohrabriće najveće kompanije koje su razmišljale da li da dođu u Srbiju - ističe on.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi da će sporazum imati, pored otvaranja fondova EU, kao značajnu stvar i direktno povećanje izvoza na Kosovo.

- I to ne samo na dosadašnja tržišta, naseljena prevashodno srpskim življem, već i na one ostale delove, naseljene albanskim stanovništvom. Naša roba je i do sada odlazila tamo, ali u manjim količinama. Očekujem veliki porast plasmana srpskih proizvoda, jer su oni direktno i tradicionalno vezani za naše proizvode, pa ne vidim razlog zašto to ne bi bilo i u budućnosti - kaže Atanacković.

Podsetimo, sporazum o normalizaciji odnosa predviđa i da će obe ugovorne strane ući u pregovore o uspostavljanju novih graničnih prelaza, kao i da će unaprediti drumski, vazdušni i železnički saobraćaj između dve teritorije.

Prema ovom dokumentu, obe strane trebalo bi da se "uzajamno obavežu da osnuju kancelarije za vezu u sedištima vlada", kao i da će "tražiti međugraničnu saradnju između opština i zajednica, negovaće bratimljenje opština i uzajamnih odnosa, olakšavati slobodu kretanja između susednih zajednica" radi "smanjivanja barijera".

Takođe, predviđa se da svaka od strana "poštuje sve nacionalne zajednice (manjine) na svojoj teritoriji, garantuje i štiti sva njihova prava u skladu na najvišim međunarodnim standardima, posebno podstičući obrazovanje, kulturu, religiju, verske denominacije i jezik nacionalnih zajednica". Tu se pominju i "demokratski izabrana tela nacionalnih manjina ili drugi oblici njihovog predstavljanja na obe stane, koji treba da doprinesu rešavanju praktičnih pitanja zaštite nacionalnih manjina".

(I. M.)