Ministri EU sutra o datumu, odluka već u podne

Savet ministara Evropske unije raspravljaće sutra u Luksemburgu o dodeljivanju datuma za početak pregovora o pridruživanju Srbiji.

Ministri će na početku dvodnevnog zasedanja saslušati izveštaj visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton vezano za dogovor o predlogu sporazuma Beograda i Prištine, koji je postignut u petak, kao i o napretku Srbije u dostizanju evropskih standarda kroz unutrašnje reforme.

Eštonova bi izveštaj trebalo da podnese oko 9 sati.

Ministri će nakon toga raspravljati o tome da li je Srbija ispunila uslove koje je Savet propisao u decembru prošle godine i nakon toga odlučiti da li da preporuče da se na samitu u Briselu ovog juna Srbiji odredi datum.

Ti uslovi zahtevaju uspostavljanje "vidljivog i trajnog napretka" u odnosima Beograda i Prištine i nastavak unutrašnjih reformi.

Na osnovu onoga što Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora i uvida u izveštaj visoke predstavnice, praktično nema sumnje da će odluka Saveta biti pozitivna, a biće javno saopštena već oko podne.

KLAUZULA O PRIMENI BRISELSKOG SPORAZUMA

Odluku o dodeljivanju datuma Srbiji treba formalno da potvrde šefovi država i Vlada članica EU, koji će se 28. juna okupiti na samitu u Briselu.

- Ukoliko ne bude nekih iznenađenja, Srbija će već ove godine početi pregovore - rekao je Tanjugu visoki diplomatski izvor jedne od članica EU.

Prema njegovim rečima, "ono što donekle brine je primena sporazuma", zbog čega će u preporuku biti ugrađena klauzula da Srbija do juna treba da dokaže da je spremna da u celosti primeni briselski dogovor.

On je naveo da Savet vidi dva moguća problema u sprovođenju sporazuma, od kojih je prvi otpor lidera Srba sa severa Kosova, koji su poručili da ne privataju briselski papir.

- Moramo da vidimo da li će i kako Beograd ovo rešiti - rekao je Tanjugov izvor.

Osim toga, istakao je on, u Briselu još čekaju da predsednik Tomislav Nikolić saopšti da li podržava sporazum.

NEMAČKA I HOLANDIJA: BEOGRAD DA SE JASNO IZJASNI O SREBRENICI

Prema njegovim rečima, neke zemlje članice, među kojima su Nemačka i Holandija, nameravaju da na sastanku Saveta zatraže da se srpski državni vrh jasno odredi prema ratnim zločinima iz devedesetih, a naročito prema genocidu u Srebrenici.

On je, međutim, istakao da je ubeđen da takav zahtev, ukoliko bude prihvaćen od ostalih, neće biti postavljen u ultimativnoj formi, to jest kao novi uslov.

S druge strane, isti izvor je podsetio da će pregovori, kada jednom počnu, biti dugi i teški, jer su uslovi koje Savet postavlja pred nove članice svaki put sve oštriji.

EŠTON: MEDIJI SKLONI AUTOCENZURI

U izveštaju, u koji je Tanjug imao uvid, navodi se takođe i da su mediji u Srbiji nedovoljno analitični, neobjektivni i podložni autocenzuri.

- Uopšteno govoreći, treba primetiti da su medijski izveštaji nedovoljno analitični i neizbalansirani, a autocenzura je široko rasprostranjena - piše u izveštaju koji će Eštonova pročitati u ponedeljak.

U izveštaju se pohvaljuju nedavne izmene Krivičnog zakona, kojima se dekriminalizuje kleveta, što se ocenjuje kao "značajan napredak", a kao dodatan korak ocenjeno je formiranje komisije koja treba da istraži slučajeve atentata na novinare.

Ovo je prvi izveštaj EK do sada u kojem su se na udaru kritike našli novinari, dok su vlasti pohvaljene za širenje slobode medija.

Ministri će sutra odlučivati i o otpočinjanju pregovora o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, a očekuje se da će i ta odluka biti pozitivna.

(Telegraf.rs / Tanjug)