PODRŠKA SRBIMA: Pismo francuskog majora na godišnjicu NATO bombardovanja

Bivši major Pjer Anri Binel, kog su francuske vlasti osudile zbog špijunaže u korist naše zemlje, uputio je, preko svoje prijateljice iz Pariza Mile Alečković, pismo podrške građanima Srbije, na četrnaestu godišnjicu NATO bombardovanja.

- Pre četrnaest godina počela je NATO agresija protiv ponosnog i slobodnog srpskog naroda, drama koja se dogodila uz saučešće dela javnog mnjenja, koje su zloupotrebili NATO i njegovi sateliti. Bio sam primoran da iza rešetaka francuskog zatvora pratim dalji tog događaja koji će njegove učesnike i krivce zadugo istorijski obeležiti - istakao je u svom pismu Binel.

U ekskluzivnom intervjuu za "Novosti", na desetogodišnjicu bombardovanja, Binel je objasnio da je na komadu hartije napisao određeni deo elemenata koji su se nalazili u radnom dokumentu s tabelama, tipovima i brojem važnih vojnih ciljeva koji bi mogli da budu bombardovni.

To je, kao šef kabinteta francuskog predstavnika pri NATO u Briselu, predao srpskoj vezi, generalu Jovanu Milanoviću. Vojni sud u Parizu ga je zbog toga osudio u decembru 2001. na pet godina zatvora, od čega tri uslovno. Za "Novosti" je tada rekao da se ne kaje i da bi i sada učinio isto kada bi se našao u sličnoj situaciji.

U pismu podrške upućenom ovih dana, Pjer Anri Binel ističe da se, priznavanjem nezavisnog Kosova i Metohije od strane vašingtonskih satelita, drama danas nastavlja, podsetivši na to da je i Francuskoj svojevremeno bio oduzet Alzas, pa da ga je vratila.

- Narodi koji nemaju prošlost, nemaju ni budućnost. A oni koji sačuvaju svest o tome ko su i šta su, svest o onima koji su ih stvorili, ako od modernizma uzmu ono što je dobro, mogu da nastave put dalje - poručio je Binel, koji je, zbog svoje podrške Srbima, ostao i bez priznanja Legije časti.

Binel u pismu podseća da je pred najavljenim zločinom bombardovanja osetio istovremeno i stid i ponos.

- Stid, jer sam video svoju zemlju kako se dobrovoljno upušta u veliko izdajstvo, pre svega same sebe. Učestvovanje u takvom zlodelu nije moglo da služi francuskom narodu. Ali ono najgore u svemu bilo je to što su naše vlasti izdale tradicionalno prijateljstvo dvaju naroda izgrađeno na nasleđu istorije. Ali osetio sam tada i ponos. Iz mog pariskog zatvora osetio sam veliko prijateljstvo prema Srbima, koje su tukli zato što su branili život, kulturu i slobodu, svoja najosnovnija prava - objasnio je Binel.

(Telegraf.rs / Izvor: Novosti)