9,5 MILIONA DINARA: Vlada plaća Lečićevu predstavu o Zoranu Đinđiću

Vlada Srbije finasira predstavu Branislava Lečića koja će 9. aprila biti izvedena povodom deset godina od ubistva premijera Zorana Đinđića. Ovo ostvarenje budžet Srbije koštaće 9.500.000 dinara.

Kako piše dnevni list "Danas", uprkos najavama da će se Vlada Srbije aktivno uključiti u obeležavanje desetogodišnjice od ubistva premijera Zorana Đinđića, u utorak, 12. marta, jedino za sada izvesno učešće države, osim polaganja venaca u Nemanjinoj 11, jeste to što će dati novac za projekat koji je osmislio glumac, reditelj i bivši ministar kulture Branislav Lečić.

Za Lečićevu predstavu, odnosno "multimedijalni spektakl", koji će premijerno biti izveden 9. aprila u Centru "Sava", izdvojeno je 9,5 miliona dinara.

Ministarstvo finansija i privrede je na zahtev Ministarstva kulture i informisanja predložilo Vladi Srbije korišćenje sredstava tekuće budžetske rezerve za finansiranje ovog projekta,a Vlada je 22. februara donela Rešenje o upotrebi tih sredstava.

U Ministarstvu finansija i privrede kažu da je finansiranje ovog projekta u isključivoj nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, s Bratislavom Petkovićem na čelu.

Branislav Lečić, ministar kulture u Đinđićevoj vladi, kaže da je svoju ideju o obeležavanju godišnjice predložio Ministarstvu kulture, koje se sa tim složilo.

- Predstava se zove "Opomena", ima podnaslov "Deset godina posle Zorana Đinđića", a imaće premijeru 9. aprila u Centru "Sava". Zasnovana je na Zoranovim citatima i govorima kao odgovorima na pitanja koja će mladi glumci postavljati. To je autorski projekat u kojem sam sublimirao njegovo političko iskustvo, ali i svoje kao njegovog saradnika u Vladi. Želim da Zoranovu viziju i energiju predstavim ne samo Beogradu, već i celoj Srbiji i mladim generacijama i građanima. Zato planiramo da ovaj performans, multimedijalni spektakl, bude prikazivan i u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu - objašnjava Lečić, i precizira da će predstava, osim glumačke reči, sadržati i video-materijale, koreografije, muziku koju je komponovala Irena Popović.

KARANOVIĆ: LOGIČNO JE DA DRŽAVA NE ŽELI DA SE SEĆA ZORANA

Glumica Mirjana Karanović kaže da je ovakvo uključivanje države u obeležavanje godišnjice Đinđićevog ubistva za nju "logično".

- Jasno je da su Konstantin i Milanski edikt prioritet aktuelne Vlade, takva kvaziumetnost i nekvalitetna dela. Putem medija smo svi ubeđivani, a dosta njih je i ubeđeno, da je proslava Milanskog edikta najvažnija za Srbiju. To je besmislica, jer Edikt, osim tog Konstantinovog mesta rođenja, nema mnogo veze sa Srbijom. S druge strane, mislim da je potpuno logično da danas država ne želi da se seća Zorana, čak ni mrtvog, niti da ima ikakve veze s njegovim idejama. Političari su učinili sve da se zatre svaki trag razmišljanjima poput Zoranovih. To je tako depresivno i obeshrabrujuće za našu budućnost - ocenjuje Karanovićeva.

Rediteljka i članica Organizacionog odbora "Šetnje za Zorana" Jelena Bogavac navodi da ovakva vrsta "kvaziobeležavanja" otkriva ne samo eventualni autizam sistema vlasti, već i krajnje nelogično i uvredljivo ponašanje.

- Ova zemlja ima jednog apsolutnog heroja demokratije i nove političke misli i delanja. Potiskivanjem i ignorancijom ovakvog doslednog herojstva i vizionarske pameti koju nam je ostavio u amanet muti se i zamagljuje čista istorijska slika, te kreira jedan novi nepotpuni realitet, jedna divna stvarnost kreirana apsolutnim falsifikatima. Znam da pobednici pišu istoriju, ali ko je u ovom slučaju pobedio i koga? I ako jeste, zašto? - postavlja pitanje Jelena Bogavac.

Kako dodaje, država i Ministarstvo kulture morali bi da preformulišu prioritete, pa da se rame uz rame s carom Konstantinom usmeri makar malo više prema obeležavanju datuma iz novije političke istorije Srbije.

DERETA: TO JE BEZOBRAZLUK

Miljenko Dereta, poslanik LDP-a i reditelj, kaže da je ponašanje Vlade Srbije u vezi s decenijom od Đinđićevog ubistva "bezobrazluk".

- Vlada, koja je politička institucija, ne može da obeležava političko ubistvo pozorišnom predstavom. Obaveza Vlade morala bi da bude da one koji ne žele da se bave pozadinom tog ubistva pozove i da im nalog da reše to pitanje. Isto tako, vlast mora da one koji ne žele da govore o pozadini tog zločina privede da daju izjave - navodi Dereta.

(M. S. / Izvor: Danas)