GRUBJEŠIĆ ZA TELEGRAF: Neće pasti nebo na Srbiju ako ne dobijemo datum (FOTO)

Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije Suzana Grubješić kaže za Telegraf da su i dalje velike šanse da Srbija dobije datum za početak pregovora sa Evropskom unijom, ali ističe da ako se kojim slučajem to ne dogodi, neće pasti nebo na zemlju, jer to "nije pitanje života ili smrti", i dodaje da se ne plaši izbora, da je spremna na to da javnost oceni njen rad i da su u URS spremni na to da razgovaraju o rekonstrukciji Vlade ukoliko to pitanje bude pokrenuto.

  Kakve su šanse da Srbija u junu dobije datum za početak pregovora sa EU?

- Rekla bih da su i dalje velike i zaista verujem da su građani Srbije zaslužili da otpočnemo pregovore sa EU i da ubrzamo dalje reforme, koje su u interesu svih nas. Ako kojim slučajem datuma ne bude bilo, neće pasti nebo na Srbiju, ali će podrška evrointegracijama biti još manja. Ipak, političari ne smeju da se predaju, već moraju da nastave marljivo da rade i menjaju Srbiju nabolje, i to ne zbog Brisela već zbog nas samih.

  Da li i u kojoj meri pregovori sa Prištinom zavise od odluke o datumu?

- Ne zavise pregovori sa Prištinom od odluke o datumu, već odluka o datumu zavisi od pregovora sa Prištinom. Dobili datum u junu ili ne, pregovori će biti nastavljeni jer se oni vode da bi se pitanje Kosova rešilo. Interes Srbije je da se to pitanje ne vuče i narednih 10 godina, već da se nađe stabilno i održivo rešenje koje neće ići na štetu Srba na KiM. To je poenta dijaloga, ne datum.

  Šta ćete reći delegaciji nemačkog Bundestaga prilikom njihove posete 18. marta i da li je to ključna poseta za Srbiju?

- Nemački poslanici dolaze u "misiju utvrđivanja činjeničnog stanja", tj. da se sami uvere u to kakav smo napredak postigli. Nešto kasnije, u aprilu, u  posetu nam dolazi i zajednički odbor za evropske poslove francuskog i nemačkog parlamenta, i to su prilike da se još jednom razgovara i prezentuje sve ono što je Srbija uradila. Naš argument su rezultati i dokazi, a ne prazna priča i obećanja.

  Rekli ste da je dijalog sa Prištinom "hod po žici". Zbog čega je to tako?

- Zato što, s jedne strane, pokušavamo da odbranimo makar minimum nacionalnih i državnih interesa, a da s druge strane otvorimo prostor za postizanje trajnog i održivog dogovora sa kosovskim Albancima i sve to još pod dodatnim pritiskom, jer se stvara atmosfera da je vrlo ograničeno vreme za postizanje dogovora. To je ozbiljan posao, koji rade odgovorni političari jer je u pitanju budućnost ove zemlje. Ja se nadam tome da su i kosovski Albanci ušli u dijalog sa namerom da se problem reši, a ne da se vrši opstrukcija. Očekujem da se postigne kompromis, jer je on u politici uvek pobeda, a ne poraz.

  Da li se u Briselu menja odnos prema Srbiji ili na nas i dalje gledaju sa oprezom?

- Ne sporim da je u početku bilo izvesnog skepticizma, ali smo uspeli da radom, ozbiljnošću i rezultatima pozitivno iznenadimo sve one koji su sumnjali u evropsku opredeljenost ove Vlade. I u Briselu i u svim ostalim mestima na kojima se odlučuje, predstavnici ove Vlade  doživljavaju se kao kredibilan  partner i kao  sagovornik  kome se veruje. Ranije  se neretko dešavalo da se jedno priča na sastancima u Briselu, a drugo domaćoj javnosti. Više nije tako, sada svi naši sagovornici znaju da ne obećavamo ono što ne možemo da ispunimo, a da će ono što je dogovoreno biti i urađeno.

  Postoji li mogućnost i koliko je ona realna da Srbija ne dobije datum?

- Uverena sam u to da smo datum zaslužili nakon 12 godina istrajavanja na evropskom putu, koji nije bio ni lak ni jednostavan i koji je imao i uspone i padove. Da li ćemo u junu dobiti tu vremensku odrednicu za početak pregovora, biće jasnije nakon aprilskog izveštaja Evropske komisije i Ketrin Ešton. Srbija je već institucionalno spremna za pregovore, čak daleko više nego što su to bile mnoge zemlje članice EU u doba kada su otpočinjale pregovore o članstvu. Međutim, za razliku od tih zemalja, mi smo morali da rešavamo i krupna politička pitanja, najpre završetak saradnje sa Haškim tribunalom, a odmah zatim i pitanje Kosova. Doskora, setimo se, glavna linija podele među strankama bila je na "evropske" i "antievropske". Sada napokon postoji najmanje dvotrećinska većina u Skupštini koja je za Srbiju u Evropi.

  Šta će se desiti ukoliko Srbija ne dobije datum?

- Datum nije pitanje života i smrti za Srbiju. Ako se kojim slučajem desi da ga ne dobijemo ili da dobijemo neki uslovni datum, što je utešna nagrada, nema odustajanja. Političari nemaju prava da budu razočarani, zato ćemo nastaviti da se borimo za interese države i građana i da nastavimo sa unutrašnjim reformama. Evropske integracije su proces, a ne događaj, dok je dobijanje datuma samo jedan od događaja u celom procesu.

  Da li će eventualni loš signal po Srbiju iz Brisela uticati na unapređenje ekonomske saradnje naše zemlje sa članicama EU?

- Ulazak Srbije u grupu država kandidata za članstvo u EU stvorio je sigurnost među investitorima, a dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu bi još više učvrstilo status naše zemlje kao sigurnog mesta za investicije. Unapređenje ekonomske saradnje naše zemlje sa zemljama članicama EU jeste jedan od prioriteta Vlade, jer bez stranih investicija, odakle god one dolazile, ne može biti oporavka srpske privrede. Ne smemo da zaboravimo da je 80 odsto investicija koje su od 2000. godine došle u Srbiju poreklom upravo iz EU i da se 58 odsto naše trgovine obavlja sa njom. Međutim, pošto je i sama Unija u teškoj ekonomskoj krizi, ulažemo ogromne napore da privučemo investicije i iz drugih zemalja koje imaju višak novca. Naša zemlja ima brojne komparativne prednosti za privlačenje stranih investitora, ali imamo i mane, poput neelastičnog i sporog birokratskog sistema, opterećenog nepotrebnim propisima. Zbog toga je Vlada preduzela niz mera za privlačenje investicija i za stvaranje dobrog poslovnog okruženja, a odlučna borba protiv korupcije i ukidanje brojnih nameta i taksi već daju prave rezultate u tom domenu.

  Na kakve ste konkretno poruke naišli prilikom posete Nemačkoj sa Aleksandrom Vučićem i Milicom Delević?

- Poruke su uvek iste i nama dobro poznate. Dakle, nema novih zahteva prema Srbiji, ali je vidljiv i održivi napredak u dijalogu sa Prištinom ključni uslov za otvaranje pregovora. To se odavno zna, još od posete Angele Merkel avgusta 2011. godine. U direktinim razgovorima smo se uverili u to da su vrlo zadovoljni ozbiljnošću kojom Vlada Srbije rešava najteže probleme, počev od dijaloga sa Kosovom, borbe protiv korupcije, oporavka ekonomije, ispravljanja grešaka iz prethodne reforme pravosuđa...

  Koliko su realne tvrdnje da će Srbija, ukoliko sada ne dobije datum, morati da sačeka da se završe izbori u Nemačkoj, koji su zakazani za jesen?

- Proširenje nije popularno u Nemačkoj, kao, uostalom, i u retko kojoj od tzv. starih članica EU. Svega dvadesetak odsto Nemaca podržava proširenje. Sigurno je da ni Srbija, ni proširenje, ni zapadni Balkan neće biti u fokusu kampanje bilo koje političke stranke u Nemačkoj. Posebnu ulogu ima Bundestag, jer on daje zeleno svetlo za proširenje. Poslednji put su odlučili da Crna Gora i Island otpočnu pregovore. Da je Nemačka najmoćnija i najveća, to niko ne spori, ali smo sa svakom od 27 zemalja članica obavili razgovore i zatražili podršku.

  Koliko je realno očekivati i da li je moguća rekonstrukcija Vlade Srbije?

- Još nema razgovora na tu temu. Ako neko pokrene to pitanje, koje je legitimno, mi smo spremni da razgovaramo, posebno ako će se nakon rekonstrukcije unaprediti rad Vlade i ukupan rezultat koalicije. Za ovih sedam meseci nisam stekla utisak da se bilo ko od članova Vlade grčevito bori da ostane u fotelji.

  Kako će se URS ponašati prilikom rekonstrukcije kabineta Ivice Dačića?

- Lično sam spremna, kao i moje stranačke kolege Dinkić i Kalanović, da analiziramo naše rezultate rada na Vladi, Skupštini i u javnosti, bilo gde i bilo kada. Svesna sam da evropske integracije nisu popularna tema, a kako radim, neka kažu drugi.

  Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su vanredni izbori u Srbiji mogući nakon odluke Brisela o datumu. Kakav je vaš stav o tome?

- Ko se plaši izbora ne treba da se bavi politikom, već nekim mirnijim i predvidljivijim poslom. Ako bude izbora, mi ćemo po ko zna koji put iznenaditi dežurne analitičare i istraživače javnog mnjenja.

  Da li se zna ko će biti glavni pregovarač Srbije sa EU? Mediji pominju Milicu Delević i Tanju Miščević?

- Još je rano da se govori o konkretnim imenima za pregovarača sa EU, ali u Srbiji, bez sumnje, postoje kvalitetni ljudi koji mogu da obavljaju taj posao. Prvo treba da sačekamo da vidimo da li će Srbija dobiti datum za početak pregovora o članstvu, onda dolazi formiranje pregovaračkog tima, koji će sasvim izvesno biti sastavljen od stručnjaka u svojim oblastima. Dobar primer za odabir pregovarača je hrvatski glavni pregovarač Vladimir Drobnjak, koji je prošao ceo devetogodišnji proces evropskih integracija, a da ga nije smenila nijedna Vlada u Hrvatskoj, što znači da su verovali u njegovu stručnost i sposobnost da na najbolji mogući način povede državu kroz pregovore. Volela bih da i mi imenujemo nekog takvog, ko će kroz čitav proces pregovora predstavljati Srbiju i obavljati taj važan i odgovoran posao. Ne treba gubiti iz vida da je to tehničko-operativna, a ne politička funkcija. Pred nama je dugačak evropski put, Vlade će se menjati, ali pregovori ne smeju da se zaustave i dobro je da na toj poziciji imamo profesionalca koji će biti nesporan svima.

(Darko Zlojutro)