PODVUČENO ŽUTIM: IZ DS nastalo devet stranaka! (INFOGRAFIKA)

Demokratska stranka je u svojoj 23-godišnjoj istoriji iznedrila bezmalo pola srpske političke scene, a poslednja "ćerka stranka" biće partija koju osniva nekadašnji premijer Zoran Živković. Prvi lider DS-a posle ubistva Zorana Đinđića postaće tako predsednik devete političke partije koju su formirale bivše demokrate.

Doskorašnji potpredsednik Dušan Petrović trenutno je prvi pik za osnivanje još jedne stranke, jer je Izvršni odbor demokrata pokrenuo postupak za njegovo isključenje. Izvor Telegrafa otkriva da Petrović planira da sa sobom povede petinu lokalnih odbora DS, s kojima je dobro sarađivao u prošlosti.

Većina "disidenata" stranku je napuštala svojevoljno, nekolicina je izbačena iz stranke, ali im je zajedničko to što su, gotovo po pravilu, svoj politički angažman nastavljali kroz osnivanje novih partija, a ne prelaskom u neku od postojećih.

Idila u Demokratskoj stranci nije trajala ni čitavih godinu dana od njenog osnivanja. Nogu su prvi povukli jedan od osnivača Kosta Čavoški i akademik Nikola Milošević, koji su u decembru 1990. napustili DS i osnovali Srpsku liberalnu stranku. Ta partija je devedetih godina bila najupornija u odbijanju učešća na izborima, nije igrala zapaženu ulogu u političkom životu Srbije, pa je 2010. gotovo neprimetno prestala da postoji, jer nije uspela da sakupi 10.000 potpisa za preregistraciju.

Raskol među demokratama dve godine kasnije bio je znatno ozbiljniji. Kamen spoticanja bila je ideja o koaliciji sa Srpskim pokretom obnove i nezavisnim intelektualcima pod imenom DEPOS (Demokratski pokret Srbije). Glavni odbor DS odlučio je u junu 1992. da stranka ne uđe u koaliciju. Nezadovoljni odlukom većine, grupa članova predvođenih tadašnjim potpredsednikom Vojislavom Koštunicom, napustila je DS i zajedno s grupom opštinskih odbora osnovala novu stranku - Demokratsku stranku Srbije.

Zajedno s Koštunicom DS je tad napustio i Vladan Batić. On je, međutim, 1997. isključen iz DSS-a, a na Đurđevdan te godine osnovao je Demohrišćansku stranku Srbije i postao njen predsednik.

Disperzija DS-a nastavljena je i posle odvajanja Koštuničinog tvrdog krila. Na vanrednoj Skupštini stranke održanoj početkom 1994. u Beogradu prvi predsednik DS dr Dragoljub Mićunović podneo je ostavku, a za novog lidera demokrata izabran je dr Zoran Đinđić. Mićunović je dve godine kasnije osnovao novu stranku - Demokratski centar, koji se 2004. vratio korenima i utopio u Demokratsku stranku.

Stranka je pod vođstvom Đinđića postala agresivnija i dinamičnija, što je otvorilo prostor za postojanje različitih struja. Jednu od njih predvodio je tadašnji potpredsednik, mladi Slobodan Vuksanović, koji je kao protivkandidat Đinđiću na izbornoj Skupštini u februaru 2000. izgubio s malom razlikom. Vuksanović je oktobra 2000. izašao iz DS-a i u novembru sledeće godine osnovao Narodnu demokratsku stranku, koju je tri godine kasnije “progutao“ Koštuničin DSS.

Novu podelu u redovima demokrata režirao je nekadašnji studentski lider, dramaturg po profesiji, Čedomir Jovanović, koji je “drug član“ postao tek pred osmi rođendan DS-a. Zahvalnost za vrtoglavi uspon u sam vrh stranke duguje svom političkom mentoru Zoranu Đinđiću, pod čijim patronatom je bio sve do njegovog ubistva. Pošto je ostao bez potpredsedničkog mesta, Jovanović je formirao Liberalno-demokratsku frakciju u stranci, ali je u decembru 2004. isključen iz članstva, uz obrazloženje da je narušavao stranačku disciplinu. U novembru 2005. Jovanović je osnovao Liberalno demokratsku partiju.

Da ni Čedini liberali nisu imuni na podele, dokazao je glumac i političar Branislav Lečić, koji je 2007, posle burne skupštine LDP-a, izašao iz stranke, optužujući je da je nedemokratska. Osnovao je pokret “Moja Srbija“, koji se tri godine kasnije kolektivno učlanio u Demohrišćansku stranku Srbije i tako zatvorio još jedan “demokratski krug“.

"Žuti dres" skinuo je i dugogodišnji poslanik DS Zaharije Trnavčević, koji je stranku napustio krajem 2010, da bi dva meseca kasnije postao prvi predsednik Pokreta poljoprivrednika i privrednika "Bogata Srbija".

(Nikola Kojić)