TADIĆ: Pucali su mi u leđa oni koji su krali!

Počasni predsednik Demokratske stranke Boris Tadić u svojoj "počasnoj kancelariji" u prizemlju vile u Krunskoj 69 u sobi od 10 kvadratnih metara, sa neokrečenim zidovima kaže da ne misli da je odluka da raspiše predsedničke izbore bila pogrešna.

-Zar neko misli da bih ja kao predsednik bez bilo kakvog uticaja, kao u Koštuničino vreme, opet nosio barjak i čuvao ideje Petog oktobra u Vladi koju bi činili Tomislav Nikolić, Ivica Dačić, Mlađan Dinkić… To bi bilo van svakog smisla.

Možda bi Ivica Dačić sa vama pravio vladu?

-Ne bi, jer mu DS nikada ne bi dozvolila da postane premijer i to je bila taktička prednost SNS-a. Ono što smatram našom velikom pobedom je to što smo prinudili naše glavne političke protivnike da danas govore našim jezikom. Zar nije dirljivo kada Nikolić kaže da nikada ne smemo odustati od evropskih integracija. Vučić da bez EU ne možemo ekonomski opstati , a Dačić da nam je dosta parole “Kosovo je Srbija” jer sam im taččno to govorio u parlamentu kao opoziciji, a tada su smatrali da se radi o veleizdaji.

Da li se osećate izneverenim od strane Međunarodne zajednice sada kada vidite da nova vlast dobija veće poene od vas, iako ste kao predsednik završili hapšenja haških begunaca, išli u Srebrenicu, izvinjavali se?

-Ni zbog čega nisam izneveren, niti iznenađen, niti razočaran. To je samo jedna strana međunarodne reakcija, ali druga je sasvim precizna namera da se ova vladajuća većina ohrabri da na kosovskom pitanju učini odlučujuće korake.

Čini se da Vučić i Dačić nastavljaju upravo tamo gde ste vi stali, čak se mnogima čini da idu brže i energičnije?

-Vučić i Dačić preuzeli su instrumente politike u kojoj smo mi pokušavali da stabilizujemo system u Srbiji. Da li će ići brže, vreme će pokazati, rano je za konačan sud.

Zameraju vam sporost i neodlučnost u rešavanju kosovskog problema, a ocena je da je nova vlast efikasnija?

-Prvo to je netačno, drugo oni nemaju opoziciju koja će ih sprečavati u rešavanju tog teškog istorijskog pitanja. Svedoci smo da u ovoj platform neko projektuje svoje ideje, neko želje, a neko interese. Kako će na kraju ta platform izgledati, teško je predvideti, a nije nemoguće da padne i u zaborav. Međutim Srbija će problem KiM morati da reši što pre.

Kako objašnjavate to što ste se rukovali sa Tačijem na marginama jednog skupa tek kada više niste bili predsednik, dok Dačić danas lako sa njim seda i pregovara?

-Da pojasnim, ja sam se sa Tačijem sretao i rukovao nekoliko desetina puta kada smo sa njim pregovarali u Beču 2007. godine. Rukovao sam se is a Čekuom na aerodromu u Skoplju pred kamerama, kao is a Sejdijuom is a svim predstavnicima kosovske delegacije. Moje rukovanje sa Tačijem u Dubrovniku nije bilo prvo rukovanje, to sam činio i kao predsednik Srbije.

Zašto nismo znali za to?

-Ne znam zašto niste znali to, a možda ste samo zaboravili.

Da li je pomirenje sa SPS-om pred kamerama bila ključna greška na unutrašnjem planu?

-Bilo je mnogo grešaka u svemu što sam činio, ali je to bio apsolutno nužan potez.

Svesni ste da je to razočaralo mnoge glasače?

-Kako da ne, mnoge je razočaralo. Moju mamu je prvu to razočaralo, ali ja u politici nisam bio privatna ličnost već sam obavljao javnu dužnost i zastupao sam javni interes. Ne bih se ja rukovao ni sa Dačićem, ni sa Nikolićem.

Niste morali da se ljubite?

-Da ja nisam izgradio takve odnose sa Dačićem 2008. godine vi bi ste imali vladu Dačić – Nikolić – Vučić – Koštunica. Da li mislite da bi Srbija tada dobila status kandidata, da bi dobili viznu liberalizaciju? Ne bih.

Jedna od kritika bila je da ste imali neverovatnu koncetraciju vlasti u vašim rukama kao predsednik, a vaše predsedništvo zvali su Dvor?

-Znam za to, ali to nije istina. DS u kojoj sam ja bio predsednik imala je dva poslanika više od proste većine, a za svaku odluku pa i najbeznačajniju morao sam da dobijem podršku. Jedanaest političkih stranaka je vršilo vlast, o kakvoj apsolutnoj vlasti se ovde govori?

Bili ste predsednik države i nije vam bio mandate to da radite?

-Bio sam predsednik DS, po Ustavu Srbije to je moguće i to je bila politička praksa.

Osećate li odgovornost danas kada vidite das u neki od funkcionera DS u pritvoru, pod istragom?

-Da li je bilo korupcionaša i lopova u DS-u utvrdiće sud. Imam lični interes da antikorupcionaški procesi budu dovršeni id a saznam istinu o njima. Oni koji su danas predmet istaga dali su mi zakletvu da to nije istina, ali svako ko je ukrao tokom tog mandata pucao mi je u leđa. Moj interes je da saznam ko mi je pucao u leđa.

U javnosti se pominju procene da bi na proleće moglo doći do novih izbora, verujete li u to?

-Nije nemoguće.To što ja kao predsednik demokrata nisam raspiso izbore kada je DS imala 40 odsto podrške bilo je čudno za SPS i G17 plus.

Da li je Demokratska stranka spremna na izbore?

-Nije. Ovog trenutka ne, ali do proleća može bit ii te kako spremna.

Zašto je DS izgubila ulogu aktera?

-To morate da pitate novo rukovodstvo. Posle skupštine DS-a nastupilo je novo vreme. Stranka je sada u jednoj silaznoj putanji, ali doćiće trenutak kada će iz te udoline krenuti u rast.

Da li razgovarate sa Draganom Đilasom, da li ga savetujete?

-U ovom trenutku bilo bi neumesno kada bih ja novog predsednika stranke savetovao. On mora da ima jedno vreme da definiše svoj put. Kada to prođe ja ću uvek biti voljan da mu pomognem.

Postoji li neko konkretno mesto na koje ćete se kandidovati?

-Bilo bi neosnovano da u ovom trenutku govorim o tome, a s druge strane neću da napuustim politiku u Srbiji. Želim da pomognem Đilasu, Rakiću, Bojanu Pajtiću…Uveren sam da je DS institucija bez koje Srbija ne može nazad.

Sad ste iskreni?

- Iskren sam. Ne kažem da me niko nije povredio. Povredili su me mnogi, ali to traje. Sa Miodragom Rakićem sam ostao u najboljim odnosima, sa Nebojšom Krstićem sam takođe ostao u dobrim odnosima. Od nekih ljudi sam se jako udaljio. Na primer Đilas i ja smo redefinisali svoje odnose. Mi smo vrlo različiti – on je potpuno druga vrsta čoveka, ali ima puno pravo na legitimno političko postojanje. Vuk Jeremić, recimo, dugo ne void spoljnu politiku koju sam ja zastupao, ali bože moj, idemo dalje.

(D. Z. / Izvor: NIN)