HAG NA TESTU: Konačna presuda Milanu i Sredoju Lukiću u utorak

Žalbeno veće Haškog tribunala izreći će u utorak, 4. decembra, konačnu presudu Milanu i Sredoju Lukiću za zločine počinjene nad muslimanima u Višegradu od 1992. do 1994. godine.

Prvostepenom presudom od 20. jula 2009. godine Milan Lukić je proglašen krivim za istrebljenje, ubistva, okrutno postupanje i nehumana dela, i osuđen je na kaznu doživotnog zatvora.

Pretresno veće utvrdilo je da je on direktno odgovoran za spaljivanje dve grupe žena, dece i staraca, zatvorenih u kućama u Pionirskoj ulici i naselju Bikavac, gde je 14. i 27. juna 1992. izgorelo više od stotinu osoba.

Sudije su zaključile da je Milan Lukić kriv za ubistvo pet Bošnjaka na obali Drine 7. juna 1992, za ubistvo sedam radnika pilane i fabrike nameštaja "Varda", ubistvo Hajre Korić, i za brutalno zlostavljanje zatočenika logora u kasarni u Uzamnici kod Višegrada.

U periodu na koji se odnosi optužnica, Milan Lukić bio je vođa paravojnih trupa "Beli orlovi" i "Osvetnici".

Njegov rođak Sredoje Lukić, koji je pre i za vreme sukoba u BiH radio kao policajac, osuđen je na 30 godina zatvora zbog saučesništva u lišavanju života 59 osoba, zaključanih u kućama u Pionirskoj ulici, i za zlostavljanje zatočenika logora "Uzamnica".

U žalbenoj raspravi, u septembru prošle godine, zastupnici odbrane tražili su poništavanje prvostepene presude ili barem ublažavanje izrečenih kazni. Tužilaštvo je uložilo žalbu samo na presudu Sredoju Lukiću, i zatražilo da se on proglasi krivim za progon i za pomaganje i podržavanje istrebljenja i da mu se u skladu s tim izrekne duža zatvorska kazna.

Milan Lukić je u avgustu 2005. uhapšen u Argentini, a u nadležnost Haškog tribunala prebačen je u februaru 2006. Za Sredoja Lukića navedeno je da je u septembru 2006. doveden u Haški tribunal.

U sredu će se pred žalbenim sudijom Karmelom Ađijusom na statusnoj konferenciji pojaviti general Vlastimir Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti (RJB), koji je u februaru prošle godine proglašen krivim za zločine počinjene nad albanskim civilima na Kosovu 1999. i osuđen na 27 godina zatvora.

Početak žalbene rasprave ranije je bio najavljen za kraj ove ili za početak iduće godine, ali još nije zakazan. Odbrana je u 19 žalbenih osnova zatražila da general bude oslobođen ili, alternativno, da mu se kazna smanji. Odbrana je navela da nije bilo udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem proterivanja nekoliko stotina hiljada i ubistva velikog broja albanskih civila na Kosovu 1999.

Tužilaštvo smatra da izrečena zatvorska kazna ne odražava težinu počinjenih zločina i traži da se ona zameni kaznom doživotnog zatvora.

Od ponedeljka do petka nastavlja se glavni pretres na suđenju nekadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS), generalu Ratku Mladiću, po optužnici za genocid, zločin protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine.

Na listi svedoka optužbe za narednu nedelju nalaze se Refik Sokolar, policijski inspektor koji će dati iskaz o nekoliko incidenata granatiranja i snajperskog delovanja u Sarajevu, te kanadski general Dejvid Frejzer, vojni asistent komandanta UNPROFOR u sektoru Sarajevo od aprila 1994. do maja 1995. godine. Osim ovih, najavljen je iskaz još četiri svedoka, čiji je identitet zaštićen.

Nekadašnji predsednik RS Radovan Karadžić namerava da u nastavku dokaznog postupka svoje odbrane sasluša devet svedoka - Vladu Lučića, Dragana Maletića, Milana Pejića, Blaška Račevića, Zdravka Čvoru, Gorana Sikiraša, Veljka Luburu, Svetozara Guzinu i Branka Radana.

U Hagu se sutra nastavlja i suđenje bivšem predsedniku Republike Srpske Krajine Goranu Hadžiću, koji se u 14 tačaka optužnice tereti za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem "trajnog uklanjanja većine hrvatskog i drugog nesrpskog stanovništva iz velikog dela Hrvatske" kako bi te teorije postale "deo nove države pod srpskom dominacijom". Dokazni postupak nastavlja tužilaštvo.

(Telegraf.rs / Tanjug)