Đurić na sednici SB ocenio da Priština šalje lošu poruku

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izrazio je na sednici Saveta bezbednosti UN zabrinutost i žaljenje zbog toga što se od ministarke spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Donike Gervale nije čula ni jedna jedina reč o posvećenosti dijalogu ili primeni do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga uz posredovanje EU.

Đurić je replicirajući na govor Gervale rekao da je umesto toga iznela niz optužbi na račun Vlade Srbije i UNMIK-a.

- To je neprihvatljivo i zapravo šalje veoma lošu poruku o odnosima prema Misiji koju su tamo poslali generalni sekretar UN i ovo veliko telo - istakao je Đurić i dodao da privremene institucije u Prištini ponovo koriste priliku da se obrate članicama Saveta bezbednosti optužujući Srbiju za navodni genocid na KiM i da je to narativ bez osnova koji Priština često koristi u dnevnopolitičke svrhe.

Ističući da pojam genocid ne treba zloupotrebljavati nigde i nikako, Đurić je naveo da ga posebno ne bi trebalo koristiti u političke i senzacionalističke svrhe. On je naveo da su takva retorika i tvrdnje bez ikakvih dokaza, da su neozbiljne i neutemeljene u stvarnosti. Đurić je istakao da, ako se govori o etničkom sastavu na Kosovu i Metohiji devedesetih godina 20. veka i danas, sada je Srba veoma malo, a većinsko je albansko stanovništvo, a Srbi koji su ostali svakodnevno trpe napade, diskriminaciju, pretnje, što je sve zabeleženo u izveštajima UNMIK-a i drugih međunarodnih organizacija.

On je ukazao da se ne sme dozvoliti jednoj strani da negira zločine i žrtve u srpskom narodu i podsetio na stradanje Srba u Starom Gackom, zatim pobijenu srpsku decu u Goraždevcu, žrtve kod Radonjićkog jezera i u Klečkoj, kao i na 200.000 Srba koje je tzv. OVK proterala sa Kosova i Metohije. Đurić je naglasio da je samo 1,9 odsto od proteranih Srba uspelo da ostvari održiv povratak, a da ostali ni danas ne mogu da se vrate na KiM.

Ministar je rekao da Savet bezbednosti može 100 odsto da računa na Srbiju da će raditi na održavanju stabilnost regiona, dobrosusedskih odnosa i stvaranju regiona uspeha, a ne regiona podela i sukoba kakav je bio ranije.

Đurić je ukazao da se Gervala u svom obraćanju osvrnula na izveštaj Dore Bakojani o situaciji na KiM koji je korišćen pred Savetom Evrope, ali da je propustila da napomene da su u tom izveštaju jasni zahtevi da se manastiru Dečani vrati zemljište, da se uspostavi ZSO tina sa srpskom većinom i da je ukazano na eksproprijaciju u opštinama sa srpskom većinom kao problem.

- Nijedan od tih zahteva specijalnog izvestioca Saveta Evrope nije ispunjen, što je veoma važna činjenica koja je ovde izostavljena, verujem, sa ciljem - rekao je Đurić.

On je naveo da je Srbija jasno osudila incidente u Banjskoj i na kanalu Ibar-Lepenac.

- U stvari, mi insistiramo da se razjasne činjenice o događaju u kojem su, nažalost, četiri osobe tragično izgubile život u Banjskoj. Tri od njih su bili Srbi, a jedan Albanac. Naša vlada jasno je osudila te napade, ali nezrele tvrdnje o odgovornosti Srbije i, još značajnije, uskraćivanje informacija o istrazi koje je zatražila srpska vlast kroz sistem uzajamne pomoći, ne pomaže da se postigne pravda po ovim pitanjima - rekao je Đurić.

On je naveo da je, kada je reč o napadu na kanal Ibar-Lepenac, srpska zajednica na KiM bila primarno pogođena tim napadom, jer joj je bilo ugroženo snabdevanje vodom i strujom i da je Srbija ponudila pomoć da se popravi šteta koja je naneta, i koja je, srećom, sanirana.

Đurić je pozdravio, kako je rekao, interes koji je Gervala iskazala za srpsku politiku i dodao da je uvek lepo čuti da postoji volja da se u srpskoj politici aktivno angažuju predstavnici iz Prištine, ali je istakao da uvrede koje je na sednici iznela Gervala na račun srpskog rukovodstva, na račun predsednika Aleksandra Vučića, neće doprineti ni normalizaciji odnosa, ni poboljšanju političke klime.

- Optužbe i blaćenje na račun predsednika Vučića nisu nešto što je dobrodošlo i samo želim da kažem da, kada je reč o autoritarnom ponašanju, predsednik Vučić zapravo svaki dan daje master klas demokratije u poređenju sa onim što vidimo na Kosovu i kada je reč o slobodi kretanja i pravu na okupljanje - istakao je Đurić.

On je pozvao sve sa prištinske strane koji su zainteresovani da učestvuju u našem političkom životu da to učine na transparentan način i u odgovarajućim institucijama, a ne u formi blaćenja pred Savetom bezbednosti UN.

Đurić je istakao da Srbija ima opravdanu zabrinutost posle najnovijih vesti o potpisivanju trilateralnog memoranduma o bezbednosnoj saradnji kojim su, kako je istakao, Albanija i Hrvatska, zajedno sa predstavnicima privremenih institucija u Prištini, preduzele korake na podrivanju stabilnosti u regionu, šaljući poruku da ne žele stabilan i okrenut budućnosti region.

- Skrećem pažnju Savetu bezbednosti UN i međunarodnoj zajednici da se u jednom krhkom regionu, u veoma osetljivom trenutku, postiže sporazum o vojnoj saradnji bez konsultacija sa nekim od najbližih suseda, među kojima Republika Srbija nije jedina. Time se krši duh sporazuma o podregionalnoj kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, prema kojoj je Kfor jedina vojna sila na teritoriji KiM - naglasio je Đurić.

Istakao je da mu je dužnost da ukaže na štetnost takvih poteza koji prete da nas, makar verbalno, vrate u period koji svi želimo da ostavimo iza sebe.

- Želim da iskoristim ovu priliku da snažno podržim sve u regionu da se fokusiramo na budućnost - naglasio je Đurić.

(Telegraf.rs/Tanjug)