Đurić: Srbija želi da se na sednici SB UN čuje glas istine o položaju Srba na KiM

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je da učešće Srbije na jučerašnjoj sednici SAVETA BEZBEDNOSTI UN, na kojoj će se razmatrati izveštaj Generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, nije samo rutinski i diplomatski čin, već da Srbija želi da se čuje glas istine, slobode i pravde za srpski narod na KiM koji na svom iskonskom mestu danas trpi neke od najtežih dana.

Đurić, koji će predstavljati Srbiju na sednici, rekao je za Tanjug da je prethodnih nedelja bilo pokušaja da se ova sednica zatvori za javnost.

Preporučujemo

"I upravo zato to za nas dodatno nije rutinska sednica. Neko je zbog globalnih geopolitičkih kretanja želeo da se ova tema ne čuje u javnosti. Mi smo zahvalni i francuskom predsedavajućem, ali i drugim stalnim članicama Saveta bezbednosti koje su nas podržale u tome da sednica ostane otvorena", naglasio je Đurić.

On je istakao da je važno da se čuje istina i to ne samo zbog Srbije, već i na 80. godišnjicu Povelje UN, koja, kako je naveo, čuva svaku od država članica Ujedinjenih nacija, a koja je zgažena na primeru Srbije.

"Srpski narod koji na KiM, na svom iskonskom mestu, možda i nastanka u identitetskom smislu, danas trpi neke od najtežih dana. Patrijarhu srpske crkve zabranjuje se ulazak na KiM da poseti manastir Pećku Patrijaršiju, koji je sedište srpske crkve već vekovima", naveo je Đurić.

On je naglasio da Srbija mora da podigne svoj glas u eri u kojoj se tektonske ploče u međunarodnim odnosima pomeraju i da ukaže na to da KiM jeste ne samo nešto što je nas zabolelo i ne nešto što je samo u našem slučaju predstavljalo opasan presedan, već se upravo Savet bezbednosti skoro svakodnevno bavi posledicama prelivanja i ponavljanja tog presedana u mnogim državama i mnogim regionima širom sveta.

"Jer gotovo svaka zemlja na svetu ili ima svoje KiM ili može imati nešto nalik na KiM, odnosno deo teritorije koji može da bude izložen opasnosti od separatizma, aneksije i svega onog drugog ružnog što se dešavalo u prethodnim decenijama na našim prostorima", istakao je Đurić.

On je dodao da će se na sednici govoriti i o konkretnim etnički motivisanim incidentima i naveo da ih je bilo 65 u periodu koji je obuhvaćen izveštajem.

"Govorićemo o zatvaranju srpskih institucija, nasilnim i protivpravnim metodama i govorićemo o majkama i deci koje ne ostvaruju svoje bazične prinadležnosti i ne mogu normalno da žive i funkcionišu kao rezultat Kurtijevog terora. Podsetićemo na njegove zlokobne reči da 'Srbi treba da pate i da plate', koje je, nažalost, u prethodne dve i po godine sprovodio prema našem narodu na Kosovu i Metohiji", rekao je Đurić.

On je istakao da Srbija jeste za dijalog, ali za dialog sa poštovanjem.

Đurić je dodao da Kurtijev režim drži desetine Srba kao političke zatvorenike u prištinskim zatvorima i druge pozivaju kao osumničene, bilo da je reč o ljudima koji su demokratski izabrani predstavnici naroda ili samo obični građani koji nisu želeli da dozvole da im se nameće jedna totalitarna politička volja.

"Podići ćemo svoj glas i protiv blaćenja Srbije. Ne treba da smetnemo s uma da Kurtijev režim svakodnevno u međunarodnoj areni želi da Srbiju prikaže u najnegativnijem mogućem svetlu i da o našoj zemlji širi neistine. Prema tome, imamo jedan sveobuhvata nastup. Radili smo na tome veoma ozbiljno", naglasio je šef srpske diplomatije.

Podsetio je da je danas godišnjica početka bitke za Košare.

"To je dobra prilika da se setimo tih mladića, golobradih od 18, 19, 20 godina koji su vršili svoju dužnost odbrane otadžbine i da se podsetimo da svako od nas, kao građani ove zemlje, imamo dužnost da gde god da smo, bilo ovde pred ovim jednim od centara svetske politike, bilo u našem svakodnevnom životu, treba da ostvarimo doprinos za zaštitu naših nacionalnih interesa i ciljeva kada je reč o KiM, ali je ovo prilika i da se podsetimo još nečega, a to je da od kvaliteta, motivisanosti i razmere naše borbe zavisi i to kakav će naš uspeh da bude", istakao je Đurić.

Osvrćući se na izjavu visoke predstavnice EU Kaje Kalas da će se analizirati šta je u dijalogu Beograda i Prištine funkcionisalo, a šta nije, Đurić je rekao da pozdravlja tu najavu i da je vreme da se preduzmu koraci da se sprovede ono što čekamo 12 godina.

"A to je sporazum o Zajednici srpskih opština (ZSO) da bude sproveden, da budu sprovedena neka od bazičnih evropskih prava i standarda vezanih za našu zajednicu i za druge koji su ugnjeteni na KiM poput Goranaca, Roma, Bošnjaka i drugih čija se prava gaze, da ta prava budu zaštićena. A prvo i pre svega da vidimo šta je sa ZSO, šta je sa članom 9 Briselskog sporozuma koji garantuje da u policiji Srbi budu proporcionalno zastupljeni", istakao je Đurić.

On je dodao da je pogaženo i pravo Srba da na osnovu člana 96 stav 5 ustava tzv Kosova sami biraju ko će biti njihovi predstavnici u izvršnim organima i podsetio da se na rezultate izbora na KiM održanih 9. februara čekalo mesec dana.

"A onda kada smo saznali utvrdili smo da je Srpskoj listi jedan mandat od 10 uskraćen zbog toga što su neki Albanci glasali za kandidata koga je Kurti odabrao da predstavlja Srbe. A pre samo pet godina kada su Srbi bili optuženi za to da su glasali za neke romske, bošnjačke i druge manjinske kandidate, centralna izborna komisija je poništila pet mandata poslanika na KiM. Sada svi ćute i to je ilustracija dvostrukih standarda u bazičnim postulatima vladavine prava na KiM", naveo je šef srpske diplomatije.

Đurić je rekao da sve to treba da uđe u izveštaje jer se o tome nedovoljno govori.

"Mi smo ovde da osiguramo da istina izađe na video, da se sve to čuje, da se čuje ko je prebijen u Kosovskoj Mitrovici, da se čuje ko je uhapšen na pravdi Boga, da se čuje kojim Srbima je zabranjeno da se bave privrednom delatnošću i kojom, da se čuje koja srpska roba ne može da uđe na KiM bez obzira na sporazume i dogovore, da se čuje koje majke i koja deca nemaju dečje dodatke kao posledica diskriminatorskih mera", naglasio je Đurić.

On je naveo da nema boljeg doprinosa Srbije na 80. godišnicu Povelje Ujedinjenih nacija nego da kažemo da baš svaka zemlja može da ima slučaj kao što je bio naš slučaj na Kosovu i Metohiji i da baš zato moramo da se ujedinimo na nivou međunarodne zajednice u poštovanju principa slobode, demokratije, pravde i teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

"Ja sada pitam bilo koga, kada govorimo o demokratskim načelima, ko je i kada i gde glasao za to da KiM bude tzv. nezavisna država? Niko i nikada. Čak ni na KiM, čak ni nakon 1999. nije bilo slobodnog i demokratskog, čak ni bilo kakvog referenduma o nezavisnosti KiM", istakao je Đurić.

(Telegraf.rs/Tanjug)