"RADE CIA": Hapšen u "Sablji", sklanjao diskove iz BIA, pomagao Mladića?

Rade Bulatović, bivši direktor BIA i član Glavnog odbora DSS-a u vreme vlade Vojislava Koštunice, imenovan je za šefa Odseka za pokret nesvrstanih u Sektoru za multilateralnu saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova, a novu funkciju obavljaće u rangu ambasadora.

Ova vest pokrenula je mnoštvo reakcija, jer je upravo Bulatović u prošlosti povezivan sa nekoliko nerasvetljenih afera, dok ga je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević doveo u vezu sa skrivanjem Ratka Mladića.

Iz Bulatovićeve stranke DSS-a navodi se da se Bulatović vraća iz isključivo poslovnih i stručnih razloga i da je normalno da se Bulatović vrati u kuću u kojoj je proveo dvadeset godina, dok u LDP-u smatraju da ovo predstavlja pojačanje "izolacionističke politike".

NIJE ODGOVARAO NI ZA JEDNU AFERU

Zvanična biografija Radeta Bulatovića ne postoji, ali se zna da je bio umešan u mnoštvo afera, a da nakon nijedne nije krivično odgovarao.

Bulatović je osamdesetih godina  radio u Opštini Savski venac, a nakon toga zaposlio se u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove, nakon čega je radio u konzulatima u Istanbulu i Rimu. Još tada je bio je u dobrim odnosima s policijom. Za vreme mandata u Rimu povezivan je s aferom krađe tašne u kojoj se nalazilo oko pedeset hiljada dolara, koja je nestala iz automobila u kome su se, pored Bulatovića, nalazili čovek za polaganje spornog novca i šofer. Nakon incidenta, svi su vraćeni u Beograd, ali niko nije pozvan na odgovornost zbog nestanka novca.

Nakon petooktobarske promene vlasti, Bulatović je otpušten iz sekretarijata kao deo starog kadra. Demokratska stranka tvrdila je tada da je Bulatović član JUL-a, a on ovu informaciju nikada nije ni potvrdio, ni opovrgao.

HAPŠENJE U "SABLJI"

U  predsedničkom kabinetu Vojislava Koštunice od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost, a ovaj period obeležile su tri afere i jedno hapšenje.

Bulatovićevo ime povezuje se s ubistvom Momira Gavrilovića 2001. godine. Gavrilović je likvidiran nakon njihovog razgovora o uplitanju organizovanog kriminala u privredu. Naredne godine, nakon hapšenje Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba i potpredsednika Vlade Srbije, general Pavković, tada načelnik Generalštaba, optužio je Bulatovića da je samostalno koordinirao hapšenje, zaobilazeći pritom službene vojne kanale. Bulatović je tada ocenio hapšenje kao "uspeh jedinstvenog sistema bezbednosti zemlje".

Te iste 2002. optužen je zajedno sa svojim kolegom, savetnikom Gradimirom Nalićem i šeficom Koštuničinog kabineta Ljiljanom Nedeljković, da je inicijator pokušaja da se specijalne jedinice Vojske Jugoslavije upotrebe za upad u Biro za komunikacije Vlade Srbije, zbog navodnog prisluškivanja Koštunice. Slučaj nikad nije bio rasvetljen, iako je u Skupštini Srbije u tu svrhu bio formiran anketni odbor.

Nakon ubistva Zorana Đinđića u akciji "Sablja" Rade Bulatović uhapšen je zajedno s tadašnjim šefom Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije Acom Tomićem, zbog udruživanja radi neprijateljske delatnosti. Optuženi su da su se tajno sastali sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem Legijom i bili deo zavere u ubistvu premijera.

Nakon nepuna tri meseca Bulatović je pušten, a optužbe povučene. Kasnije je od države debelo naplatio to ležanje u zatvoru, uzevši čak 667.000 dinara.

U martu 2004.  imenovan je na mesto direktora BIA, a na ovoj funkciji ostao je sve do jula 2008, kada je dao ostavku, samo dan nakon formiranja Vlade u kojoj je premijer bio Mirko Cvetković. Mediji su objavljivao da je umešan u sklanjanje nekih diskova iz BIA, ali to nikada nije dokazano.

Bulatovićevo ime se poslednji put pominje u junu ove godine, kada ga je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević povezao sa skrivanjem Ratka Mladića i najavio njegovo saslušanje, iako tužilaštvo nije imalo dovoljno dokaza. Vukčević je tom prilikom naveo da Tužilaštvo pozudano zna da je bivšem direktoru BIA iz Republike Srpske poslat kontakt koji je znao za 11 adresa na kojima se Mladić zaista skrivao, ali da Tužilaštvo nema dovoljno materijala da bi pokrenulo postupak.

(M. R. / Tanjug , Foto: Advokatska kancelarija Bulatović )