ANALIZA: Kako bi moguće povlačenje SAD iz Kfora uticalo na region i da li je Priština našla novog saveznika

Ideja stara, ali sa novim predsednikom Donaldom Trampom i ostvarljiva: američke snage bi zbog kresanja budžeta mogle da se povuku iz većine misija po svetu, pa i iz sastava Kfora na Kosovu.

Forin polisi nedavno je unapredio priču tvrdnjom da se vlasti u Prištini ubrzano pripremaju za takav scenario i prave savezništvo sa Turskom. Za stručnjake iz oblasti bezbednosti slagalica koju nije nemoguće sklopiti. U svakoj "mozgalici", pa tako i u ovoj obavezno je i jedno "ali". SAD će se teško odreći svoje "zastavice" na Kosovu, a i mnogim zemljama EU i Zapadnog Balkana ne dopada se ideja vojne ekspanzije Ankare na jugozapad Evrope, poručuju sagovornici Kosovo onlajna.

Preporučujemo

"Kfor bi trebalo da bude u mogućnosti da nastavi svoje operacije u slučaju povlačenja SAD, uglavnom zato što se Kosovo pripremilo za ovaj potencijalni scenario jačanjem svojih odnosa sa Turskom poslednjih godina", tvrdi američki stručnjak za bezbednost Đorđo Kafiero za Forin polisi.

Svoju tezu objavljenu u Forin polisu zasniva na najavi novog američkog predsednika Donalda Trampa da bi mogao da povuče vojne snage iz raznih krajeva sveta.

Mnogo je slikovitiji novinar Baton Hadžiu.

Povlačenje SAD sa Kosova bila bi, ističe, "strateška promena pejzaža regiona".

"Šta će se desiti ako Tramp nastavi viziju povlačenja iz ’tuđih ratova’? Može li se zamisliti Kosovo bez SAD kao njegovog stalnog zaštitnika? Takav scenario, ma koliko nekome izgledao malo verovatan, suštinski bi promenio politički i strateški pejzaž regiona", uveren je Baton Hadžiu u autorskom tekstu za Albanijan post.

Ukoliko je verovati brojkama, taj "pejzaž" je uveliko promenjen pošto SAD odavno nemaju najbrojnije snage na Kosovu.

Prema zvaničnim podacima Kfora, u ovoj misiji UN trenutno učestvuje 4.302 vojnika iz 29 zemalja. Najbrojniju misiju ima Italija sa 855 vojnika, a SAD su druge sa 598 pripadnika.

U grupi zemalja koje na terenu imaju više od 300 vojnika Turska je "u sredini" sa 325 pripadnika svojih oružanih snaga. Ispred nje je Mađarska sa 365 pripadnika i Nemačka sa okruglo 300 vojnika.

Nato "jednačina"

Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bez obzira što Trampova administracija "češlja" budžetske rashode u ovom trenutku ipak nije realno da bi SAD mogle da povuku svoje trupe iz sastava Kfora. Još manje je izvodljivo da Turska preuzme značajniju ulogu u Kforu jer bi to prethodno trebalo da odobre i preostale članice Kvinte, već se sa takvom idejom ne bi složile ni mnoge zemlje Zapadnog Balkana.

"Pretpostavljam da Trampova administracija užurbano prolazi sve rashode koje ima u sistemu odbrane. Imaju novog sekretara odbrane koji je takođe dosta zanimljiva i drugačija pojava od političkih lidera koje smo do sada viđali, i sigurno da ono što njih opterećuje jeste taj ogroman trošak trupa koje su po celom svetu, vojnih baza koje su svuda otvorene... Ali, veliko je pitanje da li je Evropa u središtu pažnje Trampove administracije. Meni deluje da nije. Bez obzira na celu ovu priču i prepucavanje oko Grenlanda. Zapravo je i tu fokus na jednom drugom delu sveta", kaže Savković.

Preispitivanje budžeta koje SAD troše na svoje vojne trupe i baze širom sveta smatra realnom pretnjom, ali ističe i da bi to impliciralo mnogo ozbiljnije posledice, posebno po Nato alijansu.

"To je samo jedan deo problema koji Nato ima ili će imati sa SAD. Ako se sećamo, u prvom mandatu, mnogo puta Tramp je pretio da će povući Ameriku iz Natoa. Izlazak Amerike bi značio kraj Natoa, a kraj Natoa bi opet za sobom povukao kraj jedne bezbednosne arhitekture u Evropi koju imamo više od 70 godina", upozorava Savković.

Tvrdnju "Forin polisa" da se Kosovo ubrzano priprema za takav scenario tako što već jača odnose sa Turskom, smatra još jednom spekulacijom.

Upitno je i kako bi na to reagovale ne samo preostale članice Kvinte, već i države Zapadnog Balkana.

"Da li bi Turska mogla da nadomesti Ameriku? Svakako ne. Turska jeste regionalna sila, ona jeste važna, ali prosto sa tim bi moralo da se složi mnogo aktera. S tim bi mogle da se slože i ostale članice Kvinte, a mi ne znamo kako bi one na to gledale. Ovo je vrlo hipotetički scenario. Na kraju krajeva nisam siguran ni da bi sve zemlje na Zapadnom Balkanu na to gledale blagonaklono", uveren je Savković.

Naglašava da bi prestanak mandata Kfora značio i destabilizaciju Kosova i regiona.

"Svaki razvoj situacije u kome Kfor prestaje da vrši svoj mandat koji su mu poverile UN značio bi destabilizaciju. Za mene tu nema dileme, jer Kfor u trećoj istanci ostaje taj odgovor na svaku kriznu situaciju kome se jednako obraćaju i Srbi i Albanci. Tim pre što je jako teško efektive kojima raspolažu SAD zameniti nekim od neke druge države", naglašava Savković.

Poruke prijatelja

I stručnjak za bezbednost Bedri Eljezi ne očekuje da bi SAD mogle da napuste misiju Kfora.

Umesto tog, očekuje scenario po kome će nova američka administracija Donalda Trampa pojačati svoje vojno prisustvo kako bi obezbedili suverenit Kosovu u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

"Predsednik Tramp neće smanjiti vojno prisustvo na Kosovu, ali će još više povećati kontingent u okviru Kfora kako bi garantovao suverenitet Kosova u okviru Rezolucije 1244", ističe Eljezi za Kosovo onlajn.

Eljezi kaže da ceni ekspertize američkih stručanjaka iz Forin polisija, ali ih smatra pogrešnim.

"Imali smo prilike da smo razgovarali sa prijateljima koji su deo Trampove administracije i gde kažu da su SAD glavni garant mira i bezbednosti u svetu i kao takve garantuju i bezbednost na teritoriji Republike Kosovo. Cenimo mišljenje američkih eksperata u vezi sa strahom da bi SAD mogle da se povuku iz Natoa, ali na osnovu naših komunikacija sa američkim predstavnicima ili drugim prijateljima koji su u vezi sa aktivnostima Natoa, ne vidimo da Kfor ima planove da promeni svoje obaveze u regionu i posebno na Kosovu", naglašava Eljezi.

Očekuje i da će Kfor u narednom periodu imati ozbiljne obaveze u pogledu bezbednosti.

"Posebno nakon nedavnih dešavanja na Kosovu. SAD i njihova vojska imaju izuzetnu posvećenost da na Balkanu garantuju bezbednost", naglašava Eljezi.

Zaključuje i da su vidiljivi napori SAD da Srbije postane članica Natoa.

"Američki ambasador u Beogradu Hil ulaže snažan napor da Srbije postane članica Natoa, da ova zemlja više ne bude pod uticajem Moskve i njenog izazivanja nesigurnosti u regionu i Srbiji", precizira Eljezi.

Mitovi i interesi

Vojni analitičar Aleksandar Radić celu priču vidi kroz "mitove i interese".

Objašnjava da SAD već duže vremena razmatraju mogućnost da povuku svoje snage iz Kfora, ali da to nikako ne bi značilo i veći angažman Turske za koju je Kosovo jedna od strateški ključnih tačaka na prostoru Zapadnog Balkana.

"Amerikanci su davno pokazali, još pre prve dekade 21. veka nedostatak želje da borave na Kosovu. Srpski nacionalni mit je priča o Bondstilu, o 100 godina američke kontrole, o tajnim interesima koji postoje. Zapravo, davno je već otvorena tema u Vašingotnu da bi mogli da odu sa Kosova jer to nije njihov problem. Ostali su zbog turbulentne situacije, ali činjenica je da Amerikanci u tu misiju šalju isključivo Nacionalnu gardu, znači Teritorijalnu odbranu, dovoljno govori o tome na koji način doživljavanju problem Kosova. Bitno im je da tamo prisutna njihova zastava. Jeste, prisutna je i američka vojska, ali to nisu jedinice prve linije i tamo su samo zbog pokazivanja moći, političkog autoriteta", kaže Radić za Kosovo onlajn.

Uveren je da bi Tramp svojim pragmatičnim odnosom mogao da ostvari tu ideju.

"Trampov pragmatičan odnos lako bi mogao da dovede do toga da kaže: ’Što mi tamo držimo neki bataljon u Bondstilu i šta oni zapravo tamo rade. Da li je to evropski problem? Da. Da li Evropa strahuje od problema na Balkanu? Da. Pa neka se Evropljani bave sa tim problemom",  smatra Radić.

Prema njegovim rečima i do sada je bilo vidljivo da najveće interesovanje za učešće u misiji Kfora iskazuju zemlje koje su geografski bliske Kosovu.

Tu, naglašava, ne treba računati i Tursku koja, tvrdi, ima sasvim drugu "računicu“.

"Turski faktor je nešto drugo. Turska želi da projektuje svoju silu na Balkanu. Žele politički uticaj i imaju za to programe saradnje primarno sa Kosovskim bezbednosnim snagama. Imaju i sa Oružanim snagama BiH koje su sastavljene od tri konstitutivna naroda, ali redovno se pokazuje da se to drugačije vidi iz rakursa Ankare", kaže Radić.

U odnosu na BiH, u Turskoj se mešaju pragmatični interesi: pokušaj da se proda naoružanje i vojna oprema i zaradi novac i želja da se ostvari politički uticaj.

"Ali, odnos prema Prištini je drugačiji. Tamo je Turska osim komercijanih ugovora zaista nastojala da pokloni neke vrste naoružanja koje recimo ostale članice Natoa ne žele da KBS poseduju. Naime, stav Kfora je da što se njih tiče na snazi je onaj stari, prvi zakon o KBS-u, a ne onaj iz 2018. godine i one mogu da imaju samo lako naoružanje i ne mogu da poseduju ofanzivna sredstva. Ali, tu zonu, između definicija lakog naoružanja i nečega što bi mogla da bude ozbiljnija tehnika u rukama vojnika koji izvršavaju naređenja Prištine, popunjavaju turskom tehnikom", precizira Radić.

Smatra i da je pogrešno povezivati najave Trampa sa ovim turskim ciljevima.

"Na Kosovo su minobacači 120 milimetara stigli u vreme kada je bilo potpuno neizvesno ko će biti naredni američki predsednik posle Bajdena. To je sada zamena teza jer i Zapadu je bitan Tramp i onda hajde da povezujemo sve sa tim scenarijima. Mislim da Turska ima jasno definisanu strategijsku politiku prisustva na Balkanu sa težištem na Kosovu i da je slanje naoružanja deo te politike", zaključuje ovaj vojni analitičar.

(Telegraf.rs/Kosovo online)