Orban: Nadohvat ruke bila međuvladina konferencija sa Srbijom

J. V.
J. V.    
Čitanje: oko 2 min.
  • 1

Mađarski premijer Viktor Orban ukazao je večeras na uspehe predsedavanja njegove zemlje Savetu EU, a kada je reč o proširenju prema Zapadnom Balkanu, rekao je da je na dohvat ruke bilo organizovanje međuvladine konferencije sa Srbijom.

Orban je na konferenciji za novinare u Briselu, nakon sastanka Evropskog saveta, rekao da su tokom mađarskog predsedavanja Savetu EU održane tri međuvladine konferencije sa Albanijom.

"Na dohvat ruke je bila i organizacija međuvladine konferencije sa Srbijom. Ovakav napredak nije napravljen dve i po godine", naglasio je Orban, nakon što je Savet EU za opšte poslove odobrio ove nedelje pismo u kojem se Srbija poziva da dostavi svoje pregovaračke pozicije za poglavlja 16 i 19, koja su deo Klastera 3 o konkurentnosti i inkluzivnom rastu.

Orban je dodao da se Mađarska, prilikom preuzimanja predsedavanja Savetu EU, suočila sa bezbednosnim pitanjima, kao što su rat u Ukrajini, na Bliskom istoku i u Africi, kao i stalnim pretnjama eskalacije, nelegalnih migracija i pretnjama po šengenski prostor.

Kada je reč o ekonomiji, rekao je da brojke pokazuju da EU gubi konkuretnost i zaostaje za najvažnijim takmičarima, dok svi ostali globalni igrači imaju strateške ideje.

"Neki žele da se vrate i ponovo budu veliki, a drugi žele da budu još veći", rekao je Orban.

On je dodao da je, prilikom preuzimanja predsedavanja, izabrao da to bude političko, a ne birokratko predsedavanje, a kada je reč o Ukrajini kao "najvažnijem političkom pitanju", naveo je da nije imao manevarskog prostora jer nije postojao konsenzus u EU.

"A ako nemate konsenzus, onda ne možete ništa da uradite u ime Evropskog saveta. Šta god da sam uradio u vezi sa ratom, morao sam to da radim odvojeno, a ne u okviru EU. Bila je to bilateralna diplomatija koju sam morao da koristim", rekao je Orban i dodao da postoji predlog za prekid vatre koji nije postigao u evropskom kontekstu.

Što se tiče konkuretnosti, rekao je da je EU na "istorijskoj raskrsnici" zbog želje da se stvari pojednostave, da postoji pristupačna energija i podrže se mala i srednja preduzeća.

Orban je naglasio i da je tokom mađarskog predsedavanja doneta odluka o potpunom pristupanju Bugarske i Rumunije šengenskom prostoru, kao i da se, po prvi put, 27 ministara poljoprivrede dogovorilo o budućnosti zajedničke poljoprivredne politike nakon 2027. godine.

Mađarski premiijer rekao je da je tokom proteklih šest meseci jasnije uvideo da EU mora da bude ambicioznija kako bi preživela i poručio državama koje će preuzeti predsedavanje da budu hrabre.

"To je bio slogan našeg predsedavanja: Učinite Evropu ponovo velikom. To je naša jedina šansa", zaključio je Orban.

(Telegraf.rs / Tanjug)

Video: Sastanak predsednika Republike Aleksandra Vučića sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Слађана Точиловац Шаљић

    20. decembar 2024 | 01:28

    Важно је бити фокусиран на практичне циљеве и задатке. Корисне за становништво и привреду Старог континента. И морам да се нашалим на рачун Орбана. Не бих била православна Српкиња да то не урадим. Бунио си се због мог византијског приступа. Бројни народи и државе у царству на три континента. Под капом римског права, грчког језика и православне вере. Али ако се ти појмови замене идејама Европе у 21 веку, долазимо на исти начин функционисања. На исти модел. Морају да постоје обједињујући елементи који ће цео континент да учине конкурентним у односу на друге, равномерно развијеним изнутра али и заштићеним на спољним границама. Уз слободно и развијено тржиште, научну, културну и спортску размену, технолошки напредак, заштиту животне средине, обнову природе и очување традиције, вере и обичаја аутохтоног европског становништва. Зато је између осталог важно улагати у села и мале пољопривредне произвођаче. У демографију. Европљани треба да се обнове и биолошки. Не можемо да очекујемо да неко други чува наше наслеђе и пројектује будућност. Мени је жао због сукоба у Украјини јер такво истребљење и крвопролиће демографски ће да уништи обе стране. Шта ће им празна земља. Ледина. Зато је то додатно ужасавајуће. Али шта да се ради. Можда ће нови председник САД да их уразуми. Заједно са председником НР Кине.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA