Boris Bratina: Sve ovo što se događa sa univerzitetima u Srbiji čista zloupotreba
Profesor Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici Boris Bratina izjavio je danas da je sve ovo što se događa sa univerzitetima u Srbiji čista zloupotreba i da na nju treba zakonski reagovati.
"Sve ovo što se događa sa univerzitetima je čista zloupotreba i na nju treba zakonski reagovati, u najmanju ruku otpustiti te nastavnike, ako ne i druge nastavnike, videti ulogu rektorata u svemu ovome i to ne samo beogradskog nivoa, nego generalno rektorata", rekao je Bratina za Tanjug.
On je ocenio i da bi posle toga trebalo raskrinkati i ponašanje koje je, kako je rekao, indukovano "od strane antisrpske političke opozicije, a zatim i od zemalja koje imaju tu najviše interese".
Prema njegovim rečima, ono što se događa na srpskim univerzitetima je "prava bruka", ali je dodao i da to nije nova pojava na univerzitetima.
"To što se sada događa na univerzitetima i u srednjim školama, događalo se i devedesetih godina. A i tada su neki nastavnici koji nisu želeli da rade, beskrajno štrajkovali tražeći sve veće i veće prihode čak i onda kada to nije bilo potrebno, a onda kada se to ne bi događalo izvodili bi decu na ulice da učestvuju u tada masovnim demonstracijama, koje kao što vidimo sada ne postoje", rekao je Bratina.
On je dodao da je u pitanju čista zloupotreba dece, ocenjujući da "mnogi ni zreli ljudi nisu u političkim stvarima vični", a kamoli srednjoškolci "koji zapravo nisu ništa ni čitali nisu ni upoznati sa nečim, niti zapravo prate vesti, pa ni mnogi studenti to ne rade".
Kako je naveo, u pitanju je zloupotreba studenata i đaka srednjih i osnovnih škola od strane nastavnika.
On je dodao da oni pokušajima političkog delovanja na one koji nemaju nimalo političke kulture ili je imaju veoma malo deluju razorno na državni sistem obrazovanja.
Bratina je ocenio da studenti nemaju motive da blokade, već da to radi samo grupica ljudi koji traži svoj politički uspeh, dok većina studenata želi da studira.
Prema njegovim rečima, studenti danas su krajnje pragmatične osobe koje žele da dobiju papir koji će da dokaže njihovu stručnost zavisno od oblasti kojima se bave.
On je naveo da su u SAD pre nekoliko meseci kada su bile demonstracije zbog dešavanja u Gazi, studenti koji su preduzeli rukovođenje demonstracijama bili brutalno izbačeni sa univerziteta i s njima se najgrublje postupalo.
Bratina je istakao da ne smatra da treba prema studentima biti grub, ali smatra treba biti grub, ali da nastavnici zaslužuju u najvećoj meri otpuštanje.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Rodić: U prošloj nedelji prikupljeno je svega 1003 jedinice krvi
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
KKK
Čovek je u pravu ! Sve to je po receptu Zapada i NVO , Srbija treba da spreči taj uticaj zakonskim putem ! Ali naše pravosudje je jos uvek ŽUTO !
Podelite komentar
Još
te nisu zaposlili,ima li teksta bez vašeg komentara.
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Студентима и ђацима у Србији треба омогућити нормално одвијање наставе јер је то једино законито. Деца и млади су изгубили корак у стицању знања током пандемијских година. То показују сва истраживања и тестирања. Неки тестови су показали функционалну неписменост код ученика осмог разреда основних школа. Какав је онда квалитет наставе ако осмак не зна колико слова има азбука. Грађани не живе у Србији деведесетих, већ у Србији Био 4 Кампуса, Експо 2027, обновљених института, научно-технолошких паркова, са мноштвом могућности за професионално усавршавање. Како деца и млади људи, студенти да постану конкурентни у свету који сваким даном напредује, ако губе време на оно што није њихова обавеза нити су компетентни за теме које су им поједини политичари опозиције поставили. Они треба критички да промишљају о свету, о друштву, а не у томе да следе оне који су их јасно злоупотребили. Образовне институције имају обавезу да помогну ученицима и ђацима да постану конкурентни и на тржишту рада. Јер свет тако функционише. Цене се знање и вештине, рад и посвећеност. Али и поштовање норми и закона. А за спровођење закона надлежне су институције и органи реда. У свакој земљи па и у Србији. Ово друштво треба да направи 98 корака у реформама како бисмо испунили задатке за придруживање ЕУ. А то није мали и лак задатак за извршну и законодавну власт. И то све како би управо ти млади људи када заврше процес образовања живели у Србији по европским стандардима.
Podelite komentar