Linta: Osnivanjem Muzeja Srba borili bismo se za očuvanje srpskog nasleđa u regionu
Na području bivše Jugoslavije traje proces otimanja i prisvajanja srpskog kulturnog nasleđa, pesama, igara, tradicija, ali i srpskih pesnika i naučnika, pa je zbog toga veoma važno da Srbija osnuje Muzej Srba iz regiona s ciljem da se sistemski bori za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa u današnjoj Hrvatskoj, Federaciji BiH, ali i u drugim državama bivše Jugoslavije zapadnog regiona, poručio je Predsednik Udruženja "Savez Srba iz regiona" Miodrag Linta.
"To bi bio jedan način da se borimo za očuvanje našeg kulturnog i verskog identiteta", rekao je on i dodao da bi u okviru Muzeja Srba iz regiona, u kojem bi bili okupljeni stručnjaci iz raznih oblasti, trebalo da postoji više kulturnih centara, a jedan od njih bi bio Kulturni centar Srba iz Krajine.
"To bi bio jedan način da se borimo za očuvanje našeg kulturnog i verskog identiteta", rekao je on.
Ideju o osnivanju Muzeja Srba Linta je danas izneo govoreći na tribini posvećenoj 320. godišnjici Bukovačke bune. On je istakao da je sveštenik Petar Jagodić Kuridža, koji je predvodio tu bunu, jedan od simbola borbe za slobodu srpskog naroda u Dalmaciji.
Kako je rekao Linta na tribini održanoj na Novom Beogradu, sveštenik Petar Jagodić Kuridža je jedan od istinskih junaka i velikih mučenika srpskog naroda u Dalmaciji.
"Bio je inspiracija kasnijim generacijama Srba da uprkos pritiscima, pretnjama i ugnjetavanju sačuvaju svoj nacionalni, kulturni i verski identitet. Krajiški Srbi su imali tešku istoriju jer su doživeli genocid i katastrofu biblijskih razmera krajem 20. veka", istakao je Linta.
On je rekao da je Petar Jagodić Kuridža inspiracija i putokaz današnjim generacijama Srba da ne treba odustajati od borbe za svoja prava bez obzira na tragediju koja se dogodila krajem prethodnog veka.
"Uvek treba da se borimo i da imamo nadu da se stvari mogu menjati u budućnosti", istakao je Linta.
Istoričar Milan Gulić je izjavio da je Bukovačka buna jedan od najznačajnijih događaja srpskog naroda u severnoj Dalmaciji.
"Buna sama po sebi nije postigla nikakav cilj i nije dostigla nikakav domet, ali je u simboličkom smislu postala važno mesto sa kojim se Srbi u Dalmaciji i danas, kada ih tamo ima samo u tragovima, prilično identifikuju. To je jedan događaj koji je u početku bio socijalnog, a ne nacionalnog karaktera. Ipak, zbog toga što je većina pobunjenika bilo srpske nacionalnosti protokom vremena buna dobija i nacionalni karakter", rekao je Gulić.
On ističe da je vođa bune zbog načina na koji je kažnjen postao jedan od simbola sveukupnog stradanja srpskog naroda u Dalmaciji.
"Buna nema suštinski veliki značaj kao događaj, ali je u simboličkom smislu postala vrlo važna i 320 kasnije ona i dalje okuplja Srbe iz Dalmacije koji danas uglavnom žive na teritoriji Srbije", zaključio je Gulić.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Dragan Ričard Radić za Telegraf.rs o radu na holivudskim filmovima, o Sandri Bulok, Miri Furlan...
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Слађана Точиловац Шаљић
Отварање Музеја Срба није лоша идеја. Али је бесмислена уколико се Срби не буду више рађали. Ако се не очува Србија. Јер када се народ умножава и без музеја има ко да преноси поруку у будућност. Да пише ћирилицом и говори матерњим језиком. Да слави славу и запали кандило. Без људи не вреди ништа. И то је то. Погледајте старе цивилизације којих више нема. Остали су колосални споменици али народа који су их градили нема на живој мапи света. Зато је кључ пре свега у потомству. У неговању духа, али и радости и слављењу живота. Србија и јесте специфична по томе што воли бујност живота. Све шаре и боје природе и новог рађања. Ми смо тако и опстали у вековима ропства. Не у горштачкој крутости и црнини, већ пружајући отпор баш наставком живота. Инатом и радом. Неизмерном љубављу према огњишту и породици. Уз све сеобе и страдања, кругови тог путовања, тих историјских серпентина увек су враћали у завичај. Ми Срби волимо живот а живот је кроз Божију промисао увек текао тамо где је вољен. На њивама, на пашњацима, у вртовима, шумама, потоцима и рекама. У воденицама, око ватре, на киши и на мразу. Под ињем и под муњом. Све је живот љубљени. И виноград Божији. И то је Музеј Срба или Храм Србија.
Podelite komentar