Nikšić: Srpska zastava na Beloj kući 1918. važan argument u odnosima Srbije i SAD

 
T. U.
T. U.
 
 
Čitanje: oko 2 min.
  • 2

Nikšić je ukazala i na tadašnju retoriku Bele kuće koja govoreći o srpskom narodu koristila atribute poput “plemeniti i viteški”

Isticanje srpske zastave na Beloj kući  1918. godine u čast herojstva i žrtve koju je srpski narod podneo tokom Prvog svetskog rata postala je nakon NATO agresije važan argument u resetovanju srpsko-američkih odnosa, rekla je pomoćnik ministra spoljnih poslova za javnu i kulturnu diplomatiju Ljiljana Nikšić.

Ona je u izjavi za Tanjug podsetila da je 28. jula 1918, na četvrtu godišnjicu početka granatiranja Beograda u Prvom svetskom ratu, tadašnji predsednik SAD Vudro Vilson naložio da se srpska zastava zavijori na Beloj kući, kao prva od ukupno dve inostrane zastave koje su se ikada vijorile nad "predsedničkom kućom.

Naglasila je da je u vreme velikih izazova, strateška kampanja i kultura sećanja na taj dan, koju je pokrenulo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, doprinela resetovanju srpsko-američkih odnosa.

"Ta zaboravljena poglavlja slavne zajedničke istorije Srba i Amerikanaca otvorila su put mekoj diplomatiji da podseća na reči predsednika Vilsona i tadašnjeg državnog sekretara Roberta Lensinga da će, kada se bude pisala istorija Velikog rata, najsvetlije poglavlje nositi ime Srbija", rekla je Nikšić.

Dodala je da danas to sjajno poglavlje predstavja "živu supstanca diplomatskih odnosa dveju zemalja" uspostavljenih pre 142 godine.

Nikšić je ukazala i na tadašnju retoriku Bele kuće koja govoreći o srpskom narodu koristila atribute poput “plemeniti i viteški”.

Podsetila je da je u saopštenju povodom odluke da se srpska zastava zavijori na Beloj kući Vilson naveo da je "zadivljen vojničkim stoicizmom, heroizmom i žrtvom srpskog naroda, koji je u borbi dao ključni doprinos saveznicima".

Nkšić je podsetila da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila 30 odsto stanovništva, odnosno više od 1,2 miliona ljudi i da je dala 55 odsto muškog reproduktivnog stanovništva i 63 odsto vojne efektive.

Predsednik SAD Vudro Vilson naložio je da se 28. jula 1918. godine na Beloj kući, na zgradama javnih ustanova i na crkvama svih veroispovesti u SAD istakne srpska zastava.

Srpska zastava zavijorila se na Beloj kući na dan kada je četiri godine ranije sa broda monitora „Bodrog” ispaljena prva granata na Beograd čime je 28. jula 1914. godine počeo Prvi svetski rat.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Mesto u kom je Gavrilo Princip umro u mukama: Mračni hodnici Terezina uteruju strah u kosti

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Sexo

    29. jul 2024 | 07:16

    A sta mi imamo sada od toga?

  • Vladimir

    29. jul 2024 | 12:40

    To je potpuno zastarela priča. US su taj istorijski momenat poništila već bombardovanje Beograda 1944 kao i bombardovanjem Srbije 1999. Svi postupci US od 1990 su protiv egzistencijalnih interesa Srba. Oni su u potpunosti neprijatelj našeg naroda i tako ih treba i tretirati. Mi jesmo mali narod ali nije potrebno da se zavarava o već da znamo šta je istina. Od 1389 a i pre zapad nije prijatelj Srbije niti će ikada biti.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA