Đurić: Rezolucija u Generalnoj skupštini UN doživela apsolutni moralni bankrot

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić istakao je da je u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija Rezolucija o Srebrenici kojom je trebalo da se uspostavi neka vrsta kolektivne krivice srpskog naroda, u širem smislu doživela ''apsolutni moralni bankrot''.

"Više od 100 država, precizno 107 zemalja članica UN nije podržalo ovaj predlog Rezolucije. Kada pogledamo statitsiku po kontinentima ona izgleda impresivno. Na afričkom kontinentu 37 od 54 države nije podržalo predlog Rezolucije. Ako pogledamo čak i prostu večinu koja je jedva 'navučena', 84 države članice UN su glasale za, što je znatno manje od proste većine koja iznosi 97. Samo zahvaljujući proceduralnim pravilima u samoj Generalnoj skupštini ova Rezolucija koja je osvojila manjinsku podršku od 34 odsto glasova članica je prošla. Treba imati na umu da 5,3 milijardi ljudi na svetu živi u državama koje nisu prihvatile ovu Rezoluciju", objasnio je Đurić u intervjuu za N1 Zagreb.

Preporučujemo

Istakao je da Srbija snažno osuđuje i zločin u Srebrenici i sve druge ratne zločine koji su se dogodili, kako u Bosni i Hercegovini, tako i na čitavom prostoru bivše Jugoslavije.

"Nažalost cilj ove Rezolucije nije bio komemoracija ratnih zločina, naročito ne nad svim ljudima koji su stradali, i nad Hrvatima, Srbima i Bošnjacima. Da je neko želeo to, on bi to i eksplicitno naveo u Rezoluciji. Ona je veoma usko fokusirana na jedan događaj u okviru rata u BiH, u kojem je poginuo veliki broj ljudi i koji predstavlja stravičnu tragediju koja se po brutalnosti ističe, o čemu su svoju reč rekli i međuanrodni sudovi. Nažalost ova Rezolucija nije obeležila ni 10 odsto broja žrtava samo rata u BiH, a da ne govorimo šireg rata koji se vodio na području bivše Jugoslavije", rekao je Đurić.

Ukazao je da, ako se Rezolucija posmatra iz perspektive porodica ona je napravila neku vrstu hijerarhije među žrtvama u kojoj su neke koje treba da budu komemorisane i obeležene od strane UN, a neke ne.

"Iz čisto srpske perspektive, ovom Rezolucijom bi ispalo da jedan narod koji je u Prvom svetskom ratu izgubio 1,3 miliona ljudi, u Drugom svetskom ratu više od jedan milion ljudi treba da bude, zbog jednog tragičnog događaja, izjednačen sa počiniocima Holokausta, genocida u Ruandi i mi jednostavno ne osećamo, uz svu osudu tragičnosti događaja u Srebrenici, da je to pravedno prema našem narodu", kazao je Đurić.

Ministar je naglasio da Rezolucija unosi nove podele u region i vraća ga u prošlost.

"Mi smo zemlja koja je danas potpuno orijentisana ka budućnosti. Srbija je za manje od 10 godina udvostručila BDP. Vrednost našeg BDP-a pre samo 10 godina bila je na oko 30 milijardi dolara, a danas je preko 65 milijardi dolara, i do kraja ove godine treba da dostigne i 70 milijardi dolara. Promenjena je paradigma srpskog društva kroz taj ekonomski razvoj. Rezolucija nas ponovo vraća sa temama u neku vrstu prošlosti i unosi podele među narode u regionu. Diže ponovo tenzije", upozorio je on.

Đurić je istakao da se svi sećaju kako su pre trideset i neku godinu neodgovorni etno-nacionalistički lideri krenuli da eksploatacijom žrtava iz prethodnih ratova podižu tenzije.

"Ovde sada gledamo jednu reprizu tog scenarija, koji unutar same BiH stvara podele", istakao je on.

Upitan da prokomentariše izjave pojedinih bosanskih političara, Đurić je kazao da su lideri dela Bošnjaka u BiH, koji tvrde da govore u ime Bošnjaka i koji protivno Dejtonskog sporazumu guraju ovu Rezoluciju pokazali da im nije stalo do unutrašnje stabilnosti u BiH, jer su pokazali da ne poštuju osnove Dejtona.

"Dejtonski sporazum koji je ujedno i Ustav BiH definiše da se sve spoljnopolitičke odluke donose konsenzusom. Oni su se pretvarali kao da Hrvati i Srbi u BiH ne postoje u procesu odlučivanja, što im nije prvi put. Ovaj put su prvi put odlučili da to urade u naročito osetljivoj temi koja vređa osećanja žrtava koje nisu obuhvaćene iznetim predlogom. Nije bilo ni debate unutar BiH", kazao je šef srpske diplomatije.

Đurić je istakao da je to jasan znak upozorenja i alarma i Hrvatskoj i Srbiji kao garantima Dejtonskog sporazuma da postoje delovi političkih elita u Sarajevu koji su spremni da gaze Sporazum.

"Moramo da lobiramo u međunarodnoj zajednici, da ukažemo na značaj Dejtonskog sporazuma, jer on čuva ineterese, kako Srba i Hrvata, tako i Bošnjaka u BiH", rekao je Đurić.

Dodao je da je duboko razočaran nekim izjavama.

"Poslednja dešavanja u Srebrenici nisam ispratio. Ali jesam izjave ministra Konakovića, koji je samo nekoliko dana ranije rekao da Srbija ne zaslužuje ruku saradnje i prijateljstva, da žele ponovo da otvore sudske procese. Iako nisam ispratio događaj u Srebrenici mogu da razumem frustraciju i dela srpskog naroda u BiH, odnosno u RS, koji oseća da ovom Rezolucijom želi da mu se stavi neka vrsta žiga srama i da bude žigosan kao isključivi krivac za tragične događaje 90-tih u BiH", istakao je Đurić upitan za odluku vlasti RS o slanju policije u Srebrenicu na dan glasanja u UN.

Upitao je kako je moguće graditi zajedničku budućnost u BiH između različitih naroda ako jedni drugima hoće da zalepe najstrašniju etiketu krivice za najgore moguće zločine protiv čovečnosti.

"Znamo da je na hiljade stradalo, ne samo Bošnjaka, već i Srba i Hrvata i da moramo naći zajednički način komemoracije žrtava. Zato sam pred Savetom bezbednosti UN predložio u ime Srbije da ova Rezolucije bude povučena i umesto nje usvojimo Rezoluciju o budućnosti Balkana i zajedničkoj saradnji, koja bi predviđala da zajednički komemorišemo sve žrtve. Ali ti politički predstavnici Bošnjaka to nisu želeli i zato su juče u GS UN dobili snažnu lekciju većine čovečanstva, savesti čovečanstva koja je podržala borbu Srbije predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem za očuvanje stabilnosti u našem regionu", objasnio je ministar.

Đurić je kazao da ova tema ne uživa jedinstven stav unutar EU.

"Podsetio bih da različite evropske države od Mađarske, koja je glasala protiv, Slovačke, Grčke, Kipra, nisu podržale ovu Rezoluciju. Mi cenimo njihov stav. Srbija baštini danas evropske vrendosti. Ona je veliki deo svog zakonodavstva i institucija prilagodila. U Srbiji se trenutno gradi 10 novih auto-puteva i dve brze železnice, imaćemo ponovo rekordan priliv investicija, čak i ove godine očekujemo preko pet milijardi evra. Mi jesmo i spremniji od mnogih najsiromašnijih zemalja EU. Opredeljeni smo za regionalnu saradnju, ostavljanje loših stvari iz prošlosti iza nas. Ova Rezolucija je samo nepotrebno obnovila stare rane, podigla tenzije i narativ vratila na 90-te, što mi u Srbiji ne želimo", poručio je on.

Đurić je rekao da su postojali ogromni pritisci na deo zemalja ne samo u Evropi, već i izvan da podrže ovakav nacrt.

"Iza toga se krije i motiv najmanje jednog od kosponzora da na Srbiju izvrši pritisak zbog njene slobodarske i nezavisne spoljne politike na drugim temama, pa je ovo došlo kao zgodna tema. Ne bi bilo diplomatično ni u interesu zemlje da na televiziji iznosimo optužnice na račun nekih kosponzora. Neki su bili nominalno kosponzori i stajali po strani zato što su morali, a neki vođeni suptilnim istorijskim revizionizmom i željom za relativizacijom sopstvene uloge u prošlim događajima pokrenuli su ovu temu. Time su otvorili Pandorinu kutiju, jer već čujemo da će neke članice UN tražiti rezolucije koje se odnose na Drugi svetski rat, na masakre i genocide u drugim delovima sveta. Ovo ne doprinosi ni jedinstvu unutra organizacije UN, koje je prekopotrebno u vremenu u kojem se svet suočava sa ratom u Ukrajini, na Bliskom istoku, klimatskim promenama, i drugim globalnim izaovima. Sada dizati tenzije na banalan način mislim da je to velika greška", rekao je on.

Na pitanje o bilateralnim odnosima sa Hrvatskom, Đurić je istakao da je "za tango potrebno dvoje".

"Srbija je svakako zainteresovana da u narednom periodu unapređuje odnose sa svim svojim susedima. Hrvatska je sused sa kojim delimo različita dobra i loša istorijska iskustva. Želja nam je da u budućnosti nađemo način da otvorena pitanja, koja su možda i neke prethodne generacije stvarale, zatvaramo i rešavamo. O tome ćemo sigurno razgovarati u budućnosti. Neću da unapred iznosim ocene. Sačekaćemo da vidimo da svi zvaničnici na obe strane preuzmu dužnost pa ćemo praviti procenu šta i kako je najbolje, na koji način pristupiti svemu ovome", ocenio je on.

Đurić je naveo da bi što se tiče srpsko-hrvatskih odnosa, dodao još jednu stvar, a to je da ostavimo po strani politiku i političare.

''Pozivam sve u Hrvatskoj da dođu u Srbiju da je posete, provedu vikend i u Beogradu i nekim drugim gradovima, da najbolje kroz neposredne kontakte rušimo predrasude koje su ljudi na obe strane stvarali u prethodnim decenijama", istakao je on.

(Telegraf.rs/Tanjug)