Klačar: Ishod izbora u Beogardu neće znatno da se razlikuje od rezultata 17. decembra
On je dodao da je jedini način da se izađe iz političke krize taj da akteri međusobno razgovaraju i dogovore se oko bazičnih uslova
Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar rekao je večeras da ne očekuje da će se rezultati novih beogradskih izbora znatno razlikovati od rezultata izbora koji su održani 17. decembra.
Klačar je pojasnio da pod tim podrazumeva razliku od jednog do tri mandata u krajnjem rezultatu, kao i da smatra da to neće dovesti do formiranja "komotne većine".
On je dodao da je jedini način da se izađe iz političke krize taj da akteri međusobno razgovaraju i dogovore se oko bazičnih uslova.
"Nema drugog načina, jer izostanak komunikacije, praktički prekinuta politička komunikacija između vlasti i opozicije je i dovela do toga da zapravo ne može da se napravi nikakav bazični dogovor", rekao je on za RTS.
Klačar je ocenio da je izvodljivo da neke od sedam prioritetnih preporuka ODIHR-a budu primenjene do 28. aprila, potencijalnog datuma održavanja beogradskih izbora.
"Međutim, ono što jeste kamen spoticanja, jesu te najvažnije i najsloženije preporuke koje se mahom nalaze u onih sedam prioritetnih preporuka.Posebno se misli na preporuku koja je najvažnija za trenutnu situaciju u Srbiji. To je revizija biračkog spiska, rešavanje problema pojavljivanja javnih funkcionera u partijskim aktivnostima. To su preporuke koje traže vreme", rekao je on.
Klačar je pojasnio da bi, kada je reč o reviziji biračkog spiska, prvo mogla da se uradi statistička analiza.
"Recimo da se reši problem umrlih lica. Ali da bi revizija bila potpuna ona bi trebala da obuhvati još jedan uzorak od par hiljada, ti ljudi bi morali terenski da se provere, da se vidi da li su oni nalaze na tim adresama, i iza toga bi trebalo da se uradi još jedan uzorak, gde bi se napravio uzorak ne na biračkom spisku, nego uzorak sa građanima, koji bi također morao biti barem nekih hiljada i po ljudi, i da se i ti ljudi na reprezentativnom uzorku obiđu, to je prosto posao koji traži vreme", pojasnio je on.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković istakao je da je očigledno da kada je reč o ovim preporukama, Vlada Srbije ne sedi skrštenih ruku i da je već počela da radi na njegovom implementiranju.
"Imate neke preporuke koje se tiču edukacije, recimo, birače. Ne znam koliko to traje, kako je to zamišljeno od strane OHDiR-a. To je jedna od tih preporuka. Imate te mnoge preporuke koje se tiču, recimo, nekih elemenata koji se odnose na politički i medijski pluralizam. To su stvari procesa", rekao je on.
Kada je reč o izborima, Stanković je rekao da će za novu kampanju za beogradske izbore politički akteri morati da ulože dodatni napor, jer su umorni od izbora.
"Mi imamo česte izborne cikluse, imamo veliku zasićenost građanstva stalnim izlaskom na njih", rekao je on.
On je dodao da je Srpska napredna stranka time što nije napravila heterogenu koaliciju na gradskom nivou stavila sebe u poziciju da trči ponovo izbornu trku.
"Upravo zbog toga će strasti u kampanji biti veće. Danas ste mogli da čujete dve stvari koje mogu da podignu tenziju. Jedan je predlog predsednika Stranke slobode i pravde, Dragana Đilasa, da dok se ne sprovedu sve preporuke OHDIR-ra, odlože izbori što značajno komplikuje situaciju", rekao je on i dodao da je druga stvar to što pojedini akteri opozicije izbore za Beograd nazivaju "Staljingradskom bitkom".
Direktor agencije Faktor plus Vladimir Pejić ocenio je da se uoči novih beogradskih izbora ne oseća tenzija koja je u javnosti vladala pre izbora koji su održani 17. decembra.
"Mislim da kada prođu beogradski izbori, neće biti tako napeto kao što je bilo pre 17. decembra. Ipak, s druge strane, ne treba očekivati ulazak u mirnu luku i uslovno rečeno normalni politički život. Očekujem da će doći do pregrupisavanja snaga, na strani vlasti tako i na strani opozicije, bez obzira na ishod izbora", rekao je on i dodao da očekuje i novo "zahuhtavanje" već od jeseni pred neke nove izbore.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević smatra da ni nakon novih izbora u Beogradu nećemo imati gradsku vlast punog legitimiteta, a da će se tenzija u političkoj javnosti zadržati sve do lokalnih izbora.
"Mislim da ulazimo u jednu vrstu političke krize koja neće verovatno biti tenzična u punom smislu, ali će trajati dosta dugo i na neki način će tražiti pažnju javnosti i političkih aktera i verovatno ćemo morati još puno puta da na ovakav način analiziramo izbore", rekao je on.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Jake policijske snage obezbeđuju Univerzitet Hauard
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.