Počinje Minhenska bezbednosna konferencija, učestvuje i predsednik Vučić

U Minhenu danas počinje 60. Minhenska bezbednosna konferencija, vodeći svetski forum za debatu o međunarodnoj bezbednosnoj politici, a među učesnicima je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tokom tri dana konferencije u hotelu Bajerišer Hof, učesnici će razgovarati o najvećim izazovima spoljne i bezbednosne politike, a cilj skupa je izgradnja poverenja, kako bi se doprinelo mirnom rešavanju sukoba, održavanjem kontinuiranog i neformalnog dijaloga unutar međunarodne zajednice.

Preporučujemo

Tradicionalno u februaru, konferencija okuplja šefove država, vlada, ministara, vodeće ličnosti međunarodnih i nevladinih organizacija, predstavnike industrije, medija, akademske zajednice i civilnog društva koji učestvuju u različitim debatama.

Ove godine okupiće se više od 450 učesnika, a tačan spisak biće objavljen uoči samog početka konferencije.

Konferenciji će prisutvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a učešće su najavili američki državni sekretar Entoni Blinken i potpredsednica SAD-a Kamala Haris, šef kineske diplomatije Vang Ji, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i drugi.

Tradicionalno, uoči konferencije, objavljuje se izveštaj u kojem se analiziraju i tumače važna dešavanja u svetu i njihov uticaj.

Predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije Kristof Hojzgen naveo je u izveštaju da svet u 2024. godini karakteriše "nazadovanje globalne politike zbog sve većih geopolitičkih napetosti i ekonomske neizvesnosti".

Pod naslovom "Izgubiti - izgubiti" deseti bezbednosni izveštaj opisuje da u trenutnoj napetoj svetskoj situaciji gube svi.

Ovogodišnji izveštaj odražava trend pada svetske politike, obeležen porastom geopolitičkih tenzija i ekonomskom neizvesnošću.

Prema istraživanju, percepcija rizika od vojnog sukoba u Indo-Pacifiku, između Kine i Tajvana, naglo je porasla, a izveštaj se bavi i Istočnom Evropom, kao i dešavanjima u Ukrajini i uticajem Rusije.

U zemljama G7 "veliki delovi stanovništva veruju da će njihove zemlje biti manje bezbedne i prosperitetne za 10 godina", navodi Hojzgen.

Ujedno, analiza rezultata ankete pokazuje da ljudi u zemljama G7 očekuju povećanje moći i uticaja Kine i zemalja na Globalnom jugu na račun njihovih sopstvenih zemalja.

Sve veći vojni uticaj Rusije u zoni Sahela takođe igra ulogu u analizi, kao i ekonomski aspekti, klimatske promene, a prema izveštaju, povećano nepoverenje u čitavom svetu odražava se i na percepciju opasnosti koju predstavljaju kibernetički napadi i negativne posledice korišćenja veštačke inteligencije.

"Tehnološki napredak, koji je dugo bio pokretačka snaga nivoa globalnog blagostanja, sve više instrumentalizuju protivnici takvog razvoja", piše u izveštaju.

Minhenska bezbednosna konferencija ove godine obeležava 60. godišnjicu, a skup će trajati do nedelje, 18.februara.

(Telegraf.rs/Tanjug)