Kristofer Hil: Američki novac u Srbiju ne dolazi sa političkom cenom

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je danas da američke firme ne postavljaju političke uslove i da američki novac u Srbiju ne dolazi sa političkom cenom.

Hil je za RTS rekao da je američkim firmama najvažnije to što će Srbija pre ili kasnije biti u Evropskoj uniji, i da samim tim, kako je naveo, ako ovde izgradite neku fabriku, veoma ste blizu EU, a uskoro ćete i biti unutar nje.

Preporučujemo

Dodao je i da smatra da je Srbija poznata po veoma dobroj radnoj snazi, posebno po tehnološki pismenim mladim ljudima.

"Američki IT sektor zbog toga prilično zainteresovan za ulaganje u Srbiju. Vidimo mnogo ulaganja u tehnološkoj oblasti, i to toliko da Srbija sad ima najveći obim razmene usluga sa SAD, više nego sa bilo kojom drugom zemljom. Uprkos tome što smo veoma daleko, na drugoj strani Atlantika, postoji mnogo razloga za saradnju i očekujem da se ona pojača u budućnosti", naglasio je Hil.

On je, odgovarajući na pitanje novinara zbog čega je Amerika toliko dugo čekala na ulaganje u Srbiju, rekao da su za biznis su neophodni stabilnost i jasna pravila igre. "Srbija je mnogo napredovala u toj oblasti i mislim da američke firme to vide.

Taj broj od četiri milijarde će u budućnosti rasti i mislim de će Sjedinjene Države postati veliki ulagač u ovoj zemlji", naglasio je ambasador SAD. Na pitanje postoje li neki politički uslovi, kao što je sprovođenje Ohridskog sporazuma ili članstvo tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama, Hil je odgovorio da tih uslova nema.

"To nisu državne firme, to su privatne firme. Mislim da ćete videti da američke firme imaju veoma raznolike upravne odbore i njihovi članovi od menadžera firmi žele da čuju zašto ulažu u određenu zemlju. "Čuli smo da tamo ima problema, čuli smo da ta zemlja ima problema sa susedima...To su pitanja kakva oni postavljaju", objasnio je Hil.

Dodao je da on to ne bi posmatrao kao uslovljavanje, već kao želju američkih firmi da znaju da će to mesto biti mirno i da neće morati svojim deoničarima i upravnim odborima da objašnjavaju zašto se njihova očekivanja nisu ispunila. Naglasio je da smatra da je Otvoreni Balkan veoma važan koncept, jer uvećava tržište.

"Ako imate fabriku, trebalo bi da vam budu otvorena tržišta više zemalja, ne bi trebalo da vaši kamioni stoje na granicama čekajući da dobiju pečat na nekom komadu papira, trebalo bi da mogu samo da prođu", rekao je Hil.

Dodao je da svaki takav integracioni projekat koji olakšava i ubrzava regionalizaciju je dobra ideja.

"Mislim da Srbija u tome ima posebnu odgovornost, jer je velika u poređenju s nekim drugim zemljama Balkana. Mislim da Srbija mora pomoći nekim od tih zemalja da prevaziđu istorijsko nasleđe i nedostatak poverenja. I kad se to uradi, a ubeđen sam da će se to desiti, mislim da će ovakva inicijativa biti korisna ne samo za Srbiju, već i za sve njene susede", istakao je Hil.

Na pitanje da li je konkurentno to što "Behtel-Enka" gradi Moravski koridor, a bilo je žalbi da je taj konzorcijum bio jedini ponuđač, Hil je odgovorio da o ponuđač, su ponuđači bile firme koje mogu da izvedu te radove, a da je američka firma "Behtel" svakako sposobna za to.

"Zanimljivo je što tu nije reč samo o izgradnji puta i postavljanju asfalta na zemlju. To je ogroman građevinski poduhvat, jer izvođači radova pokušavaju da spreče eventualne poplave i nastoje da Morava postane prijatelj poljoprivrednika, a ne njihov neprijatelj. Mogu zamisliti ta sela i njihove stanovnike čija deca sad žive u Beogradu.  Ta deca će sada zahvaljujući auto-putu moći da dovedu svoju decu kod babe i dede na nedeljni ručak i da stignu da se vrate u Beograd u nedelju uveče", rekao je Hil.

Kada je upitan da li će ovo promeniti percepciju da i Amerikanci u Srbiji mogu da naprave dobar put, a ne samo Kinezi, Hil je naglasio da ne želi da otvara "nekakav rat graditelja auto-puteva".

"Siguran sam da kineske firme grade dobre puteve, neću to da osporavam. Verujem da će Srbi biti veoma zadovoljni "Behtelovim" auto-putem i mislim da mnoge zemlje treba da se fokusiraju na infrastrukturu, jer morate biti veoma konkurentni drugim zemljama", rekao je Hil.

Dodao je da smatra da Srbija danas ima veoma solidnu infratrukturu, uključujući put koji od Beograda vodi do Grčke, Moravski koridor spaja istok i zapad Srbij, kao i mnoge druge puteve koji se grade u Vojvodini.

Kada je reč o "Rio Tintu" i toga što je ova kompanija tužila Srbiju zbog zaustavljanja njihovog projekta "Jadar", Hil naglašava da ne bi želeo da se meša u taj spor usred sudskog procesa.

"Reći ću samo da će narod Srbije odlučiti o tome kako želi da organizuje svoju privredu. Želi li privredu zasnovanu na rudarstvu, jer u Srbiji je mnogo rudnika, a neki od njih su kineski, kao Bor, gde se eksploatiše ruda bakra", rekao je Hil i dodao da Srbija mora imati na umu da joj treba veza sa savremenom privredom. Istakao je i da razne političke inicijative protiv litijuma postoje svuda u svetu i da je to deo demokratskog procesa, u kom nema ničeg lošeg. "Ako se zalažete za neki projekat, morate nastojati da objasnite kako ima više prednosti nego mana, ali to je unutrašnji proces koji će srpski narod morati da reši", rekao je Hil.

Kada je reč o ulaganju DFC-a u Srbiju, Hil je istakao da je DFC kroz bankarski sistem u Srbiji ponudio garancije zajmova u iznosu od oko trista miliona za mala i srednja preduzeća.

"Ako ste mala srpska firma koja ima problem da dobije dovoljno kapitala od banaka, jer banke brinu zbog vaše održivosti, dopada im se vaš projekat, ali su zabrinute, sada mogu dobiti garnaciju zajma od DFC-a. DFC je prošle godine učinio mnogo stavljajući na raspolaganje tih trista miliona dolara lokalnim bankama, i malim i srednjim firmama", pojasnio je Hil i dodao da će nastaviti da razmatraju šta još mogu da uradimo.

Kada je reč o kineskoj ulozi u privredi Srbije, Hil je istakao da su Kina i SAD potpuno različiti sistemi i da je na Srbiji da odlučuje o tome.

(Telegraf.rs/Tanjug)