Na ovo se čekalo 30 godina: Džejms Bejker otkrio šta se dešavalo između Srbije i SAD devedesetih

Nekadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker ocenio je danas da je za rešavanje problema na teritoriji bivše Jugoslavije Evropljanima bilo potrebno liderstvo, koje su im SAD obezbedile i koje su prihvatili, iako nikada nisu bili potpuno ujedinjeni oko toga.

"SAD su drage volje obezbedile Evropi liderstvo koje su tražili, oni su to prihvatili, ali nikad nisu bili potpuno ujedinjeni oko toga. Svi su se povukli sa svojih prvobitnih pozicija. Nemačka je podržavala Hrvatsku, Britanci i Francuzi su podržali Srbiju", naveo je Bejker u ekskluzivnom intervju za Institut za politiku i ekonomiju Jugoistočne Evrope (IPESE), u kojem je prvi put govorio za srpsku javnost posle 32 godine pošto je, kako je navedeno, pokušao da spreči građanski rat u tadašnjoj SFRJ.

Preporučujemo

Bejker, za koga se i danas može reći da je najvažniji državni sekretar kojeg su SAD imale, naveo je da se svog puta u Beograd 1991. godine, danas tri decenije kasnije, seća na sledeći način.

"Amerika je tada upravo završila pregovore o miroljubivom kraju Hladnog rata. Imali smo ujedinjenu Nemačku, a to niko nije očekivao da će se dogoditi, ujedinjenu u miru i slobodi, i kao člana NATO, i sredili smo stvari sa ničim izazvanom agresijom Sadama Huseina na Kuvajt. Tako da, Sjedinjene Države su imale mnogo toga na umu, a Evropljanima je bilo potrebno liderstvo, bio im je potreban lider u rešavanju problema na teritoriji bivše Jugoslavije", navodi Bejker čija je jedna od istaknutih hladnoratovskih misija bila pokušaj 1991. da nagovori tadašnje lidere jugoslovenskih republika da odustanu od cepanja zemlje i da ne uvedu zemlju u rat.

U intervjuu povodom upravo objavljene knjige Dajane Negroponte "Majstor pregovarač – uloga Džemsa Bejkera na kraju Hladnog rata", koju su izdali IPESE i Klub PLUS, a na podsećanje da je predsednik SAD Džordž Buš Stariji nekoliko puta rekao da neće podržati secesiju i da SAD nisu želele unilateralne poteze, Bejker kaže da su sve te države potpisale Helsinške sporazume u kojima piše da "granice ne mogu da se menjaju osim kroz pregovore".

U vezi sa slanjem svog zamenika Lorensa Iglbergera u Beograd i navodima iz knjige Negroponteove da je on bio deo "jugoslovenske mafije", Bejker kaže da nije siguran šta je autorka mislila pod tim nazivom.

"Lorens je bio ambasador u Jugoslaviji i bio je veoma dobro poznat Miloševiću i Srbima, a Srbija je bila najbitnija od svih republika bivše SFRJ. Srbija je bila najveća, Milošević je imao lidersku ulogu, pa je naša ideja bila da bi bilo dobro da imamo nekog ko je poznavao Miloševića na čelu onoga što ćemo raditi u bivšoj Jugoslaviji", rekao je Bejker i dodao da još čuva zelenu kravatu koju je je nosio tokom posete: "Još uvek je nosim. Zovem je 'kravata slobode'".

Bejker pod čijim spoljnopolitičkim vođstvom okončan je Hladni rat i počela epoha za koju se verovalo da će doneti mir i prosperitet celoj planeti, u intervjuu govori o tome zašto se to nije dogodilo, da li sada prisustvujemo kraju "posthladnoratovske epohe", kakvi su dogovori pravljeni o širenju NATO, ali jasno ističe da je Srbija 1990-ih bila najbitnija od svih republika bivše SFRJ.

Nekadašnji državni sekretar, kada je reč o pažljivom održavanju odnosa sa Rusima, Sovjetima u to vreme, i značaju toga za okončanje Hladnog rata nalazi sličnost sa događajima današnjice.

"To je mnogo nalik ovome što se dešava danas. Mi naoružavamo Ukrajinu, i to radimo veoma pažljivo i sa dobrom procenom. Mi smo to radili na način da ne dospemo u situaciju da moramo da uđemo u rat sa Sovjetskim Savezom. Isti principi koji važe danas važili su i onda. Želeli smo da održimo ono što je u to vreme bio prilično dobar odnos sa SSSR-om. Nismo želeli da vodimo rat. Imali smo dosta ratova u prethodnom periodu, i nije nam bio potreban još jedan", naveo je Bejker.

Na pitanje šta je govoreno o proširenju NATO u to vreme i o tvrdnjama da se NATO neće proširivati na istok, on kaže da to nije istina.

"To nije istina, rekao je Gorbačov i dodao da su Rusi dobili sve što im je obećano u tim pregovorima. Ševardnadze je takođe to rekao. To je narativ koji je proistekao iz priče koju je napisao jedan istraživač. Ali to nije istina. I danas većina ljudi shvata da to nije istina", tvrdi bivši državni sekretar.

Bejker ističe da su skoro 15 godina postojali dobri odnosi između SAD i Rusije kao naslednice bivšeg Sovjetskog saveza, ali su onda usledila delovanja Vladimira Putina.

"To je funkcionisalo. A onda je Putin ušao u političke probleme na unutrašnjem planu, i bio mu je potreban žrtveni jarac, i to je pronašao u Zapadu, u SAD i NATO. To se desilo. I sada on šalje svoje tenkove na teritoriju miroljubivog suseda, Ukrajine, i to nije u redu. To ne bi smelo da se događa između zemalja. Zato SAD šalje mnogo novca da naoružaju Ukrajinu", naveo je Bejker.

Upitan kada bi taj rat mogao da se završi, on odgovara da je to "pitanje za milion dolara".

"Da znam to, bio bih genije. Ne znam kako će da se završi, ali odlučnost ukrajinskog naroda je velika, oni rade dobar posao štiteći svoju zemlju, a mi radimo dobar posao pomažući im”, rekao je on.

Povodom mišljenja Henrija Kisindžera da su događaji na Bliskom istoku sada najveća pretnja za svetski poredak, Bejker kaže da ni sam nema sumnje da su ta dešavanja velika pretnja za svetski poredak.

"Ali je velika pretnja i ruska okupacija, ruska invazija na Ukrajinu. To je velika pretnja svetskom poretku. Postoji mnogo pretnji svetskom poretku. Tu je i agresivan stav Kine u Južnom kineskom moru. Sve ovo su veliki problemi koji stoje pred američkim političarima. Samo bih vas podsetio da su mnogi ljudi u prošlosti potcenjivali sposobnost i posvećenost SAD slobodi i demokratiji, i to su radili na svoju štetu. Verujem, možda sam subjektivan, pošto sam bivši ministar finansija i državni sekretar, ali verujem da Amerika to može da uradi, i da će uraditi, ako je potrebno", naveo je Bejker.

(Telegraf.rs)