Brnabić: Ne mogu srdačnije da se pozdravim sa čovekom koji je tražio da se uvedu sankcije Srbiji

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je danas u Tirani gde se održava Samit Berlinskog procesa, da ne zna zašto je albanski premijer Edi Rama tražio da se uvedu sankcije Srbiji, ocenjujući da to nije u skladu sa dobrosusedkim odnosima, niti sa onim što se radi u okviru inicijative "Otvoreni Balkan".

Novinari u Tirani su primetili da je Brnabić imala hladan i protokolaran pozdrav sa Ramom, a Brnabić je odgovorila da se tako oseća i da ne može srdačnije da se pozdravi sa čovekom koji je, kako je rekla, pozvao da se uvedu sankcije Srbiji, prenosi Tanjug

Preporučujemo

"Nadam se da ćemo i danas tokom dana razgovarati još o tome, a razgovarali smo malo da ćemo to razjasniti. Sa Albanijom želimo najbolje moguće odnose kao i sa svima u reigonu. Nikad niste samo političar, nekad ste i čovek. I tako se osećam. Nije mi drago, ne znam zašto je to uradio, nema baš nikakvog smisla, nije u skladu sa dobrosusedskim odnosima ni u skladu sa onim šsto radimo u okviru inicijative Otvoreni Balkan", rekla je Brnabić.

Ona je istakla da Srbija nije uradila ništa da bilo ko poziva i traži da se uvedu sankcije.

"Nije mi jasan taj njegov gest, tako se osećam, ne mogu drugačije. Ne treba da se uzima lično. Ja sam tu, mi smo ragzovarali razgovaraćemo dalje. Uvek sam otvorena za najbolje moguće odnose sa albasnim institucijama i da nastavimo da implementiramo projekte koje smo krenuli da implemetiramo", poručila je Brnabić.

Svi zvaničnici EU podržali osnivanje ZSO

Brnabić je rekla da je danas jasno komunicirano pitanje Zajednice srpskih opština na KiM pred predsednikom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem i da su svi evropski zvaničnici podržali osnivanje SZO.

"On je to čuo - svakog pojedinačno predstavnika država članica EU koji su ovde prisutni, Evropske komisije, Evropskog saveta i ostalih kako pričaju o neophodnosti da se osnuje ZSO i da je to nešto što je ne samo predviđeno Briselskim sporazumom, već i Ohridskim sporazumom, zato što je prvi član Ohridskog sporazuma implementacija svih prethodnih sporazuma, a to je Briselski sporazum.

"Kako god da okrenete, Briselski sporazum i ZSO je nešto što je na dnevnom redu", rekla je Brnabićeva.

Predsednica Vlade Srbije ocenila je da je katastrofa to što je Kurti odbio sve predloge EU u vezi sa eksproprijacijom zemljišta na KiM i da to pokazuje stepen vladavine prava na KiM pod Aljbinom Kurtijem.

"Dakle, vi možete da oduzimate privatnu imovinu kako želite. Vi je koristite za nešto na šta nemate pravo ni po Briselskom sporazumu, a to je za dodatno gomilanje naouražnih, bezbednosnih snaga na severu KiM, što je u potpunosti u suprotnosti sa Briselskim sporazumom. To da vi nemate pravo na vašu ličnu imovinu, da nemate nikakvu bezbednost ni imovine, a na kraju krajeva nažalost ni života - pokazuje kako se živi na KiM, odnosno kako žive Srbi i nealbanci", navela je Brnabićeva.

Ona je navela da su svoj romskoj deci na KiM oduzete stipendije samo zato što idu u srpske škole.

"To vam takođe pokazuje kako ljudi moraju da žive na KiM. Mi ćemo dalje nastaviti da razgovaramo sa predstavnicima EU oko pitanja eksproprijacije zato što je prilično očigledno, nažalost, da će se sa takvom praksom nastaviti, bez obzira na to što su EU i Nemačka jasno rekli da je to suprotno bilo kakvim pravilima i principima, da je to nešto što je nedopustivo na evropskom kontinentu. Ali, izgleda da će nastaviti", zaključila je Brnabićeva.

Srbija će biti spremna za EU do 2030.

Brnabić je izjavila da će Srbija svakako biti spremna za proširenje EU do 2030. godine, ali da to da li će do proširenja i doći više zavisi više od EU i evropskih internih reformi.

Na pitanje kako je razumela to što je Šarl Mišle ponovo spomenuo 2030. kao datum za proširenje i da li je posle današnjeg samita optmističnija nego pre ili ne, ona je zahvalila Mišelu što na svakom regionalnom skupu govori o tom datumu i neophodnosti jačeg i jasnijeg signala o proširenju EU.

"Da li će to biti do 2030. godine, zavisi od EU i njihovih internih reformi, a mi ćemo biti spremni i nemamo nikakvu dilemu da li ćemo biti spremni ili ne", navela je premijerka.

Na pitanje kako kometariše to što je Ursula fon der Lajen rekla da oni koji budu spremni da sprovedu reforme da će dobiti pristup investicionom fondu EU, premijerka je rekla da želi prvo da ukaže da je čitav Berlinski proces jako dobar za naš region.

Podsetila je da je zahvaljujući Berlinskom procesu koji je pokrenut 2014. na inicijativu Angele Merkel uspostavljen Savet za regionalnu saradnju mladih i regionalni investicioni formum kao privredna komora ZB, kao i akcioni plan za regionalno ekonomsko povezivanje i jedinstveno regionalno tržište, transportnu zajednicu...

"To je sve rezultat Berlinskog procesa i meni je drago što ćemo danas potpisati još jedan sporazum i to je u skladu sa našim prioritetima. Verujemo u povezivanje i bolju regionalnu saradnju i povezivanje ljudi.

Što se tiče novog plana za ekonomski rast ZB i dodatne investicije od čak do dve milijarde evra u okviru tog plana, mi smo već kandidovali projekte i bili prvi na ZB koji su predali kompletan portfolio projekata i nije nikakvo iznenađenje da će taj novac biti uslovljen time koliko brzo sprovodite reforme i na koji način.

Mi u njih verujemo i ne bežimo od njih, jer mislimo da će dovesti do jače i administrativno snažnije Srbije, koja će biti bolje za sve građane i nastavićemo da sprovodimo reforme", istakla je premijerka.

Ne očekujem lake razgovore na sastanku "velike petorke" 

Brnabić kaže da ne očekuje lake razgovore na predstojećem sastanku "velike petorke" u Beogradu 21. oktobra, ali da očekuje pomoć kako bi Srbima na KiM bila omogućena osnovna ljudska prava.

"Ne očekujem lake razgovore, ali ja očekujem možda suviše naivno da zaista vide kako ljudi na KiM žive i koliko je to van standarda koji treba da postoje bilo gde na svetu, a najmanje na teritoriji evropskog kontinenta. Da vide to i da nam pomognu i rade sa nama da dobiju ljudska prava pa onda sve ostalo", rekla je Brnabić odgovarajući na pitanje novinara Tanjuga na samitu Berlinskog procesa u Tirani o očekivanjima uoči posete predstavnika velike petorke Beogradu.

Na pitanje sa kojim se državnicima tokom samita sastala, Brnabićka je rekla da je bilo dosta bilateralnih susreta, među kojima je istakla sastanak sa predsednicom Mađarske Katalin Novak, sa ministrom spoljnih poslova Velike Britanije Džejmsom Kleverlijem, predsednikom Vlade Španije Pedrom Sančezom, predsednikom Vlade Holandije Markom Ruteom, kao i kratak razgovor sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

"Razgovarali smo o svim tekućim stvarima, očekujemo uskoro posetu Ursule fon der Lajen Beogradu. Nadam se da će proći dobro i da ćemo imati prilike da objavimo još neke dobre vesti koje se tiču projekata i saradnje EU i Srbije", navela je Brnabić.

Predsednica Vlade Srbije je navela da je na samitu bilo reči i o dijalogu o normalizaciji između Beograda i Prištine.

"Što se tiče dijaloga Beograda i Prištine, bilo je poziva na nastavak, na deeskalaciju. Ali kao što smo videli i u Granadi, nije tu problem u Beogradu. Predsednik Aleksandar Vučić je u Granadi želeo da se vidi sa svakim, kako bi došlo do deeskalacije, do smirivanja tenzija, do dijaloga na kome bi razgovarali. I kako bi uticali da Srbi i drugi nealbanci na KiM imaju bazična ljudska prava. Govorimo o bazičnim ljudskim pravima ni o čemu sofisticiranijem", naglasila je Brnabić.

Brnabić je posebno istakla da su se na samitu čuli i pozivi za formiranje Zajednice srpskih opština na KiM.

"I čula sam da su svi pričali o tome da je zaista krajnje vreme za osnivanje ZSO. Da je prošlo više od 10 godina i da je potpis EU na tom dokumentu - Briselskom sporazumu i da treba da dođe do formiranja zajednice. Tako da je to najupečatljivije u odnosu na sve sastanke do sada", zaključila je Brnabić.

Sutra sa OEBS i EU o medijskim zakonima

Predsednica Vlade Srbije izjavila je da će sutra razgovarati sa predstavnicima OEBS-a, delegacijom EU i drugim partnerima o tome kako će izgledati nacrti zakona o elektronskim medijima i informisanju, kao i da ona nije radila na tim zakonima niti je nešto u nacrtima menjala.

Odgovorajući na pitanje novinara zašto je u poslednji čas, mimo znanja Radne grupe, "zamenila" nacrte zakona o elektronskim medijima i informisanju, Brnabić je u Tirani rekla da je ona predsednica Vlade Srbije i da ništa nije menjala u poslednji čas.

"Ja ne radim na medijskim zakonima. To rade ljudi iz Ministarstva informisanja i telekomikacija. A šta se desilo i kako će izgledati finalni nacrt, razgovaraću sutra sa OEBS i delegacijom EU, kao i sa svim ostalim partnerima koji rade na tom važnom poslu", rekla je premijerka.

Ona je takođe demantovala navode novinara N1 da se ne nalazi na zvaničnoj zajedničkoj fotografiji sa današnjeg samita.

"To više nisu ni dezinformacije, već otvorene laži to što ste sada rekli. Ima me na toj fotografiji, da li sam izašla pre ili kasnije. Vlada Republike Srbije je objavila fotografiju na kojoj je predsednica Vlade Srbije, a to sam ja. Činjenica je da sam to ja, što niko sa samita Berlinskog procesa nije rekao da je neko izbegao fotografisanje. Samo ste vi rekli da je neko izbegao fotografisanja", rekla je Brnabić.

Ona je dodala i da pretpostavlja da je novinar to rekao zato što, kako je rekla, jedva čeka da nešto učine nažao svojoj zemlji i da izbace prvi lažnu vest da bi sutra neki strani medij rekao da nije želela da se fotografiše.

"Imala sam neke sastanke, izašla sam malo kasnije i stajala tamo 10 minuta. Ne znam šta želite da dokažete. Ne znam koja je zvanična fotografija, niti mi je neko rekao kada će zvanični fotograf da klikne. Rekli su mi da izađem na fotografisanje, to sam i uradila i stajala tamo. Posmatrala sam priredbu i niko sa tim nema nikakav problem osim vas", rekla je premijerka.

"Nije bilo pritisaka, razgovarali smo i o KiM"

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da se razgovaralo i o situaciji na KiM i o događajima 24. septembra u Banjskoj, kao i da je poručila da na KiM ne postoje osnovni uslovi za život Srba i da njihov položaj nije političko već humanitarno pitanje.

Na pitanje da li je bilo na nju pritisaka povodom dešavanja u Banjskoj, ona je rekla da nije bilo pritisaka, ali da se razgovaralo o tome i situaciji na KiM.

Dodala je da se razgovaralo i o dijalogu i šta je to što sledi, kao i o Briselskom sporazumu i ZSO i prošlogodišnjem samitu Berlinskog procesa, kada je Kurti u sred Berlina rekao da za njega Briselski sporazum ne postoji i istakla da tada nije bilo reakcija na to.

Brnabićeva je rekla da je podsetila na sve što se dešavalo pre 24. septembra u Banjskoj, da je Kurti rasformirao multietničku policiju na severu KiM.

Predsednica vlade je istakla da za Srbe ne postoje nikakvi bazični uslovi za normalan život i da je zamolila da se o tome ne govori kao o politčkom već humanitarnom pitanju i da treba obezbediti osnovna ljudska prava za Srbe i nealbansko stanovništvo.

"Da li neko može da računa na to da se na njih ne puca i da neće završiti u zatvoru i da ih neće tući i matretirati", zapitala je Brnabićeva.

Ona je rekla da pritvori traju u proseku 21 mesec, da to nije više političko pitanje već humanitarno pitanje, kao i da je od maja, 2.000 srpskih porodica napustilo KiM.

Brnabićeva je navela da je pravo pitanje šta treba Evropa da uradi da se to promeni.

(Telegraf.rs)