Surlić: Izbori na severu KiM i uslovi Prištine, šta je alternativa

Održavanje mira na severu Kosova i Metohije nije moguće bez legitimnih institucija i vraćanja situacije u pređašnje stanje, ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić navodeći da iskazivanjem želje za izborima i uspostavljanjem nove vlasti srpska strana u ovom trenutku hoće da se predstavi kao konstruktivan akter koji ne želi konflikt i koja bi kroz legitimne lokalne vlasti pokušala još jednom da inicira formiranje Zajednice sprskih opština.

On navodi i da uslovi koje postavlja Priština mnogim Srbima deluju ka iznuđen i ponižavajući akt, ali da se postavlja pitanje šta je alternativa u trenutku kada čvrsta koalicija vlasti u Prištini i međunarodnih aktera vidi srpsku zajednicu na severu Kosova kao remetilački faktor.

Preporučujemo

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše: Predsednik Srbije je 12. oktobra pozvao predstavnike Srba na severu Kosova da iniciraju održavanje novih izbora u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

Kako je izjavio: "Da osnovne poluge vlasti dođu u ruke onih koji tamo žive, a ne onih koji tamo nikada nisu živeli i neće živeti".

Dan kasnije oglasila se i Srpska lista koja je u konsultacijama sa Beogradom izrazila spremnost da učestvuje na vanrednim izborima u opštinama na severu Kosova. Iako su ranije bili istaknuti uslovi poput povlačenja kosovskih specijalnih jedinica, amnestija svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na barikadama ili protestima, te ostavka albanskih gradonačelnika, očigledno je da je događaj u Banjskoj označio prekretnicu u daljem odnosu prema severu Kosova.

Strategija da se prvo pristupi formiranju Zajednice srpskih opština pa potom vraćanju Srba u institucije se u ovom trenutku čini kao neostvariva. Održanje mira na severu Kosova nije moguće bez legitimnih institucija i vraćanje situacije u pređašnje stanje. Vladi Aljbina Kurtija je nakon Banjske pošlo za rukom da ujedini međunarodnu zajednicu u opravdavanju svih diskriminatornih mera koje je Priština do sada preduzela prema Srbima na celom Kosovu. Iskazivanjem želje za izborima i uspostavljanjem nove vlasti srpska strana u ovom trenutku želi da se predstavi kao konstruktivan akter koji ne želi konflikt i koja bi kroz legitimne lokalne vlasti pokušala još jednom da inicira formiranje Zajednice sprskih opština. Vlada u Prištini je predlog za ponovnim održavanjem izbora uslovljavala peticijom za smenu gradonačelnika uz potpis 20 odsto birača u jednoj opštini, koja bi bila prosleđena centralnoj izbornoj komisji od strane predsednika skupštine opštine. Za mnoge Srbe ovo deluje kao iznuđen i ponižavajući akt, pogotovo nakon svih preduzetih mera od strane Prištine, od zaplene lekova do eksproprijacije zemljišta za izgradnju vojnih i policijskih baza.

Ipak, postavlja se pitanje šta jeste alternativa u trenutku kada čvrsta koalicija vlasti u Prištini i međunarodnih aktera vidi srpsku zajednicu na severu Kosova kao remetilački faktor. Formalizacija zahteva i evetnualno održavanje izbora suočiće novoizabrane predstavnike Srba kao i vlasti u Beogradu sa eventualnom dugoročnom strategijom očuvanja nacionalnih interesa na Kosovu. Intervjui sa istaknutim predstavnicima srpskog naroda kao i istraživanje stavova građana srpske nacionalnosti koji žive na Kosovu, a koje je sprovedeno ove godine u okviru projekta Centar za afirmativne društvene akcije, pokazali su gotovo jednoglasnost (97%) u zaključku da je glavni nacionalni interes – ostanak Srba na Kosovu i obezbeđivanje prihvatljivih uslova života. Istraživanje je pokazalo da dok intervjuisani akteri u obezbeđivanju autonomije za Srbe vide glavni modalitet ostvarenja srpskog nacionalnog interesa, anketirani Srbi iskazuju najveću podršku (84.7%) očuvanju institucija Republike Srbije u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite koje i dalje deluju na teritoriji Kosova. Uprkos visokom procentu uzorka koji je podržao preduslove kao što su bezbednost, autonomija, imovinska prava, očuvanje kulturne baštine i borba protiv korupcije i nepotizma, veza sa Srbijom u ovim vitalnim sferama može biti predstavljena kao glavni i vetirajući preduslov za većinsku odluku Srba da nastave da žive na Kosovu. U svetlu najnovijih sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine očigledno je da Srbi sa Kosova iako formalno podržavaju proces ne uviđaju konsekvence preuzetih političkih odluka. Za održanje statusa quo je i dalje 40% ispitanika.

Zbirno 77,1% anketiranih Srba vidi budućnost Kosova u status autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN. Takođe, čak 90,3% Srba sa Kosova se protivi eventualnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji ukoliko to podrazumeva odricanje ili priznanje nezavisnosti Kosova. Kada je reč o kosovskim institucijama i budućem suživotu sa Albancima, primetan je ambivaletna odnos između stava o statusu i funkcionalnih društvenih i političkih relacija. Čak 72,2% ispitanika je za učešće Srba u kosovskim institucijama, a 86,5% podržava pomirenje sa Albancima koje uključuje zajednički rad na izgradnji mira i međuetničke tolerancije. Ono što je poražavajuća činjenica jeste da 84,5% Srba smatra politiku vlade u Prištini pogrešnom, dok 13,3% pogrešnom ali ne u svim segmentima. Ovo izrazito nepoverenje zahteva brzu i delotovornu promenu dosadašnje politike kosovskih institucija prema pripadnicima srpske zajednice, što se čini nemogućim bez odlučnog međunarodnog pritiska. Od Beograda su najveća očekivanja u pogledu novih investicija koje će podstaći ekonomski razvoj i obezbediti kvalitetnije usluge u obrazovanju i zdravstvu.

Dok se od Prištine očekuje da će kroz proces dijaloga promeniti dosadašnju politiku, preduzeti korake ka zaštiti nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa srpskog naroda, podržati specijalne veze Srba sa Beogradom i obezbediti delotvornu autonomiju u vidu Zajednice opština sa srpskom većinom. Intervjui sa istaknutim članovima srpske zajednice koji žive na Kosovu ukazuju na jednoglasnost da je u trenutnim međunarodnim konstelacijama i aktuelnoj poziciji Srbije, opstanak Srba na Kosovu glavni srpski nacionalni interes. Kao preduslov za ostvarivanje ovog cilja, uglavnom se ističe potreba za primenom delotovorne autonomije koja će garantovati bezbednost i prava na poseban status srpskoj zajednici. Međutim, ono što zabrinjava jeste visok stepen saglasnosti predstavnika Srba da će članovi njihove zajednice nastaviti da odlaze sa Kosova i da se budućnost ogleda u defetizmu, nezadovoljstvu sopstvenim statusom i izglednoj odluci da trajno napuste teritoriju Kosova.

Stoga je pored delotovorne autonomije i primene ZSO, u intervjuima istaknuta bezbednost, dodatna autonomija za sudstvo, tužilaštvo i policiju, kao povlačenje brojnih policijskih snaga sa severa Kosova. Aktere najviše plaši dominirajući defetizam među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu usled pretpostavke o nemogućnosti promena političkih i ekonomskih prilika na Kosovu i sve izraženijeg odlaska, pogotovo mladih i obrazovanih ljudi. Pored pogrešne politike vlasti u Prištini, posebno je akcentovana krivica Beograda zbog negovanja partokratije, nepotizma i urušenog vrednosnog sistema.

Kao što ističe jedan od srpskih predstavnika: “Ukoliko se ne pronađe trajno institucionalno rešenje koje će obezbediti političku i ekonomsku stabilnost, kao i stepen autonomije u odlučivanju, perspektiva Srba na Kosovu će biti loša i kretaće se ka sve manjem broju pripadnika srpske zajednice na Kosovu. Ukoliko se postigne politička i ekonomska stabilnost, kao i zadržavanje specijalnih veza sa Srbijom, ovaj trend se može usporiti ili zaustaviti.” Postoji visoka saglasnost intervjuisanih da je budućnost srpske zajednice na Kosovu vrlo neizvesna i zavisi ne samo od pregovora Beograda i Prištine već i od međunarodnih konstelacija (poput ishoda sukoba u Ukrajini).

U svakom slučaju pravo na samostalno organizovanje i delovanje pripadnika srpske zajednice u već navedenim oblastima je ključno za njihov opstanak na Kosovu i ostvarivanje preko potrebne jednakosti sa pripadnicima većinskog albanskog naroda. Naravno to je samo početni korak, a ostalo zavisi od svesti predstavnika većinskog naroda i spremnosti njihovih elita da obezbede pravo na ostanak i normalan život pripadnika srpske zajednice.

(Telegraf.rs)