Kako su se Rusi ponašali prema Srbiji 90-ih godina? "Najveći deo vojne opreme Hrvatskoj stigao sa istoka"

Foto-kolaž: RTS, Milos Tesic/ATAImages

Četvrtog avgusta u Prijedoru obeležen je Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u "Oluji". Ovaj dan, obeležile su Republika Srpska i Srbija uz prisustvo velikog broja građana. Povodom Dana sećanja, ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko napisao je na društvenoj mreži "X", prethodno poznatijoj kao Tviter, da se sa tugom sećamo tragičnih događaja, kao i da su antisrpsku akciju izvele zapadne obaveštajne službe. Ipak, vojni analitičar Aleksandar Radić za Telegraf.rs tvrdi da su upravo Rusi naoružavali Hrvatsku u toku devedesetih.

Kako kaže, te godine bile su kontroverzne, a Radić, koji je i sam bio svedok tog vremena, navodi da je bio veoma frustriran odnosom koji su u to vreme prema Srbiji imali svi, pa i Rusi.

Preporučujemo

Тешког срца, са саосећањем и тугом се сећамо трагичних догађаја који су почели 4. августа 1995. године. Услед такозване акције „Олуја“, око 250 хиљада Срба је протерано из својих домова у Крајини.— Александр Боцан-Харченко (@ABocanHarcenko) August 4, 2023

- Rusi i Ukrajinci učestvovali su u snabdevanju vojnom opremom Hrvatske i BiH. Kod nas je mit da je to sve bilo pre Putina i da se sve promenilo sa njegovim dolaskom. Hrvatske vojne snage su dobile nove helikoptere MI-8 MPTR1, a to su helikopteri koje su sada poslali Ukrajini. Problem propagande je što možete da kažete bilo šta. Hrvatska je u to vreme imala vrlo razgranate trgovinske odnose sa Rusijom i politički stav Rusije je bio pozitivan za snabdevanje Hrvatske vojnom opremom - navodi on za naš portal.

Ključni primer "izdaje" Srbije od strane Rusa jeste i glasanje ove države za sankcije bivšoj SRJ na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 1992. godine, a Radić kaže da državna politika Rusije Srbiji nije bila sklona još od 1991. godine. Dodaje da su postojale određene javne ličnosti koje nas jesu podržavale, ali nije istina da su zapadne zemlje najviše naoružavale Hrvatsku tokom rata.

- Iz ugla tog vremena možeo da pričamo i o stanju u UN, jer su i Rusi i Ukrajinci bili članovi. Možda je donekle komunikacija bila lakša, možda su neke stvari drugačije tekle, ali ono što je bio mejnstrim državne politike je da ona nama nije bila sklona i to još od avgusta 1991. godine, kada je "miloševićevska" politika podržala neupešni puč u Rusiji. Generalna slika njihovog odnosa prema nama nikada nije bila previše sklona. Bilo je ljudi koji su nas podržavali, ali nije istina da su zapadne zemlje najviše pomagale Hrvatskoj, već je najveći deo vojne opreme došao sa istoka, a sa zapada ništa ili skoro ništa. Kroz razne kanale im je stizalo oružje iz Rusije. I MiG-21, MiG24 i helikopteri MI-8 MPTR1 novi. To je bio koncept devedesetih. Veliki mit je zamena teza - zapad koji je naoružavao i istok koji nije. Kao čovek koji je bio svedok tog vremena, emotivno je teško svariti tu zamenu teza u medijima - napominje naš sagovornik.

Radić objašnjava da Hrvati svakako jesu imali "zeleno svetlo" od strane Amerikanaca za proterivanje Srba u "Oluji", ali da nisu tačni navodi pojedinaca da je naoružanje stizalo iz Nemačke, jer postoje dokumenta u kojima su navedeni fabrički brojevi svakog helikoptera koji je ušao u Hrvatsku, kao i odakle je stigao.

- Ljudi su zaboravili da su 1995. godine okolnosti bile bitno drugačije. U to vreme toleranciju prema svemu što se dešavalo na terenu na našu štetu su pokazivali i Rusi. Nova priča se širi da je NATO proterivao Srbe iz Krajine, Hrvati od strane Amerikanaca jesu imali zeleno svetlo, ali istovremeno imali su dogovore sa Miloševićem. Hrvatska vojska je imala opremu koju je dobila od njih, a ne od Amerikanaca. Neki tvrde da su im Nemci slali oružje, a postoje dokumenti sa fabričkim brojevima helikoptera, nisu MiG-21 davali Nemci. Za svaki njihov MiG se zna gde je, oni su stigli sa istoka - pojašnjava Radić.

On se priseća i situcije kada je ruska vojska napustila Kosovo i Metohiju i navodi da na našim prostorima vlada pogrešno mišljenje - da su otišli pre doslaska Putina na vlast. Ipak, kako kaže, konačan odlazak vojske dogodio se 2003. godine.

- Stalno se stvara slika da je ruska vojska napustila KiM 1999. godine za vreme Jeljcina, a to se zapravo desilo u vreme kada je Putin bio predsednik. Može da se uradi test na ulici i svi će reći da je bilo za vreme Jeljcina, a nije. Oni su imali dve brigade i u Bosni i na Kosmetu su bile potčinjene američkoj komandi. U to vreme kada su se povukli sa Kosova imali su Čečeniju, onaj famozni Drugi rat i tada je procenjeno da nije povoljno da budu daleko na terenu, pa su 2003. godine povukli svoje snage. Vrlo je jednostavno, ako želite negde da budete politički prisutni, onda morate da budete i vojno prisutni. Rusija se dobrovoljno odrekla svog prisustva na Balkanu. Mi im ismo bili politički imperativ, postali smo interesantni tek 2014. godine - zaključuje on.

Radić zaključuje da se u srpskoj javnosti ne govori dovoljno o ovim situacijama, kao ni o odlikovanju Franje Tuđmana od strane tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina, ali i polaganju venca na Tuđmanov grob od strane ruskog ambasadora Andreja Nesterenka 2020. godine.

(Telegraf.rs)