Vučić u Prijedoru: "Cela Evropa ćuti o najvećem etničkom čišćenju na evropskom tlu od 1945. godine"

U Prijedoru je obeležen Dan sećanja na Srbe stradale i prognane u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja".

Uz prisustvo velikog broja građana, Republika Srpska i Srbija zajednički su obeležile Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u Pogromu "Oluja".

Preporučujemo

Obeležavanju Dana sećanja prisustvovali su njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, predsednici Republike Srbije i Srpske Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, premijer Srpske Radovan Višković, srpski član Predsedništva BiH Željke Cvijanović i drugi zvaničnici Srpske i Srbije.

Centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Srbe stradale i prognane u oružanoj akciji "Oluja" prvi put je održana u Republici Srpskoj – u Prijedoru.

Parastos stradalima služio je patrijarh srpski Porfirije.

- Sabrali smo se da se pomolimo za našu braću i sestre kojima je Prijedor bio prva stanica spasa. Neki su ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak za njih 1.893 nije bilo nade za lepše i bolje sutra. Ovde smo zbog svih stradalijh i prognanih. Prinosimo naše molitve za sve stradale. Niko nema eksluzivno pravo na sećanje i bol, bol nema ni naciju ni veru, bol srpske majke i srpskog čoveka je bol majke i čoveka, danas smo se sabrali da se molimo za svoje postradale, a moleći se za svoju nevino postradalu braću i sestre znamo i za bol hrvatskog i bošnjačkog naroda - rekao je Porfirije.

- Mir je najviša vrednost, apelujem na sve, a pre svega pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među ljudima i narodima - rekao je patrijarh u obraćanju posle parastosa.

Održan je i minut ćutanja svim stradalima u pogromima.

Vučić: Nikad neće reći da je to najveće etničko čišćenje

Prema rečima predsednika Srbije, poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja u ponašanju velikih sila prema nama Srbina, ponekad i mi koji vodimo računa o narodu moramo da damo oduška emocijama.

- Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, nikad neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945. godine naovamo. Samo nikad neće reči da je to bio zločin etničkog čišćenja. Zašto sam pomenuo Petrovačku cestu? Nikog nije briga za to što smo mi večeras ovde. Kada smo pre nekoliko godina doneli odluku ja i Dodik da zajednički obeležavamo sve naše nesreće razgovarali smo i o Petrovačkoj cesti. Ja sam rekao Srbija preuzima na sebe da postavi krst da obeleži stravičnu tragediju, mesto gde je baka Darinka izgubila svoje unučiće, mesto gde su poginuli deca Nevenka, Žarko Rajić, mesto gde su poginuli otac i sin, Darko Vuković. Decu su pobili, a sada sam išao da vidim kako izgleda to mesto. 28 godina razmišljam kako je to moguće, da greškom gađate decu i starce. I 28 godina kasnije vidite da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Hteli ste da ubijete i decu i njihove deke i bake.

- Niko iz sveta, niko sa zapada nije rekao da je tužilaštvo za ratne zločine Srbije uradilo odličan posao za Petrovačku cestu, da za ubistvo dece, za te zločine neko mora da odgovara.

- Za ljude koji ne znaju, postavili smo mali drveni krst, na mestu gde je baka Darinka izgubila svoju decu, unuke. Napravili smo malo veći aluminijumski krst da se zna da su tu naša nevina deca stradala, porušili su nam i taj krst. Pozvali su me onda, rekao sam "napravite četiri puta veći krst", srušen je i ovaj. Napravite deset puta veći krst, rekao sam, koji nikada neće moći da sruše. Ovo je priča o svim ubicama, svima onima koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad našim narodom. Danima slušam kako Prijedorčani treba da se stide što su Prijedorčani. Prijedor je bio prva najtužnija stanica od kolone koja je bežala, negde na putu ka slobodi, ka čekanju nekog novog života, znajući da tamo gde su decu ubijali nema života, spasa i opstanka.

- Moramo da čuvamo našu najveću vrednost, a to je naša ljubav prema slobodi, nema ničega važnijeg na svetu, čuvaćemo slobodu našeg naroda i Srbije i slobodu RS, imaćete uvek podršku Srbije.

Dodik: Zločinački poduhvat koji je planiran

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je u obraćanju da smo tu da se u tuzi još jednom prisetimo zločina.

- Još jednom smo se okupili da se prisetimo onog što oni zovu "Oluja". To su bili njihovi monstruozni planovi, da počiste etnički taj prostor. Zločinački poduhvat koji je planiran, koji nije bio refleks. Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika, a stanovnika je bilo 200.000. Znači na svako nedužno dete, ženu, starca, angažovan je po jedan naoružani vojnik. I onda kada se raspadala zemlja, i onda kada su nas bombardovali, odlaskom naših ljudi komandovao je ambasador u Zagrebu koji nije imao srama da se skloni i ućuti nego je sve učinio da to bude uspešna akcija, i to se ne može oprostiti. Pre 9 godina, zahvaljujući jednom velikom čoveku, Vučiću, deveti put smo ovde. Napravili smo dosta dobrih poslova, ojačali naše poverenje - rekao je Dodik.

Jovana Damjanić Đaković tada je imala osam godina.

Jovana Damjanić koja je 4. avgusta 1995. godine proterana sa svog ognjišta u Kninu rekla je da Knin nosi u srcu i da Republiku Srpsku i Srbiju moramo čuvati još jače i još sigurnije.

- Živela sam srećno detinjstvo okružena rođacima, kumovima, prijateljima, komšijama i nisam znala da postoje loši ljudi. Iz Knina sam iščupana sa svog igrališta 4. avgusta 1995. godine", rekla je Damjanić.

Dodala je da, uprkos tome što im je majka tada govorila da je sve u redu, ništa nije bilo u redu.

- Iako nam je mama govorila da je sve u redu, lica ostalih ljudi i njihovi uplašeni pogledi otkrivali su da više ništa nije u redu", rekla je Damjanić i dodala da je njena porodica automobilom sa nekoliko kofera otišla sa svog ognjišta.

- Novi dom smo privremeno našli u okolini Kruševca, roditelji, sestra i ja smo tu počeli ponovo da puštamo boje u svoj život. Nakon sedam godina se zbog životnih prilika selimo u Pančevo gde sam započela svoje srednje obrazovanje u Medicinskoj školi, ali nas je život poslao na još jedno putovanje kada smo se 2004. godine preselili u Republiku Srpsku, u Prijedor gde sestra i ja završavamo srednje škole i zasnivamo radni odnos porodice", rekla je Damjanić.

Istakla je da Knin nose u srcu kao i da su ga usadili u srca svoje dece jer, kako kaže, na Srbiju imaju lepo sećanje.

- Na Bogu je da oprosti, ja zaboraviti ne mogu i baš zbog toga što je Republika Srpska Krajina doživela takvu sudbinu, Republiku Srpsku i Srbiju moramo čuvati još jače i još sigurnije", zaključila je Damjanić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik položili su danas vence na spomen-obeležje na Petrovačkoj cesti, mestu stradanja Srba iz izbegličke kolone.

U Banjaluci je održana zajednička sednica Vlada Republike Srpske i Srbije. Zasedao je i Savet za saradnju koji čine svi članovi vlada, predsednici skupština i predsednici republika.

Potpisan je i Memorandum o saradnji na realizaciji projekta izgradnje dva memorijalna centra posvećena Jasenovačkim žrtvama Gradina i Beograd.

(Telegraf.rs)