"Nije vreme za slavlje, već za žaljenje i tugu": Delegacija EU odlaže događaje u okviru Dana Evrope u Srbiji
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Carica Sveta
Hvala EU na solidarnosti i razumevanju. Mi smo kao narod kroz istoriju , a to je prosto neverovatno za razumevanje, imali iskustva da su naša deca bila meta u različitim tragičnim okolnostima. Od odvođenja u janičare, preko istrebljenja u ustaškim nacističkim logorima, do streljanja đaka 1941 godine u Kragujevcu. Ali nikada se nije desilo da Srbija othrani, školuje, štiti dva momčića koji bi izvršili teroristički napad na svoje drugare, školu, nastavnike, čuvare, mlade meštane dva pitoma sela. To i jeste ono što niko ne može da shvati. Da su im uzori najgori ljudski primerci, zlikovci, pored svih divnih ličnosti na koje su mogli da se ugledaju. Srbija jeste zadobila tu tešku ranu na srcu, ali niko neće pobediti život i normalnost. Pristojnost. Pobeda nad ovim iznenadnim zlom mora da se ostvari. I ceo narod daje punu podršku svim institucijama i nadležnim organima u svemu što rade. Život pobeđuje. I svako dete u ovoj zemlji treba da voli i poštuje školu kao drugu majku. A prema školskim drugarima da oseća bliskost, kao prema braći i sestrama. Sada naročito jer nas je ova tragedija podsetila na najteži način koliko smo svi zapravo povezani. I delimo ne samo zajednički prostor, vreme, već i sudbinu. Pobijene anđele svakako nikada nećemo prežaliti. Da je Bog tako hteo, svako od nas bi stao pred ta dva zla da primi metak umesto dečice. Ja bih. Ali , moramo da idemo napred. Zbog sve dece, zbog svih porodica.