Predlog da 22. april bude Dan genocida nad Srbima: Doneta Rezolucija o ustaškom infanticidu NDH

U Narodnoj skupštini danas je završena trodnevna konferencija "Jasenovac, Aušvic Balkana – preživela deca logoraši svedoče", donošenjem prve Rezolucije o ustaškom infanticidu NDH nad srpskom, jevrejskom, romskom decom u dečjim logorima smrti od 1941. do 1945. godine, tokom Drugog svetskog rata.

Kako je navedeno, pokreće se inicijativa da 28. april bude proglašen Danom genocida nad Srbima (Dan srbocida), u znak sećanja na prvi ustaški genocid počinjen u Gudovcu kod Bjelovara 28. aprila 1941. godine.

Preporučujemo

Komisija za donošenje završnog dokumenta razmotrila je dodatne predloge i konstatovala da Rezolucija ima 16 tačaka i da će ova rezolucija o ustaškom infanticidu NDH nad srpskom, jevrejskom, romskom decom u dečjim logorima smrti biti dostavljena relevantnim organima UN na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja, saopštio je narodni poslanik i generalni sekretar Evropske romske unije Dragoljub Acković.

Komisija smatra, naveo je on, da treba nastaviti ciljano delovanje i predstavljanje aktuelnih međunarodnih istraživanja u cilju širenja istine o stradanju, koje će imati za rezultat međunarodno priznanje ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u relevantnim međunarodnim organizacijama, koje se bave kulturom sećanja na Holokaust i genocid u Drugom svetskom ratu, prenosi Tanjug.

Usvajanje Rezolucije o preživeloj deci logorašima NDH je prva rezolucija u svetskoj istoriografiji nakon Drugog svetskog rata, koja je ukazala na tragičnu činjenicu da je NDH jedina u okupiranoj Evropi imala specijalizovane logore za sistematsko uništavanje srpske, jevrejske i romske dece i odojčadi.

Zaključeno je da je neophodan aktivizam i međusobno povezivanje svih relevantnih organizacija koje se bave kulturom sećanja i istraživanjem stradanja tokom Drugog svetskog rata.

Narodni poslanik i generalni sekretar Evropske romske unije Dragoljub Acković je, govoreći o svojoj knjizi „Samudaripen Roma u Jasenovcu” koja je posvećena genocidu Roma, posebno podvukao da je knjiga bazirana na velikom broju arhivskih dokumenata i da je napisana na 900 stranica sa poimenično nabrojanim žrtvama dece i da je u toku prevođenje na engleski jezik.

Osnivač i predsednik Instituta „Diana Budisavljević” za istraživanje dečjih logora smrti u NDH, Gojko Rončević Mraović, koji je i sam preživelo dete logoraš Jastrebarskog, ukazao je da je nakon biskupske Konferencije u Zagrebu 2022. godine, na kojoj je rečeno da dečji logori smrti u NDH nisu postojali, već da su Jastrebarsko, Sisak i drugi bili samo „prihvatilišta”, osetio je obavezu da se oglasi, te je predstavio svoju knjigu „Jastrebarsko – dečji logor smrti, testament jednog deteta logoraša”.

Konferenciju su organizovali Institut „Diana Budisavljević” za istraživanje dečjih logora smrti u NDH, Evropska romska unija, Fondacija „Diana Budisavljević” iz Kanade i izraelsko-američka Fondacija za edukaciju o Holokaustu sa Floride.

Konferencijom su kopredsedavali narodni poslanik i generalni sekretar Evropske romske unije Dragoljub Acković, emeritus Univerziteta Nju Delhi i ekspert za istraživanje fašizma Subrata Mukerdži, direktor Vojnog arhiva oružanih snaga SFRJ Antun Miletić, i preživelo dete logoraš Jastrebarsko, osnivač i predsednik Instituta Diana Budisavljević, Gojko Rončević Mraović.

(Telegraf.rs)