Ministarka Irena Vujović u Skupštini Srbije: Ulažemo u kapitalne projekte, ne u marketing

Ministarka Irena Vujović istakla je danas da je važno govoriti o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom ali i da se mora navesti šta su sve Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine uradili u prethodnom periodu. Njen govor prenosimo u celosti.

„Kada pričamo o Zakonu, važno je reći i šta su sve do danas uradili Vlada Republike Srbije i MZZŠ u prethodnom periodu. Naravno da to nije dovoljno, ali je isto tako sramno da to minimiziraju oni koji ništa nisu uradili kada su mogli.

Naravno da postoje gradovi i opštine u kojima se meri prekomerno zagađenje vazduha i znamo da je to višedecenijski problem. Baš zato što smo svesni tog problema, uložili smo ovolika sredstva u poboljšanje kvaliteta vazduha, koliko niko nikada pre nas nije uložio.

Pojedine poslanike koji pričaju da ništa ne valja, podsetiću da su, kada su oni, ili njima bliski bili na vlasti, ostavljali 0 dinara za pošumljavanje ili ozelenjavanje kao jednu od važnih mera za popravljanje kvaliteta vazduha. Iako su imali velike budžete, ne kao sada, ali značajne za životnu sredinu 2011 i 2012 godine, 0 dinara je ostavljano za pošumljavanje ali je ostavljano 500 hiljada evra za marketing.

Ova Vlada, ovo Ministarstvo, opredelilo je značajna sredstva za zamenu kotlarnica u javnim ustanovama i domaćinstvima, i to treću godinu zaredom. Više od 50 jedinica lokalne samouprave učestvuje u konkursima, trude se da što bolje projekte predaju i da urade nešto za poboljšanje kvaliteta vazduha u svojim opštinama. I nastavićemo da radimo na tome.

Apropo toga da ništa nije urađeno i da se ništa ne radi, moram da podsetim da smo nekada za smetlišta i divlje deponije i sami odgovorni i zato još jednom apelujem na sve nas da vodimo računa o životnoj sredini jer je svakome od nas, iz dana u dan, ona sve važnija. Mislim da smo puno toga već uradili na podizanju svesti i da čak i ova sednica, kada o ovome pričamo, doprinosi tome da sledeći put razmislimo o tome gde ćemo bacati otpad.

Vlada Republike Srbije odvojila je značajna sredstva i kako bi izgradila neophodnu zelenu infrastrukturu, kako bismo svi mi mogli da se ponašamo u skladu sa propisima, da razdvajamo otpad, i da podižemo stopu reciklaže.

Takođe, Vlada Republike Srbije i MZŽS odvajaju značajna sredstva za zatvaranje nesanitarnih deponija, a to su lokacije na kojima smo mi preko 50 godina odlagali otpad. Sada ih zatvaramo, rekultivišemo, na tim lokacijama su sada zelene površine, neretko i parkovi, i svakako su zdravije i utiču na bolji kvalitet vazduha.

U ovom trenutku očekujemo potpisivanje ugovora za zatvaranje nesanitarnih deponija u Rumi, Zrenjaninu i Požegi, a prethodne godine smo zatvorili deo velikih nesanitarnih deponija. Što je još važnije, radimo na izgradnji regionalnih centara. Trebalo nam je dve godine da pripremimo dokumentaciju, ne samo mi u Ministarstvu, već i jedinice lokalne samouprave, kako bi taj projekat bio prepoznat od strane Vlade i bilo ulagano u njega.

Nekoliko puta sam ponavljala da imamo sredstva koje je Država obezbedila od Evropske banke za obnovu i razvoj - 150 miliona evra za izgradnju regionalnih reciklažnih centara. Ono što želim svima da kažem, a dugo je najavljivano – upravo se pregleda dokumentacija koja će nam kazati ko je izabrani izvođač za početak radova na deponiji Kalenić. Očekujem da u narednih mesec i po dana, najkasnije dva, pođemo svi zajedno, ko bude mogao i hteo, da obiđemo početak radova na izgradnji ovog Centra, koji je najveći u Srbiji, s obzirom na broj stanovnika i opština koji će gravitirati ka njemu – 11 opština i 500.000 stanovnika.

Nakon toga krećemo u završnu fazu pre izbora izvođača radova za deponije u Pirotu, Somboru, Užice-Duboko, proširenje regionalnog centra u Sremskoj Mitrovici.

Paralelno sa tim što zatvaramo nesanitarne deponije koje smo koristili decenijama i što gradimo regionalne centre, imamo i konkurs za čišćenje i uklanjanje nesanitarnih deponija. To je ono na šta mi kao društvo moramo posebno da obratimo pažnju - da lokacije koje jednom uklonimo ostanu trajno čiste. Naravno da nam u tome pomažu građani Srbije, jer mi sada moramo da budemo korektivni faktor jedni drugima, ali isto tako nam pomaže i inspekcija.

Nismo mi ti koji ne možemo ni kod koga da odemo na vrata i nikome ne možemo da napišemo kaznu. Naprotiv, to je bio ranije trend i zato sada i imamo probleme na terenu, i zato sada moramo da donosimo izmene dopune ovog Zakona koji nije valjao i koji je imao propuste ka mnogim neodgovornim pojedincima koji su se bavili tretmanom opasnog i neopasnog otpada. I da, sada ćemo to promeniti.

Brojke i statistika, u smislu zatvaranja objekata, privrednih prestupa, krivičnih prijava i uopšte obilaska inspekcije, govore o tome da možemo da odemo kod svakog i da ćemo ići kod svakog ko može na bilo koji način da ugrozi životnu sredinu ili da vidimo kako posluje neko ko želi da se bavi tretmanom otpada.

Zato ću vas svaki put podsetiti koliko je Vlada Republike Srbije uradila za zaštitu životne sredine i koliko će tek ulagati. Naravno da to nije jednostavan proces, naravno da moramo zajedno da nižemo rezultate, naravno da moramo da obezbedimo zelenu infrastrukturu. To je ono na čemu svi insistiramo, i naravno da moramo da završimo jedan proces da bismo započeli drugi. Nisu ovo jednostavne stvari, niko ne kaže da višedecenijski problemi mogu da se reše u danu, ali, da, mi smo jedini koji želimo da rešimo ove probleme. Naši budžeti i naša ulaganja govore o tome. I svako može da vidi rezultate u gradu ili opštini u kojoj živi kao i to da se sigurno najmanje jedan ekološki projekat završio ili se uspešno odvija. To su stvari koje su lako proverljive.

Ponavljam: Zatvaramo nesanitarne deponije zato što su to građani tražili, radimo liniju za separaciju otpada u Pančevu kako bi procedura bila pojednostavljena, i nahlašavam izuzetno važnu stvar – pored transfer stanice u Petrovcu na Mlavi koja se ovih dana završava i počinje sa radom, počinjemo sa izgradnjom transfer stanice u Smederevu. Ja bih stvarno volela da se ovo radilo u prošlosti a ne da se ulagalo u marketing, jer bismo danas svakako imali mnogo više rezultata i mnogo više dobrih primera.“

(Telegraf.rs)