Dačić: Opozicija želi samo da propadnemo

Neki iz opozicije davno su izgubili svaku vezu sa interesima Srbije i jedino što ih zanima je da sve propadne, da Vučić i Dačić propadnu kako bi oni došli na vlast. Kao građanin i kao član Vlade mogu samo da budem zadovoljan jedino time kako nas u ovim teškim razgovorima zastupa predsednik Vučić, jer vrlo dobro znam iz mnogih razgovora u kojima sam učestvovao koliko je to đavolski teško!

Ovako je u intervjuu nedavne pregovore u Ohridu komentariše prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ali i otkriva u kakvom su sada zaista odnosu on i predsednik Aleksandar Vučić nakon međustranačkih trzavica koje su imali, koliko naš košta neuvođenje sankcija Rusiji, govori o licemerju pojedinih zapadnih zemalja, ali i zbog čega ne bi voleo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, piše Kurir.

Nedavno je u Ohridu postignut dogovor između Beograda i Prištine o KiM, koji su opozicione partije i u Beogradu, konkretno desničarski orijentisane, i u Prištini dočekale na nož. Šta to govori? Objektivno, da li možemo biti zadovoljni postignutim?

- Svih ovih godina se vodi teška borba za odbranu onoga što je za nas najvažnije, a to je naš suverenitet i teritorijalni integritet. To što su ovde dogovore dočekali na nož neki iz opozicije, to najmanje treba da nam bude neko merilo da li smo uradili dobru stvar ili nismo. Ti ljudi su odavno izgubili svaku vezu sa interesima Srbije, jer jedino što ih zanima jeste da sve propadne, da bi im se ukazala neka nada da dođu na vlast. Svako od njih, koji ne silaze sa televizija, bio je u prilici da uradi nešto za Srbiju i za KiM kao njen deo. I šta su uradili? Bežali su od problema, čak su direktno radili na štetu Srbije. Svako od njih je u svoje vreme trebalo da radi ovo što Vučić sada radi, ali nije imao petlju za to, ni odgovornost prema svojoj zemlji.

Čini se kao da su Evropa i Amerika napokon zaista odlučne da nateraju Kurtija da implementira ZSO i Briselski sporazum... Da li se odnos snaga i naklonost zapadnih sila blago menjaju u našu korist ili nas očekuju dodatni pritisci i ucene?

- Niko od njih neće da promeni svoj stav o KiM, bilo bi glupo da mi to očekujemo od Amerike, Nemačke, Francuske ili bilo koga na Zapadu ko je priznao Kosovo. Oni menjaju odnos prema problemu, to je dobro i korisno za Srbiju. Mi smo ih naterali da promene svoj odnos prema problemu zato što smo imali jaku argumentaciju, zato što smo bili uporni, strpljivi i, što je najvažnije, govorili smo im direktno koji su naši stavovi, to ponavljali bezbroj puta i nikada nismo pokušavali da jedno pričamo njima, a drugo našim građanima. S nama su načisto, nije ni njima lako sa nama, ali oni to poštuju. To ima efekta, jer Srbija je, za razliku od vlade u Prištini, sve vreme ozbiljan i odgovoran učesnik u razgovorima. Kada smo doveli do takve situacije, onda se i na nas gleda drugačije, poštovanje je veliko i zato smo u poziciji da ostvarimo svoje interese, a to je jedino važno.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Da li je u planu da još neka država otprizna Kosovo?

- Sve što možemo sada ulažemo u to da izdejstvujemo najbolja rešenja za Srbiju i za naš narod na KiM. Ne želimo bilo čim da ometemo taj cilj. U ovom trenutku ubedljiva većina od 106 članica UN ne priznaje Kosovo kao državu, 84 ga priznaju, a tri države nemaju jasan stav. To je naš jak argument u razgovorima, naročito kao pokazatelj opravdanosti našeg stava da Priština ne treba da ima stolicu u UN.

Koliko teško je bilo sve ovo vreme odolevati pritiscima u vezi sa neuvođenjem sankcija Rusiji? Šta je Srbija time izgubila, a šta dobila?

- To je naš principijelni stav i stav Saveta za nacionalnu bezbednost, utvrđen još prošle godine. Srbija bez presedana poštuje principe međunarodnog prava, odnosno teritorijalni integritet i suverenitet svake države, tako i Ukrajine, ali ne uvodimo sankcije Rusiji zbog svojih interesa, koji su, između ostalog, i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Osim toga, mi se protivimo sankcijama protiv bilo koga zato što smo i sami imali to nepravedno iskustvo i znamo šta to znači. Drugo, u našem je interesu i u interesu naše ekonomije da ne uvodimo sankcije Rusiji, i ta odluka postoji još od marta prošle godine. Uvek smo govorili, i sada to govorimo, da ćemo pratiti kako se ova odluka reflektuje na našu ekonomiju i ostavili smo uvek otvorenu mogućnost da ona bude promenjena ako naša privreda i naši građani počnu da trpe nepopravljivu štetu. Pošto je odluka još na snazi, to znači da nemamo još taj slučaj. Tačno je da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i, osim velikih pritisaka koje trpi, moram da istaknem da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Rusije smanjen, dok je u nekim zapadnim zemljama koje su i uvele sankcije Rusiji povećan. Mnoge zapadne zemlje nisu korektne prema Srbiji jer, po izveštajima, povećale su trgovinsku razmenu sa Rusijom u vreme sankcija.

O kolegi iz koalicije: Odmah sam reagovao na Bastinu izjavu

Ministar privrede Rade Basta, koji je član JS, vašeg najbližeg koalicionog partnera, nedavno je javno istupio sa stavom da sankcije Rusiji treba da se uvedu. Da li se sa nekim konsultovao o tom potezu, kakve su bile reakcije unutar stranke i da li ste upoznati sa njegovom idejom o osnivanju sopstvenog pokreta?

- Ja sam odmah reagovao, a to ponavljam i danas, da i ja lično i moja partija i svi naši članovi Vlade stoje iza odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i državne politike. Sve dok je na snazi naša odluka i naša politika u vezi sa sankcijama, mi ćemo je dosledno poštovati.

Kakva je sada situacija na relaciji SNS-SPS, s obzirom na "krizu" koju ste imali posle sednice Skupštine o Kosovu? Sećamo se svi da je bilo i teških reči i o vama lično i o SPS od strane pojedinih kolega iz SNS.

- Odnosi naše dve partije su na najvišem nivou, kako to i dolikuje dvema najvećim partijama i u vladajućem bloku i uopšte na političkoj sceni. Mi smo odgovorni ljudi, Vučić i ja smo dugo u politici i njom se odgovorno bavimo. Radimo zajedno svakog dana na vrlo važnim poslovima za našu državu i građane. Niko nam ne daje pravo da strančarimo, ni da se bavimo nekim zadevicama dok rešavamo KiM, krajnje napetu situaciju u svetu, koja se i nas dotiče, dok imamo toliko važnog posla.

Podržali ste ideju Vučića o osnivanju Narodnog pokreta, a da li ste s njim razgovarali konkretnije o tome? Ukoliko SPS pristupi pokretu, plašite li se da možete izgubiti identitet? Šta o tome misle vaši partijski drugovi?

- Ja sam podržao tu ideju. Podržao sam je zato što ona odgovara nečemu o čemu smo Vučić i razgovarali mnogo puta ranije, a to je kako da pronađemo model kojim ćemo da obezbedimo najširu podršku, pa i jedinstvo oko najvažnijih pitanja za našu državu. Mi smo već godinama u koaliciji, koja iz izbora u izbore dobija ogromno poverenje građana, što znači da politika koju vodimo ima veliku podršku. Dva puta smo podržali Vučića kao predsedničkog kandidata, što smatramo našim zajedničkim uspehom. Za prethodne izbore predlagao sam da napravimo zajedničku listu... Pokret o kome je reč može da bude nova, još viša faza naše saradnje i ja je prihvatam zato što nam je za važne odluke potreban savez koji će da okupi i ljude koji nisu u politici, a podržavaju i bore se za Srbiju. Nema ovde priče ni o kakvom utapanju jednih u druge, o tome pričaju samo naši protivnici, ali moraću da ih razočaram.

S vremena na vreme se podgreva priča o mogućim vanrednim izborima na proleće, te vraćanju cenzusa na pet odsto... Kolike su šanse za novo glasanje?

- Imaćemo na proleće redovne pokrajinske izbore u Vojvodini i redovne lokalne izbore. Spremamo se za njih, oni su vrlo važni i mi izbore uvek shvatamo najozbiljnije. Što se tiče parlamentarnih izbora, uvek sam zagovornik punog mandata parlamenta i Vlade, zato što to daje prostor za temeljan rad i dobre odluke. Ali, ako bude političke volje da se na izbore ide ranije, nema problema, SPS će na njih da ide i ostvariće odličan rezultat.

Nedavno ste u Zagrebu izjavili da Hrvatska i Srbija treba da se takmiče u izgradnji mira i dobrih odnosa, umesto u mržnji, i da sva otvorena pitanja rešavaju dijalogom. Ipak, svedoci smo da je u samom srcu EP hrvatska poslanica pokrenula konferenciju o ozloglašenom kardinalu Stepincu, uprkos srpskom protivljenju... Da li je to loš znak za normalizaciju odnosa dve zemlje?

- To jeste jedna poruka koja ne ide u korak sa onim što sam ja rekao u Zagrebu, a naročito sa onim što sam u Zagrebu čuo od hrvatskog rukovodstva. Da li EP stvarno nema nijednu važniju stvar da raspravlja nego da bude domaćin konferencije na kojoj se vrši revizija istorije? Čime se ti ljudi u stvari bave? U Srbiji i u regionu vrlo dobro znamo kakva je bila uloga Stepinca u okviru NDH kada je reč o progonu i genocidu nad Srbima. Ali ja sam očekivao da i država Hrvatska, njena vlada, parlament, predsednik, reaguju na inicijative njihovih poslanika u EP i neka kažu da li stvarno misle da je to korak koji će da nas približi. Neće da nas približi, a zašto to rade, to neka oni objasne.

O partiji: Brzo ćemo izabrati potpredsednike SPS

Zbog čega još ne saopštavate imena novih potpredsednika SPS? U prošlom intervjuu ste rekli da će se to desiti uskoro, a do danas nije. Kada ćete ih izabrati?

- SPS radi složno i punom snagom, a imenovanje potpredsednika to ne remeti. I ja sam imao mnogo poslova i putovanja kao ministar, takođe i moji prijatelji iz rukovodstva koji su članovi Vlade, poslanici, tako da smo se više posvetili našim dužnostima u državi nego stranačkim obavezama. Ali to ostaje još jedini otvoren korak u konstituisanju naših organa posle kongresa i siguran sam da ćemo ga obaviti vrlo brzo.

(Telegraf.rs)