Ruski novinar analizirao politiku Aleksandra Vučića: "S takvim majstorstvom se rađa"

Dešava se da čovek neku veštinu, koja je za društvo čudna, ili je društvo čak i osuđuje, dovede do savršenstva, nakon čega mu se ona pripisuje kao zasluga. Takvi ljudi nastupaju u cirkusima, o njima pišu u "Ginisovoj knjizi rekorda", nagrađuju ih, piše autor RIA Novosti Dmitrij Bavirin.

Autorski tekst prenosimo u celosti:

Preporučujemo

"Neko golim rukama savija gvozdenu šipku. Neko dresira otrovne zmije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sedi na dve stolice. Ako ćemo po savesti, on bi trebalo da pretenduje na 'crni pojas' u toj vrsti političkih borilačkih veština.

Ranije su ga zbog toga prekorevali - i na Zapadu, i u Rusiji. Govorili su mu da treba da se opredeli za koga je - za nas, ili za njih, jer koliko se dugo može sedeti na dve stolice. Prekorevaju ga i sada, i to deset puta češće. A mogli bi prosto da se dive, jer je on to zaslužio.

Mala siromašna zemlja, sa svih strana okružena istorijskim neprijateljima i finansijski zavisna od Zapada, već više od godinu dana se suprotstavlja njegovim ultimativnim zahtevima da uvede sankcije Rusiji i da čini druge gadosti. A kako se suprotstavlja – niko ne može objasni. To je izvan granica običnih ljudskih sposobnosti.

Zbog toga od Srba očekuju nekakav trik ili, otvoreno govoreći, izdaju, a kreativci Centra za informaciono-psihološke operacije i drugih kancelarija za proizvodnju proukrajinske propagande padaju na plodono tlo.

Samo tokom poslednjih par nedelja mnogi su poverovali u to da:

a) Srbija, preko Turske, isporučuje Oružanim snagama Ukrajine municiju sopstvene proizvodnje, uključujući projektile za višecevne raketne sisteme "grad" (zasnovano na lažnim "dokumentima s interneta");

b) Srbiju su "stisli" i ona će već za koji dan uvesti antiruske sankcije (zasnovano na lažnom citatu Vučića);

v) Srbija je predala kosovske Srbe i u suštini priznala (tzv.) kosovsku vladu (uopšte nije jasno na čemu je to zasnovano).

Ne može se reći da je u uslovima ucene i pritiska bez presedana Beograd uspeo da izdrži bez gubitaka i da nije napravio nikakve ustupke Zapadu - to već ne bi bilo majstorstvo nego magija. Na primer, vlasti su odustale od kupovine ruskih lovaca u korist francuskih, smanjile broj avionskih letova ka Moskvi i prete krivičnom istragom protiv građana koji su učestvovali u borbenim dejstvima u Ukrajini.

Za sada je, međutim, sve to na rečima i bez nove pravne infrastrukture (postojeći zakon koji kažnjava plaćenike pisan je i usvajan protiv islamista koji su "gostovali" u Siriji).

Mnogo uticajnije i bogatije zemlje Evrope pokazuju znatno manji stepen izdržljivosti. To pokušavaju da objasne na razne načine, ali kako god okreneš, oslanjaju se na ličnost Vučića i ulogu ličnosti u istoriji – on zna kako, i to je to. Ministar propagande u vladi Slobodana Miloševića u periodu rata protiv NATO-a od tog vremena zaradio je mnoge prehlade na sahranama svojih neprijatelja. Jedni su odavno u penziji, poput Bila Klintona, drugi su bukvalno u grobu, poput Madlen Olbrajt, treći u zatvoru, poput bivšeg lidera kosovskih Albanaca Hašima Tačija. A Vučić je i dalje u sedlu - i na dve stolice istovremeno.

U srpskoj vlasti on je "razvodnik" - kontroliše kako partiju "rusofila", tako i one koji su u punoj meri okrenuti ka Briselu i Vašingtonu (u eliti je mnogo i jednih, i drugih). Ljubomorni na Zapad, posmatrači računaju imenovanje svake nove članice NATO-a kao jedno "skretanje", ali kako da razeberu ovako virtuoznu tehniku.

Na primer, premijerka Ana Brnabić je postala trn u oku slovenofilima. Potpuno prozapadna, celog života je radila u atlantskim strukturama, otvoreno živi u istopolnim odnosima - pravi agent Soroša koji potkopava rusko-srpsko prijateljstvo. Ali takvom premijeru Srbije je mnogo lakše da umiruje Evropsku uniju, u koju odlazi gotovo polovina ukupnog srpskog izvoza, a isti je i udeo EU u svim stranim investicijama u Srbiji. A politički je Ana Brnabić apsolutno zavisna od Vučića i nije sposobna za autonomnu karijeru - pored ostalog zbog svoje orijentacije.

Drugi primer je ministar ekonomije Rade Basta. Još jedna ekstravagantna ličnost u vladi, pri čemu zlonamernici tvrde da je bez profesionalnog obrazovanja - bivši nastavnik fiskulture sumnjivog političkog porekla. On se javno založio za uvođenje sankcija, posle čega je čitave sedmice dobijao šamare kako od kolega i saradnika, tako i od opozicije.

A zašto je on potreban Vučiću? "Gledajte i učite" - mogao bi da odgovori srpski predsednik u trenutku iskrenosti. Basta je, pored ostalog, potreban i za takve predstave.

Zvanično srpski lider negira bilo kakvo učešće u predstavi s Bastom - "on je to sam, sam". Ipak, oni kojim su poznati njegovi talenti, ne veruju baš u to. U svakom slučaju, bilo bi pogrešno misliti da je preko ministra Vučić "prikupljao svedočenja" - proveravao reakciju sistema. Nema šta tu da se proverava, reakcija je predvidiva, sistem kontroliše Vučić. Zato, međutim, sve te reakcije se mogu podneti pod nos evropskim činovnicima i raširiti ruke - eto, sami vidite kako je narod protiv, a šta ja mogu protiv naroda.

U teoriji, to ne bi trebalo da funkcioniše, jer nisu svi evropski činovnici budale. Ali to funkcioniše. S takvim majstorstvom se rađa.

Nezadovoljne u Rusiji to, uostalom, nije ubedilo i oni nastavljaju da traže od Vučića da se opredeli, čitaj - da konačno izabere Ruse. Istina, niko ne može da precizira šta bi tačno takav izbor, izrečen usmeno, promenio u praksi. Srbija će izgubiti polovinu ekonomije, našavši se u izolaciji, ali od Rusije neće dobiti ništa preko onoga što već ima. Geografija je nemilosrdna nauka.

Spoljna kritika Vučića umnogome proističe iz potpunog nerazumevanja balkanskih realija i uslova života u najzapadnijoj tački "ruskog sveta" (tamo vole da kažu: Nas i Rusa 150 miliona). Srbi imaju sto i jednu ubedljivu zamerku za svog predsednika, ali među njima nije nesposobnost da brani srpske i ruske interese.

Akrobata više i ne sedi na dve stolice, nego bukvalno žonglira njima u ringu s mnoštvom histeričnih veverica koje čekaju kada će izgubiti ravnotežu.

Možda i hoće, naravno, uz vaše molitve. Ali za sada, kako pesma kaže, "ostavite za sada grehove po strani i cenite lepotu igre".

Autor je Dmitrij Bavirin, novinar RIA Novosti.

(Telegraf.rs)