NATO ovako jača saradnju sa BiH, Moldavijom i Gruzijom: "Bolje da pomažemo partnerima pre nego kasnije"

Zamenica pomoćnika generalnog sekretara NATO Burču San je 21. i 22. februara boravila u zvaničnoj poseti Beogradu, nakon čega je dala ekskluzivni intervju za Telegraf.rs, u kojem je prvi put za srpske medije pričala o saradnji NATO sa Srbijom, kako vide dijalog između Prištine i Beograda, kao i o posledicama rusko-ukrajinskog sukoba po celu Evropu. Posebno se osvrnula na tri zemlje - Moldaviju, Gruziju i Bosnu i Hercegovinu, a otkrila nam je i zašto su one važne za NATO u ovom trenutku.

• Kako NATO gleda na situaciju u Ukrajini i da li je napad Rusije na ovu zemlju promenio planove i budućnost samog Saveza?

Neopravdan i brutalan agresorski rat Rusije protiv Ukrajine je uzdrmao mir u evroatlantskom regionu i drastično promenio naše bezbednosno okruženje. Ruska brutalna i nezakonita agresija, redovna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i gnusni napadi i zverstva prouzrokovali su neizrecivu patnju i razaranja. NATO ima dvojak pristup. Pružamo podršku Ukrajini bez uključivanja u sukob, čime sprečavamo dalju eskalaciju rata izvan granica Ukrajine. Sveukupno, članice NATO- a su pružile preko 120 milijardi dolara Ukrajini u vidu vojne, humanitarne i finansijske pomoći. Istovremeno, značajno smo unapredili naše kolektivno odvraćanje i odbranu, čime smo jasno stavili do znanja da je svih 30 članica NATO-a u potpunosti predano zaštiti svakog pedlja teritorije NATO-a.

Preporučujemo

• Prema vašem mišljenju, kakav je uticaj sukoba Rusije i Ukrajine na druge evropske zemlje, pre svega one na Zapadnom Balkanu?

Uticaj brutalnog rata Rusije je već dalekosežan i oseća se u mnogim regionima izvan područja samog sukoba. Njegove posledice uključuju krizu hrane i energije koja utiče na milijarde ljudi širom sveta. Brige zbog uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu su se povećale otkako je započeta invazija na Ukrajinu. U proteklim mesecima smo videli sajber napade, dezinformacije, ekonomski pritisak i političku prinudu. U tom pogledu, dugotrajna posvećenost NATO-a stabilnosti u regionu ostaje nepromenjena. Nastavljamo da je primenjujemo u praksi, kroz razvoj i jačanje našeg angažovanja sa partnerskim zemljama u regionu, kroz našu misiju KFOR na Kosovu, i aktivnosti na poljima saradnje naše Vojne kancelarije za vezu u Beogradu, kao i NATO štaba u Sarajevu.

• Koliko su Moldavija i Gruzija pogođene sukobom Rusije i Ukrajine, i koji će stav zauzeti NATO kad je u pitanju pritisak na te zemlje?

Glavna lekcija koju možemo izvući iz brutalnog rata Rusije protiv Ukrajine je da je bolje da pomažemo partnerima pre nego kasnije. Povećavamo našu podršku partnerskim zemljama poput Bosne i Hercegovine, Moldavije i Gruzije u oblastima kao što su upravljanje krizama, otpornost, borba protiv dezinformacija i sajber bezbednost. U potpunosti podržavamo suverenitet i teritorijalni integritet ovih važnih partnerskih zemalja, u njihovim međunarodno priznatim granicama.

Nakon konsultacija sa vlastima Bosne i Hercegovine, povećaćemo našu podršku upravljanju krizama, sajber odbrani, borbi protiv terorizma i drugim oblastima kako bismo unapredili otpornost federalnih struktura ove zemlje u sektoru odbrane i bezbednosti.

U toku je rad na finalizaciji neophodnih aranžmana za institucionalnu i finansijsku podršku saveznika ovim brojnim projektima. NATO je posvećen i da još više pomogne da se poveća otpornost Gruzije.

Kroz postojeći Značajni paket NATO-Gruzija (SNGP), blisko sarađujemo sa gruzijskim partnerima na oblastima poput pomorske bezbednosti, vojnomedicinske podrške, avijacije i protivvazduhoplovne odbrane.

Na zahtev gruzijskih vlasti, članice NATO-a i Gruzija su se dogovorile o daljem unapređenju SNGP-a. U tom smislu, jačamo saradnju na poljima sajber bezbednosti, upravljanja krizama, obaveštajne delatnosti i vojnog inženjeringa. Pored toga, dogovorili smo se o dve nove inicijative: jedna je da unapredimo otpornost Gruzije na hemijske, biološke, radiološke i nuklearne incidente, a druga je infrastrukturna podrška aktivnostima obuke.

Moldavija daje značajan doprinos evropskoj bezbednosti, između ostalog doprinoseći našoj mirovnoj misiji na Kosovu. Moldavija je snažno pogođena brutalnom invazijom Rusije na svog suseda, što je izazvalo ogroman ekonomski i društveni pritisak.

Ruski raketni napadi na Ukrajinu prete i bezbednosti Moldavije. U tom kontekstu, NATO je odlučan u pružanju podrške otpornosti i političkoj nezavisnosti Moldavije. Takođe jačamo našu praktičnu saradnju u širokom spektru oblasti, koje uključuju standardizaciju obuke i logistike, strateško planiranje, razvoj specijalnih snaga i civilnu spremnost. Pored toga, članice NATO-a i Moldavija su se dogovorile o novim inicijativama na poljima borbe protiv terorizma, zaštite od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih incidenata, borbe protiv improvizovanih eksplozivnih naprava, sajber bezbednosti, strateške komunikacije i razvoja civilno- vojne policije prema italijanskom modelu „Karabinijera“. Takođe upravo pokrećemo projekte koji će pružiti podršku oružanim snagama Moldavije u vidu šlemova i pancira, sistema za taktičku komunikaciju, zaštite od hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih incidenata, mobilnih službi za upravljanje i komandu, i borbe protiv bespilotnih letelica.

• Koliko pomoći je dosad NATO pružio Ukrajini? Postoje li neka ograničenja u tom pogledu? Saveznici su se obavezali da će Ukrajini pružati artiljeriju, oklopna vozila i tenkove, protivvazduhoplovne sisteme, kao i da će „druge mere biti preduzete“. Šta znače te „druge mere“?

Godinu dana nakon invazije, predsednik Putin se ne priprema za mir.

On priprema nove ofanzive.

Zato međunarodna zajednica mora nastaviti da pruža Ukrajini ono što joj je potrebno da postigne pravedan i održiv mir. Članice NATO-a pružaju Ukrajini do sad nezabeleženu podršku, koja uključuje nove tenkove, teško naoružanje i obuku.

Ovo pravi stvarnu razliku na bojnom polju. A sveobuhvatan paket pomoći NATO-a pruža Ukrajini ključnu pomoć u vidu neubojnih sredstava, odnosno u vidu hrane, goriva i medicinskih zaliha.

Naša poruka je jasno i glasno izrečena na nedavno održanom sastanku ministara NATO-a u Briselu u februaru: NATO stoji uz Ukrajinu, koliko god to bude potrebno.

(Telegraf.rs)