Kurtijev cilj je da obeshrabri Srbe da ostanu na ognjištima na KiM: Ne želim da verujem u eskalaciju sukoba

Ne želim da verujem da smo na korak od eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji (KiM). Želim da verujem da ćemo sesti za pregovarački sto i pronaći rešenje u interesu naših građana na KiM. Njihove barikade treba shvatiti kao legitiman način borbe za elementarno pravo na život. Poruka barikada je da Srbi na KiM žele mir, a jasno je da je cilj Aljbina Kurtja da ih obeshrabri da opstanu i ostanu na svojim vekovnim ognjištima, kaže u intervjuu za Telegraf.rs ministar bez portfelja zadužen za dijasporu Đorđe Milićević. 

Kao što ne želi da veruje da će Srbi i predstojeći Božić dočekati na barikadana, isto tako je mišljenja da je interes velikih sila, a pre svega SAD, da dođe do otvorenih sukoba i da postoji još jedno žarište.

Milićević kaže u razgovoru za naš portal i da je poverenje dijaspore u maticu vraćeno, a da mu je cilj kao ministra da se dodatno jačaju i osnaže komunikacijske veze dijaspore i matice. Otkriva nam i da će postojeći Zakon o dijaspori od pre 13 godina ili pretrpeti izmene ili će biti urađen novi dokument. On bi podrazumevao formiranje Saveta i Skupštine dijaspore, što piše i u sadašnjem dokumentu, ali to nikada nije realizovano. 

Napominje i da mu je cilj da u što kraćem roku poseti Zagreb, kao i da u svim drugim zemljama u kojima su Srbi mapira i sagled koja su to otvorena pitanja, koji su otvoreni problemi koji ih muče, a onda da podvuče  crtu i da se napravi  zajednička strategija daljeg delovanja. Ističe da onoliko koliko smo jedinstveni toliko smo snažni, ma gde Srbi živeli.

• Koji je vaš cilj na čelu Ministarstva?

S obzirom na oblast koja mi je dodeljena kao porfolio, kao nešto čime će se Ministarstvo baviti u narednom vremenskom periodu, a to je upodobljeno i definisano zakonski u smislu koordinacije  aktivnosti i mera, kada je reč o odnosima dijaspore i Srbije, svakako da je onaj suštinski i glavni cilj jačati veze između dijaspore i Srbije. Jačati i snažiti kanale komunikacije. Oni moraju biti dvosmerni, u smislu da možete da sagledate šta je to što su potrebe dijaspore, ali i  sa druge strane i da dijaspora uvek može da sagleda na koji način može da pomogne matici. To, svakako, možemo samo ukoliko postoji međusobna komunikacija, saradnja i razumevanje. Dakle, da zajednički sagledamo na koji način najbolje možemo da pomognemo našem narodu i našoj državi, i mislim da treba da radimo na tome da dijaspori približimo Srbiju ali i Srbiji dijasporu, da dijaspora shvati da je dobrodošla i da zaista može dosta da uradi. Veliki je potencijal naša dijaspora i ona ima izuzetno veliki značaj, i kada govorimo o prošlosti, i sadašnjosti ali i budućnosti

• Svi su oni naši ambasadori.

Tako je, oni su naši ambasadori. Svaki čovek koji živi van matice, van Srbije je naš ambasador. I, svakako da Srbija može imati koristi od svega toga, i zato treba pronaći određeni pristup. Zato kažem da je važno ojačati i osnažiti te kanale komunikacije da oni shvate da su dobrodošli u Srbiju, uvek u svoju državu, i da se shvati koliko je to važno i značajno za našu državu nebitno da li je reč o privremenom ili stalnom povratku.

• Imali ste već posete u dijaspori, gde ste sve već bili, i šta je ono što ste mogli da čujete od naših ljudi, šta je ono što njih tišti?

Različiti su pšroblemi. Mnogo je otvorenih pitanja u zavisnosti od države do države. Srba ima u svakoj državi. Moja prva i zvanična poseta je bila Češkoj Republici, zapravo, Pragu, u kojem sam imao priliku da razgovaram sa svim krovnim organizacijama i udruženjima koja okupljaju Srbe u ovom trenutku. Ono što je važno, jeste da smo napravili jednu simbiozu, koheziju da smo sva udruženja okupili na jednom mestu. I, nešto što je praksa u mom delovanju, jeste da ambasador uvek prisutan i da tu budu prisutni predstavnici Srpske pravoslavne crkve (SPC). Jer, SPC je uvek bila stožer stabilnosti, okupljanja i jedinstva našeg naroda ma gde se on nalazio. Rezultat tih razgovora koje sam imao u Pragu jeste da smo definisali neke naredne aktivnosti. Prva aktivnost biće već  u februaru 2023. godine, kada ćemo imati jedan, oni su ga nazvali bal, ali to je nešto što je i humanitarnog i ekonomskog kataktera. Pokrovitelj tog bala je Miloš Zeman, koji je, dobro znate, veliki prijatelj Srbije, i taj bal treba da okupi oko 300 privrednika, što iz Srbije i Češke, što srpskih privrednika koji u ovom trenutku posluju u Češkoj. Zato kažem da postoji taj ekonomski aspekt koji je izuzetno važan.

Takođe, imao sam priliku da razgovaram sa našim ljudima koji žive u Sloveniji, u Ljubljani, Postojni. Prisustvao sam veličanstvenoj manifestaciji u Postojni u organizaciji Saveza Srba u Sloveniji, opet sa ambasadorkom. Recimo, u Sloveniji imate otvoreno ključno pitanje koje u kontinuitetu traje već duži vremenski period, iako mi imamo dobre bilaterallne i političke odnose, i iako je to pitanje više puta i predsednik države u zvaničnim razgovorima pokretao sa zvaničnicima, a reč je o priznaju statusa nacionalne manjine naših državljana u Sloveniji. Inače, Slovenci su po tome pitanju jako rigidni. Dva su naroda ili dve države kojima su priznali status nacionalne manjine. Sada u svemu tome vi morate da nađete neku ravnotežu...

• Ima li šanse da se to dogodi?

Poznavajući prilike u Sloveniji, mora da se ide na promenu Ustava, a da bi se došlo do promene Ustava potrebna je dvotrećinska većina. Ne vidim u ovom trenutku volju političkih stranaka u Sloveniji da pokrenu takvu vrstu inicijative. Zato kažem da je jako važno da, pre svega, budete lojalni građani državi u kojoj živite, u smislu poštovanja zakona ali da uvek imate taj kontinuitet u razgovorima sa predstavnicima Vlade, u ovom slučaju govorimo o Sloveniji. Mi imamo jedan Savet koji čine predstavnici svih država u regionu, imamo svog predstavnika u Savetu, i mislimo da je u ovom trenutku to jedan realan put, da naš predstavnik Saveta kroz razgovore sa predstavnicima Vlade, upravo potencira na toj temi, i da se iznađe za to rešenje koje će biti balans i ravnoteža. Da mi pokušamo da se izborimo za ono što jesu interesi naših građana, naših državljana koji žive u Sloveniji, a sa druge strane, da ostanemo u korektnim i dobrosusedskim odnosima, da izgradimo još bolje odnose sa Slovenijom.

• Koji su najveći interesi naših u Sloveniji?

Njihov najveći interes je da se to pitanje reši - status nacionalnih manjina.

• Šta bi taj status njima konkretno doneo?

Da budu priznati kao nacionalna manjina u Sloveniji, da budu priznati kao narod u jednoj državi. Da li će to biti kroz put koji sam rekao, izmene Ustava, što smatram da je jako teško, ili ćete to pokušati da realizujete putem Zakona. Recimo u Sloveniji imate Zakon o Romima. Možda bi to bila neka blaža varijanta i prihvatljivija varijanta za Vladu Slovenije, ali opet ostavljam to kao otvoreno pitanje. Dakle, važno je da naši ljudi, da naš predstavnik u Savetu u razgovoru sa zvačinicima Slovenije potencira to pitanje. Da jasno izađe sa stavovima svog udruženja, odnosno sa stavovima Srba koji žive u Sloveniji, da Srbija u svemu tome bude logistika i podrška kao što su i do sada bili predsednik Srbije i državno rukovodstvo, i da dođemo do određenog rešenja.

Imao sam, takođe, priliku da razgovaram sa našim građanima koji žive u Crnoj Gori. Sada smo u situaciji da kada razgovarate sa našim građanima u Crnoj Gori razgovarate sa predstavnicima relevantnih institucija nakon poslednjih lokalnih izbora. Mislim da u gotovo svim opštinama imamo ili predsednika Skupštine opštine, ili predsednika Opštine i dosta je jednostavnije delovanje. Srbija se nikada nije i neće mešati u unutrašnje prilike i unutrašnja politička dešavanja jedne države i u regionu i van njega. Sa druge strane, kada govorimo o našim građanima u Crnoj Gori, treba staviti akcenat na dve stvari - uvek insistirati na poštovanje prava i slobode naših koji žive u Crnoj Gori, i druga stvar je status i imovina SPC, i to je nešto što niko ne može da nam oduzme. To je nešto što je definisano u svim međunarodnim konvencijama. I, to ne znači mešanje u unutrašnje prilike Crne Gore. Kako će se politički angažovati to je druga dimenzija. Ovde govoroimo o onome što je od suštinske važnosti za naše građane koji žive u Crnoj Gori.

Sredinom prošle nedelje sam bio u Rumuniji, u Temišvaru sam raugovarao sa našim ljudima i moram reći da je Savez koji funkcioniše u Rumuniji jako dobro organizovan. Ono na čemu ja uvek potenciram, to postoji u Rumuniji, i mislim da je to dobar primer kako treba da funkcionišu udruženja i krovne organizacije u bilo kojoj državi a to je da postoji jedinstvo. Znate, Srbija je uvek crpela svoju snagu iz jedinstva. Onoliko koliko smo jedinstveni toliko smo snažni, ma gde Srbi živeli. Jedinstvo postoji u Rumuniji, postoji i forma političkog angažovanja. Predsednik Saveza je i poslanik u Parlamentu Rumunije i na taj način može da zastupa interese naših građana kroz poslanički klub.  Predstoji još dosta razgovora. Moj cilj je da u ovom periodu mapiram i sagledam koja su to otvorena pitanja, koji su otvoreni problemi a onda da podvučemo crtu i da napravimo zajedničku strategiju daljeg delovanja. 

• Kakva je situacija sa našima u Hrvatskoj, znate li koliko nas tamo ukupno ima?

U ovom trenutku je jako teško govoriti precizno o ciframa. Uvažena ambasadorka Jelena Milić mi se javila neposredno nakon imenovanja i saznanja da ću se u narednom periodu unutar Vlade Srbije baviti dijasporom. Imam nameru najbrže moguće, da u relativno kratkom vremenskom periodu odemo i u Zagreb, razgovaramo sa našim ljudima u Hrvatskoj. Znate koliko je problema, koliko je otvorenih pitanja... Ne kažem da sve odmah možemo da rešimo ali potreban je jedan kontinuitet u radu i potrebno je da razgovarate sa ljudima pa da sagledate na koji način zajednički možete doći do određenih rešenja.

• Pomenuli ste na početku da je jako bitno da se ojača komunikacijska veza između matice i dijaspore. Da li ste već mogli da steknete utisak kakvo je poverenje dijaspore u maticu?

Moram da budem potpuno otvoren. To poverenje nije postojalo u nekom periodu iza nas. Ali zahvaljujući jednoj odgovornoj i stabilnoj politici to poverenje se povratilo. Lično sam to čuo od naših građana koji žive van Srbije, pre svega zbog odgovorne, posvećene politike i predsednika Republike i državnog rukovodstva. Mislim da je ojačan ugled Srbije u dijaspori, ali je ojačan i međunarodni ugled Srbije. Što dosta govori.

• Suočavamo se sa odlivom mozgova. Šta ćete uraditi da se to spreči, ali i da pomognete našim ljudima koji su povratnici? Suočavaju se sa nezaposlenjem, nerešenim imovinskim pitanjem...

Svakako da je cilj povremeni ili trajni povratak naših ljudi i to jeste od važnosti i značaja. Mlade generacije su važne ali ovde govorimo o svim generacijama jer to je važno za budućnost Srbije. Odgovornom i stabilnom politikom i jednim kontinuitetom u smislu jačanja naše ekonomije, i stvaranjem jednog pravnog okvira, mi jasno stavljamo do znanja da smo stasali za povratak naših ljudi. Srbija je svakako i zemlja inovacija znanja, i sagledavajući poslovni aspekt, Srbija je država u kojoj imate perspektivu za poslovni i preduzetnički duh. Jedan pokazatelj - kada su sve države na ekonomskom oprezu, Srbija je recimo do 10. decembra imala strane direktne investicije u iznosu od 4 milijarde 95 miliona. Dakle, postoji dobra osnova, važno je razgovarati, sagledati potrebe i videti na koji način možemo da pomognemo. Pomenuli ste mlade ljude...

Srbija će dobiti izmenjen, možda čak i nov Zakon o dijaspori

• Da li vam kao čoveku, ne kao ministru, već kao čoveku bude žao kada naš čovek nakon srednje škole ili završenog fakulteta ode na usavršavanje ili školovanje van granica naše zemlje i tamo i ostane da to svoje znanje primenjuje u praksi?

O tome smo baš govorili u Temišvaru. Oni kažu da je za njih važno da ti mladi ljudi ostanu u Rumuniji. Opet, ja sam mišljenja kao i vi. Važno je da završe ozbiljne i dobre fakultete ali da svoju pamet iskoriste ovde u Srbiji. Jer, uvek se setim one rečenice predsednika Srbije u trenutku kada je otvorena jedna fabrika ovde u Srbiji zahvaljujući, upravo, ljudima iz dijaspore. Poslao je poruku ljudima iz dijaspore da dođu što pre u Srbiju jer ovde ima mesta za sve. Važno je da animiramo tu akademsku zajednicu kada govorimo o mladim ljudima, i nekoliko je pravaca delovanja Ministarstva, ono što smo mi definisali kao prioritete u narednom vremenskom periodu. Jedan pravac jeste akademska zajednica, razgovori sa mladim ljudima koji završavaju fakultete ma gde to bilo. Pokušaćemo da napravimo jednu mapu u saradnji sa Ministarstvom prosvete i u saradnji sa našim amabasadama, da dođemo do tih mladih ljudi a to smo predvideli početkom naredne godine. Da napravimo jedan kamp sa različitim panel diskusijama. Imam razgovor sa predstavnicima Istraživačke stanice Petnica, ne zato što sam ja Valjevac, već zato što mislim da je to jedan rasadnik znanja, i jedan zlatan rudnik kada govorimo o obrazovanju, inovacijama i tehnologijama. Mislim da ćemo upravo u Petnici napraviti jedan kamp gde bi okupili sve mlade ljude koji su ozbiljan potencijal i to znanje treba da iskoristimo ovde u Srbiji. To je jedna dimenzija razgovora koje ćemo voditi.

Drugi razgovor ćemo voditi sa udruženjima, sa krovnim organizacijama koje deluju u svim državama. Ovde u Beogradu ćemo voditi razgovore. Treći stub jesu naši privrednici. Dijaspora može dosta da pomogne kada govorimo o oblasti ekonomije, ima dosta naših privrednika koji uspešno funkcionišu van Srbije. Četvrti stub jesu naši sportisti koji su jako važni i koji su, takođe, naši ambasadori i predstavnici van Srbije. Kada sve to budemo sagledali onda imamo za prioritet da oko 28. juna sledeće godine, kada je Dan dijaspore, da tada na osnovu svih razgovora koje budemo vodili napravimo jednu strategiju i jednu deklaraciju koja bi bila neki realan odgovor na otvorena pitanja. U drugoj fazi u dogovoru sa predsednikom države i predsednicom Vlade, nastojimo da razgovaramo o Zakonu o dijaspori koji je usvojen 2009. godine...

• Hoće li pretrpeti izmene?

To sam želeo da vam kažem. Zakon je usvojen 2009 godine. Nažalost, od trenutka kada je usvojen pa do 2012, nisu implementirani segmenti tog Zakona a Zakon je dobar. 13 godina je prošlo od usvajanja zakona i on koliko god da je dobar on je svakako anahron. Treba da pretrpi određene izmene i određene korekcije. Ministarstvo bez porfelja kao takvo ne može da bude predlagač zakona ali smo spremni, svakako, da u dogovoru sa predsednicom Vlade i predsednikom države, pokrenemo inicijativu za izmene ili za izradu novog zakonskog predloga da bismo došli do najboljeg zakonskog rešenja. Važno je da obavimo mnogo razgovora, da saslušamo sve sugestije i predloge. Ministarstvo je adresa za sve inicijative, otvorena pitanja, sugestije i probleme, ja sam to svima rekao. Kada to sagledamo, videćemo šta je to što je realno da bude sadržano u novom zakonskom predlogu. Ne mora on da bude usvojen u narednoj godini ali je važno da napravimo jedan osnov, jedan dobar temelj, pa da možda ovo Ministarstvo u narednom mandatu ne bude Ministarstvo bez porfelja već resor koji će se baviti konkretno ovim pitanjem, mislim da bi to bio značaj uspeh resora koji sada vodim.

• Koje bi konkretno izmene mogao da pretpri Zakon?

Ono što ja mislim da je jako važno jeste da se formira Savet i Skupština dijaspore, i to je ono što i predviđa Zakon iz 2009. godine.

• Ali, nisu formirani?

Nije, nažalost. Postoji paritet, koji je konkretno definisan, od države do države koji broj delegata treba da ima Skupština, koliko Savet. Savet recimo čine i predsednik Republike i ministri, to je jako važno. Kada je reč konkretno o broju delegata to je nešto što treba zajedno da sagledamo sa predstavnicima naših udruženja u državama. Pa, evo recimo, po trenutnom Zakonu, u sastav Skupštine ulaze po 4 delegata iz SAD, Nemačke, po 3 delegata iz Austrije, Švajcarske...

• Da li taj broj delegata treba da se poveća?

Upravo to. Ali to možemo sagledati onog trenutka kada vidimo koji je broj naših državljana koji žive u tim državama. Recimo u Češkoj smo kada je ovaj Zakon definisan imali oko 3.000 naših državaljana, sada ih ima između 6.500 i 7.000.

• U kojim zemljama najviše raste broj naših?

Nije realno da se sada to precizira. Jer, mnoge države su imale popis, kao recimo u Rumuniji. 1991. godine smo imali u njoj 28.000 Srba, 2011 - 18.400, 2001 - 24.000 a sada ćemo videti šta će reći popis. Neki pokazatelji i podaci eparhije pokazuju da ima negde 14.000 Srba.

• Dakle, duplo manje u odnosu na 1991. godinu.

Postoji jedna asimilacija u Rumuniji jer ima dvojnih brakova, i uzima se uglavnom državljanstvo Rumunije. To ne može da se spreči. To nije prinudna asimilacija, to je prirodna, ljudi to žele.

• Da li je onda naša dijaspora iz godine u godinu veća ili manja?

To mogu da vam kažem kada budemo podvukli crtu i kada budemo sagledali sve. Mislim da je jako teško da napravite procenu u ovom terenutku koliko imate van Srbije bez obzira na to što imamo neke statističke podatke. Ne znam koliko su realni, više volim da razgovaramo i da imamo rezultate aktuelnih popisa, kao što ćemo u Rumuniji imati rezultate i na osnovu njih znati koliko ima Srba.

O dijalogu Beograda i Prištine i situaciji na Kosovu i Metohiji

• Koliko vaše ministarstvo mora usko da sarađuje sa Ministarstvom spoljnih poslova (MSP)? Gde je granica u vašim obavezama?

Kada je reč konkretno o MSP, meni je velika čast i zadovoljstvo što je u ovom trenutku na čelu tog ministarstva ponovo gospodin Dačić, čovek koji ima izuzetnu diplomatsku karijeru i iskustvo i što ja to iskustvo mogu da primenim neposredno pred svaku posetu bilo kojoj državi razgovarajući sa njim i razmenjujući mišljenja o aktuelnim problemima i otvorenim pitanjima. Ne samo da smo usmereni na MSP u okviru čijeg delovanja je i Uprava za dijasporu, već smo usmereni i na saradnju sa ostalim ministarstvima. Ako gledamo sa ekonosmkog aspekta i povratka naših privrednika to ne može da se učini bez ministarstva finasija i privrede, ako govorite o akademskoj zajednici to ne možete bez Ministarstva prosvete, koje ima sjajan projekat a to je dopunska nastava na srpskom jeziku. Imamo ključni cilj a to je da sačuvamo naš nacionalni identititet, kultutu, istoriju i jezik. Ta dopunska nastava srpskog jezika u Sloveniji, u Ljubljani, funkcioniše fantastično. Dakle potrebna je saradnji i sa ostalim ministarsvima.

Zato sam maločas, kada sam pomenuo Skupštinu dijaspore, koja je važna jer tu bi bio i predsednik države i ministri a ne predstavnici ministarstva i onda imate kontunitet u razmeni mišljenja, razmeni iskustava, zajedničkom delovanju u narednom vremenskom periodu. Nema tu preplitanja nadležnosti. U Vladi imate jedan timski duh, svi polazimo od zajedničkog imenitelja, a zajednički imentitelj nam je Srbija, zajednički cilj nam je jaka i prosperitetna Srbija, i u svemu tome imamo jasno definisane proklamovane ciljeve i toga se držimo.

• Trenutna situacija na Kosovu i Metohiji je takva da su naši ljudi danima i noćima na barikadama. Kako će se po Vama završiti ova situacija i da li ćemo morati da uklonimo barikade do Božića ili ne?

Kompleksna, teška situacija, na štetu našeg naroda i, nažalost, kako je to i predsednik rekao, uz podršku jednog dela međunarodne zajednice. Verujem u politiku predsednika države, verujem u jasne stavove o kojima je mnogo puta govorio o Kosovu i Metohiji i kada je poslao jasnu poruku da neće biti pogroma, neće biti kolona Srba sa KiM, da se zalažemo se za mir i stabilnost. Srbija će uvek biti uz svoj narod na KiM, i Srbija je ta koja je uvek insistirala na dijalogu jer je on jedini način da dođete do kompromisnog i pravog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane. Srbija je jedina ta koja je u svakom trenutku bila spremna da ponudi konstruktivne predloge. Uvek je bila protiv jednostranih akata, jendostranih poteza jer to je nešto što je narušavalo dijalog koji prištinska strana, definitno, nije želela. Svaki neupeh u dijalogu otvarao je prostor Kurtiju i prištinskim institicijama da osmile neki novi pritisak na Srbe na KiM.

Tu ima pomalo, i ne samo pomalo, licemeran stav dobrog dela međunardone zajednice. Evidentan je ozbiljan pritisak na Srbe na KiM. Šta će kosovska apolicija sa dugim cevima na prostoru Severnog dela KiM? Šta će specijalne jedinice u vrtiću u Leposaviću, upad u Gazivode. Čemu hapšenje Srba sa KiM? Porodica Dejana Pantića i danas ne zna kako je on zdravstveno i da li su mu dopremljeni lekovi. Čemu izmišljanja novih optužbi za ratne zločine. Zašto u ovom trenutku Ivanu Teodosijeviću, koji je samo rekao istinu čitavom svetu? Dakle, potpuno je jasan cilj koji Kurti želi da postigne a to je da obeshrabri Srbe da opstanu i ostanu na svojim vekovnim ognjištima, a sa druge strane da se vrši jedan kontunirani pritisak na Beograd i na Srbiju da prihvati jedan novi evropski plan koji su definisali Francuska i Nemačka. I, definitivno, oni smatraju da je ovo završna faza u rešavanju kosovskog pitanja. Kažem,  verujem u politiku predsenika države i verujem da ćemo se, ipak, vratiti za pregovarački sto i da ćemo doći do rešenja koji će biti u najboljem interesu naših građana.

• Ali, kako? Za dijalog su potrebno najmanje dve strane, Kurti neće da učestvuje, naprotiv igra se strpljenjem naših građana i pitanje je kada će narod pući i ne pridžavati se mira za koji ih moli predsednik?

Vi ste jako dobro rekli šta je apel predsenika i Srbima i Albancima. A to je mir i stabilnost. Apel je Srbima i da nikada ne dozvole sebi da odreaguju na provokacije Prištine, a to je nešto što se očekuje i što bi se moglo zloupotrebitu u periodu pred nama. Krajnje je licemerno da kažu da su problem barikade, a sve ono što se dešavalo u prethodnom periodu nije problem. Barikade treba shvatiti kao legitiman način borbe Srba na prostoru sa KiM za elementarno pravo na život. Poruka barikada je da Srbi na KiM žele mir.

• Hoće li nam one pomoći ili smo ipak na korak od eskalacije sukoba?

Ne želim da verujem da smo na korak od eskalacije sukoba. Rekao sam da su barikade poruka da Srbi žele mir, poruka da žele da poštuju Briselski sporazum, jer Srbi sa KiM su ti koji danas brane izvorne dokumenta međunarodne zajednice, i to je poruka međunardonoj zajednici da mora da uzme aktivnije delovanje i aktivniji pristup. Ovde je suština šta je to što vi spočitavate Srbiji. Šta je to šta vi imate da zamerite Srbiji? Srbija samo poštuje izvorna dokumenta i stavove međunarodne zajednice a međunardona zajednica je ta koja treba da prestane sa verbalnim osudama sa nekakvim saopštenjima za javnost, već da konkretno odreaguje i da kaže šta je to što Kurti treba konačno da preduzme ali i da nama da saopšte koja su ta izvorna dokumenta međunardone zajedncie koja u ovom trenutku poštujemo, koja su ta koja ne poštujemo.

Predsednik je bio vrlo jasan tokom svog izlaganja i postavio je pitanje - da li poštujemo Kumanovski sporazum? Da li poštujemo Rezoluciju 1244? Da li je aktuelan Briselski sporazum? Da li je aktuelan Vašingtonski sporazum? Da li je aktuelan Solunski dokument, konkretno član 5 koji poziva na poštovanje i implementaciju i primenu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da li je aktuelan Lisabonski ugovor? Zašto njega spominjem? Zato što je Priština aplicira za članstvo u EU. Lisabonski ugorov po tom pitanju je potpuno jasan. Ko može da aplicira? Koja država može biti član ? Samo one države koje imaju potpuni međunarodni subjektivitet. Ima li to Priština? Naravno da nema. Zato smatram da je vrlo važan potez predsednika kada je uputio pisma u 5 država, koje nisu prihvatile nezavisno Kosovo, u kojima samo još jednom apeluje i konstatuje da samo suverene nezavisne države mogu da apliciraju za članstvo EU.

Mi jesmo saterani u za zid u ovom trenutku i verujm da će pritisci biti veći u narednom periodu. Predsednik vodi najrealniju moguću politiku u ovom trenutku. Ja do sada nisam želeo da govorim o Nemačko-francuskom sporazumu. Imali smo sednicu Vlade. Predsednik nas je upoznao sa sadržajem tog dokumenta i potpuno je u pravu kada kaže da, kada pogledate sadržaj tog dokumenta, dođe vam da iskočite iz svoje kože. U članu 2, članu 3 poziva se na mirno rešavanje otvorenih pitanja, poziva se na povelju Ujednjenih nacija na poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta,  i to govorite Srbiji gde ste pogazili teritorijalni integritet i suverenitet. 2.500 ljudi je poginulo, 82 mladih je izgubilo život i to spočitavate i govorite Srbiji. I, imate poslednji stav jednog čalana da Srbija u narednom periodu neće osporavati Prištinu da aplicira u međunardone organizacije a to je članstvo u Ujedinjenim nacijama. Razumem predsednika kada kaže da imate dokument koji dolazi od dve moćne države i da vi ne možete da kažete da ne želite o tome da razgovarate, vi morate.  Ali, sa druge strane, vi imate jasne crvene linije. Te crvene linije su da nema razgovora oko onoga oko čega su dogovori već postignuti, nema priznanja i nema članstva u UN. I, ono na čemu se insistira je bezbednost za naše građane  na KIM. O svemu drugom možemo da razgovaramo ali za razgovor je potrebno dvoje. Međunarodona zajednica je ta koja mora da kaže koja su ta dokumenta koja poštujemo a koja koja ne poštujemo. Mi želimo razgovor, spremni smo da razgovaramo jer je to jedini način.

• A da li će to međunardona zajednica da uradi?

Ne postoji drugi način. To ignorisanje upada specijalnih snaga na prostor sever KiM je kranje licemeran. Kurti govori o demokratičnosti, govori o slobodi mišljenja i govora i kako su oni poslednja država koja aplicira u regionu da postane član EU. O kakvoj onda vi demokratičnosti govorite? Vi niste dozvolili Srbima da se izjasne na referendumu. Niste im dozvoli da učestvuju da glasaju na izborima. I sve što činite, činite pod plaštom navodne dekriminalizacije na prostoru severnog dela Kosova i Metohije. A u Prištini? To je crna rupa Evrope danas. To svi znamo,

• Mislite li da će, zaista, naši ljudi dočekato Božić na barikadama?

Ne želim da verujem u to. Želim da verujem da će konačno biti svesti a govorimo konkretno o međunardonoj zajednici da primora Prištinu jer to je njihovo čedo. Naš narod ima dva zahteva, da se puste uhapšeni i da nema upada Kosovske policije u severni deo. Sa druge strane, imate stavove međunardone zajednice koji kažu da je smirivanju tenzija doprinela Priština time što je odložila izbore. Koje izbore? U severnom delu ? Donosite odluku a pre toga ste 15 sati ranije upali u sedišta izborne komsije. Niste znali 15 sati ranije da ćete doneti takvu odluku? Krajnje licemerno. Ponavljam međunardona zajednica je ta koja mora da zauzme stav. Da sednemo za pregovarački sto, i Priština mora poštovati ono što je deo dogovora i što je deo sporazuma. A međunarodna zajednica je ta koja mora da se izjasni.

Dokument koji je Vlada Srbije predala KFOR-u za povratak naših pripadnika na KIM to je dokument upodobljen sa Rezolucijom 1244. Vrlo su jasno navedeni razlozi takve odluke a to je da sačuvate, pre svega, bezbednost i kontrolu na administrativnim linijama i prelazima. I pravno postoji opravdanost za takvu odluku. Nikada ovakva odluka nije u formalno pravnom smislu podneta KFOR-u iako je taj osnov postojao. 2003. je pokojni premijer Zoran Đinđić uputi pismo. To nije imalo formalno- pravnu snagu. Kakav će odgovor biti mi možemo da naslutimo, a ne želimo takav odgovor.  SAD su neko ko u ovom trenutku uliva tračak nade da će doći do razgovora, nakon stava i Eeksobara da će morati da bude formirana Zajednica srpskih opština. Priština je njihovo čedo, njihovo dete, ne može niko da mi kaže da niko ne može da izvrši pritisak da se razgovara.

• Mogu ali neće?

Ali, isto tako ne mislim da je interes velikih sila pre svega SAD da dođe do otvorenih sukoba i da postoji još jedno žarište.

(Telegraf.rs)