Ko je Zoran Lilić čiji je sin pretučen? Ključna ličnost za SRJ, kažu da je bio hedonista i dobar šef

Mnogi ga se sećaju po brčićima, činjenici da je bio predsednik SR Jugoslavije, a Novobeograđani i Zemunci da im je pre svega toga bio komšija u nekadašnjoj ulici Goce Delčeva kod Hotela Jugoslavija, današnjoj čuvenoj Ulici gladnih.

Zoran Lilić žižu interesovanja ponovo je dospeo kad mu je pre neko veče pretučen sin jedinac, Darko.

Preporučujemo

Inače, Zoran Lilić rođen je u Brzoj Palanci 27. avgusta 1953, srpski je i jugoslovenski političar kog odavno nema u političkom životu Srbije.

Bio je drugi predsednik Savezne Republike Jugoslavije - SRJ, od 25. juna 1993. do 25. juna 1997.

Biografija

U Kladovu je završio osnovnu i srednju a diplomirao je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Zaposlio se u Fabrici gume "Rekord" u Rakovici i posle 12 godina obavljanja raznih dužnosti imenovan je za generalnog direktora.

Otac mu je bio zanatlija, grnčar, a majka domaćica. Izrodili su šestoro dece, a Zoran je bio najmlađe dete u siromašnoj porodici. Prezimenom Lilić svojevremeno se bavio pokojni Jovan Ćirilov koji je zaključio: "Ono pripada grupi srpskih prezimena 'ženskog porekla', po majci, verovatno od neke Lili, Ljiljane ili Svetlane koja je po nečemu bila jača od svog muža". Iako je rastao u porodici sa skromnim sredstvima, bio je srećno dete.

Bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u Skupštini Srbije od 1990. godine, a posle dve godine postao je predsednik Narodne skupštine Srbije. Posle smene Dobrice Ćosića sa mesta predsednika SRJ, juna 1993, izabran je 25.6.1993. za predsednika SRJ i na mestu predsednika SRJ Lilić je ostao do 25.6.1997. godine.

U jesen 1997. postao kandidat SPS za predsednika Srbije. Posle neuspelog drugog kruga predsedničkih izbora, gde je odmeravao snage sa liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem 5. oktobra iste godine, postao je potpredsednik Savezne vlade u kabinetu Momira Bulatovića i na ovoj dužnosti se zadržao do avgusta 1999. godine kada je imenovan za savetnika predsednika SRJ Slobodana Miloševića za ekonomske odnose sa inostranstvom. U to vreme obavljao je funkcije predsednika UO Jugoimporta i predsednika Šahovskog saveza Jugoslavije, može se pročitati na Vikipediji.

Godine 2000. izašao je iz SPS-a i osnovao Srpsku socijaldemokratsku partiju koju smatra naslednicom ideja Svetozara Markovića, ali se potom vratio u SPS. Novembra 2008. godine postavljen je za predsednika Upravnog odbora JP Putevi Srbije. Godine 2018. bio je predsednik upravnog odbora Jubmes banke.[4]

Bio je predsednik Skupštine Srbije (januar — jun 1993), predsednik Savezne Republike Jugoslavije (jun 1993 — jun 1997) i potpredsednik Savezne Vlade SR Jugoslavije (maj 1998 — avgust 1999).

Diplomirao sa desetkom, a radio sve i svašta da se prehrani

Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom Kladovu a tokom studija na Tehnološkom radio je i kao maneken, kondukter, raznosač mleka i monter garnišni, pisali su svojevremeno beogradski mediji. Baveći se montiranjem garnišni po beogradskim stanovima mnogih javnih ličnosti iz politike i estrade, naučio je kako čovek ne treba da se ponaša kad je na vrhu. Fakultet je završio s prosečnom ocenom 9,55 a diplomirao je s desetkom.

Po završetku fakulteta, dok je čekao posao u struci, ustajao je u četiri ujutru i išao u Boleč da bere breskve kako bi zaradio i prehranio svoju malu porodicu - sina Darka, suprugu Ljubicu i sebe. Potom se zaposlio u Fabrici gume "Rekord" u Rakovici i 12 godina obavljao razne poslove. Toliko mu je trebalo da postane generalni direktor u firmi, a samo tri godine da, od ulaska u politiku, postane predsednik treće Jugoslavije.

Pre imenovanja za predsednika SRJ, Lilić je bio i predsednik srpskog parlamenta, a iz tog perioda svi se sećaju njegove izjave: "Zatvorite vrata za sobom, molim vas" (reči koje je uputio opoziciji koja je napustila sednicu Skupštine u znak protesta izglasavanju izmena Zakona o izboru poslanika).

Kad mu je istekao mandat na funkciji prvog čoveka savezne države, nije postao direktor "Trepče", kako se spekulisalo u novinama, već predsednik Šahovskog saveza Jugoslavije.

Međutim, svi su ostali na svojm mestima, a Lilke (kako ka zovu oni koji ga vole) postao je potpredsednik u Saveznoj vladi, mestu s kojeg je (opet) mogao da se druži sa svojim prijateljima, pored ostalih, i Gadafijem.

- Pridajem veliki značaj saradnji s afričkim zemljama i nekim zemljama Azije, i veoma se angažujem u tome - priznao je Lilić, piše Kurir.

S mesta potpredsednika u kabinetu Momira Bulatovića smenjen je avgusta 1999. godine i postavljen za savetnika za ekonomske odnose s inostranstvom predsednika SRJ. Bio bi to, kao što zlobnici kažu, pad s konja na magarca, da nije zadržao (kako tvrdi "Nedeljni telegraf") funkciju predsednika UO "Jugoimporta".

Šoferi ga voleli, ženama se dopadao

Njegovi podređeni, poput šofera i članova obezbeđenja, kažu da je bio veoma dobar šef, korektan, da ih je redovno pitao: "Kako su kod kuće, je l' treba nešto".

Oni znaju da je Lilić hedonista, prijatan i veseljak po prirodi. Znaju i da poseduje redak dar za samoironiju, predan porodici, da je sinu išao na roditeljske sastanke, pecao s njim.

Da voli sport, posebno borilačke veštine (poput džudoa) koje je "upoznavao" na ulici dok je studirao. Da se elegantno oblači, da ima šlang liniju, da je stasit, snalažljiv, te da se dopada ženama...

Navodno je u svom kabinetu šefa SRJ držao Slobinu sliku i da se obrnuto nije moglo ni zamisliti. Takvi mu nikad neće oprostiti napad na Dobricu Ćosića i mahanje svetloplavom fasciklom formata A4, gde je, navodno, bio dokazni materijal protiv "oca nacije" . Lilić se branio: "Nije mi bio cilj da nanesem bilo kakvu štetu Ćosiću koji je ostavio mnogo toga dobrog kao književnik, a o njemu kao političaru ne bih govorio".

(Telegraf.rs/Wikipedia/Youtub)