Milivojević: Kosovo nije roba kojom Srbija trguje

Bivši diplomata Zoran Milivojević izjavio je danas da je nemačko-francuski predlog za rešavanje pitanja KiM apsolutno neprihvatljiv za Srbiju, kao i sve ostale varijante rešenja koje traže od naše zemlje da prizna Kosovo ili mu omogući stolicu u UN.

U izjavio za Tanjug, Milivojević kaže da je nemačko-francuski predlog, o kome je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio juče u obraćanju javnosti i koji "nudi" obećanje o finansijskoj pomoći Srbiji u slučaju da dozvoli Prištini stolicu u UN, da Kosovo nije predmet trgovine parama.

Preporučujemo

- To nije roba koja treba da se kupuje ili prodaje tako da nije moguće uopšte sa te pozicije pregovarati. To je srpski stav i on se ne može menjati - poručuje Milivojević, prenosi Tanjug.

On naglašava da, ukoliko postoji iskrena želja da se problem KiM reši i da se na ovim prostorima uspostavi mir i stabilnost na realnim osnovama, onda nema osnova da se polazi od pretpostavke da bi Srbija mogla da prizna nezavisnost Kosova u bilo kojoj formi i dodaje da to važe bez obzira ko je na vlasti.

- Kada je reč o Srbiji, onda jedina ponuda bilo koje strane može biti da se dijalog nastavi i da se traže rešenja političkim sredstvima na principu kompromisa - kaže Milivojević.

On objašnjava da je za Srbiju neprihvatljivo da prizna Kosovo ili mu dozvoli stolicu u UN zato što bi Priština tada imala pun međunarodno-pravni legitimitet, a onda je to, ističe, priznanje.

"Priznanje i odricanje od Kosova na svaki način"

Srbija je ovoga trenutka članica UN u čijem je sastavu KiM i to govori i Rezolucija 1244, ističe bivši diplomata.

- Ukoliko bi došlo do toga što se predlaže da mi damo Kosovu stolicu u UN i de facto, a ne de jure priznamo Kosovo, to bi značilo da Srbija mora da revidira svoj stav i poziciju u UN. Moramo da se odreknemo tog dela teritorije i da budemo država članica u nekim novim granicama, a to znači priznanje i odricanje od Kosova na svaki način - upozorava Milivojević.

Prema tome, naglašava, priznanje međunarodno-pravnog subjektiviteta Kosova bila bi završena priča bez obzira što Srbija to nije učinila na direktan način, jer naša zemlja ne bi mogla da bude članica UN u statusu i granicama koji ima danas.

Kada je reč o obećanom ubrzanom prijemu Srbije u EU, Milivojević smatra da to nije realno i da ta ponuda ne stoji u načelu.

Kako kaže, misli da je politika proširenja skrajnuta u drugi plan i veruje da će EU prema zemljama kandidatima i nečlanicama politički delovati u okviru mehanizma evropske političke zajednice koji formiran u Pragu.

Sem toga, navodi, EU je suočena sa dosta unutrašnjih problema, pre svega ekonosmkih zbog rusko-ukrajinskog rata i u narednom periodu će se, kaže baviti, traženjem modaliteta i mehanizama za svoj dalji opstanak.

Niko više i ne pominje poglavlja 23 i 24 

Takođe, Milivojević ističe da su sada, što se tiče eventualnog proširenja i kada bi ga bilo, sada su u prvom planu rešenja koja su čisto geopolitička.

- Niko više ne pominje Poglavlje 23 i 24, ono što je u prvom planu to je odnos prema Rusiji i uvođenje sankcija Rusiji, a pod dva to je priznanje realnosti kada je u pitanju KiM. Ti kriterijumi sada ulaze u prvi plan - navodi bivši diplomata.

Na pitanje da li je u jučerašnjem obraćanju naciji predsednik Vučić najavio moguće uvođenje sankcija Rusiji ukoliko bi bili ugroženi naši na vitalni interesi, Milivojević odgovara da nema takav utisak.

Kako je rekao, naš stav prema sankcijama je principijelan, mi smo se izjasnili oko Ukrajine i jasno rekli da poštujemo međunarodno pravo, nismo prihvatili četiri zadnje aneksije, čak ni onu sa Krimom.

- Naš državni i nacionalni interes nalaže da ne uvodimo sankcije Rusiji. U prvom planu su ne energenti, koliko pitanje KiM, i mislim da to dobija još više na težini u ovom trenutku kada smo čuli šta od nas traži dvojac Pariz-Berlin i na čemu insistira - smatra Milivojević.

Takođe, on ističe da je predsednik Vučić bio u pravu kada je rekao da je velika greška kada smo prihvatili da dijalog o KiM pređe na EU.

- Iz prostog razloga što smo time onemogućili to da se borba vodi na terenu međunarodnog prava u Savetu bezbednosti i na osnovu Rezolucije 1244. Tamo bi stavovi Rusije i Kine značajnije došli do izražaja i ne bi moglo da bude nikakvih kalkulacija kako treba da bude konačno rešenje i kakav treba da bude status KiM - poručio je bivši diplomata.

(Telegraf.rs)