Francuska i Nemačka žele da budu direktnije uključene u dijalog: "Novi izaslanici sa starim idejama"

Najava dodatnog angažovanja Francuske i Nemačke u dijalogu Beograda i Prištine pokazuje da Evropa želi da bude aktivnije uključena u pregovore, ocenili su analitičari.

Nemački kancelar Olaf Šolc i francuski predsednik Emanuel Makron nedavno su uputili pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju pismo u kojem su naveli da su zadužili svoje savetnike za spoljnu politiku i bezbednost, Jensa Plotnera i Emanuela Bona, da direktno podrže Miroslava Lajčaka u njegovim naporima u dijalogu Beograda i Prištine.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Bivši ambasador Srbije u Berlinu Milovan Božinović rekao je za Telegraf.rs povodom najave dodatnog angažovanja Francuske i Nemačke u dijalogu Beograda i Prištine da je malo verovatno da "specijalni izaslanici" dolaze sa novim idejama.

On je ocenio da će, kako je rekao, pre biti da su tu radi pojačavanja pritisaka na Srbiju da prihvati već ponuđeni model rešavanja kosovske krize.

- Njegova je poenta da se od Srbije ne traži formalno priznavanje Kosova ali da za uzvrat Srbija ne ometa medjunarodno delovanje Kosova kao da je nezavisna država. To je vrlo blisko nekadašnjem modelu "dve nemačke drzave" - rekao je Božinović i dodao da odluka srpske strane svakako može biti vrlo teška i dalekosežna.

- Moja je preporuka, ako se realno sagledaju sve okolnosti, da se nijedna opcija apriori ne odbacuje . rekao je Božinović.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić ocenio je za Betu da pismo Makrona i Šolca pokazuje jednu vrstu kontinuiteta u delovanju Francuske i Nemačke još od vremena Angele Merkel i podsetio na najave mogućeg sastanka na vrhu u Parizu.

Prema njegovim rečima, uključivanje savetnika za spoljne poslove iz kabineta predsednika i kancelara možda predstavlja i implicitnu najavu odnosno pripremu sastanka na vrhu u okviru dijaloga.

Foto: Telegraf

- To istovremeno pokazuje i nastojanje da dve najveće države EU budu direktnije uključene u dijalog, u kome su SAD, pored predstavnika EU Lajčaka, u poslednje vreme ostvarile veću vidljivost - rekao je dugogodišnji diplomata Lopandić.

Međutim, kako je dodao, pismo (francuskog) predsednika i (nemačkog) kancelara, najavljujući očekivanja za "teške odluke" od strane Beograda i Prištine, ipak ostaje krajnje neodređeno kada su u pitanju "evropske perspektive" u okviru čega bi proces "normalizacije" za dve strane bio olakšan.

Lopandić je podsetio da već godinama Savet EU nije odgovorio na predlog Evropske komisije o viznoj liberalizaciji za stanovnike na Kosovu.

Dodao je da je proces pristupanja Srbije EU odavno usporen i da ni rat u Ukrajini za sada nije pokazao konkretne mere EU kojima bi se suštinski ubrzala politika proširenja za Zapadni Balkan.

S druge strane, kako je istakao Lopandić, kada je u pitanju Srbija, reči o "usmerenju ka EU" nisu praćene delima, čak naprotiv.

Foto: Twitter/JosepBorrellF

Kako je preneo javni servis, imenovanje iskusnih diplomata Nemca Jensa Pletnera i Francuza Emanuela Bona za dijalog Beograda i Prištine poznavaoci prilika dovode u vezu sa ratom u Ukrajini i porastom ruskog uticaja na Balkanu.

Bivši ambasador u Nemačkoj i Velikoj Britaniji Ognjen Pribićević kaže da je to proces gde se ulog u globalnim političkim dešavanjima povećava.

- Dobro je što sada imamo ljude koji su na visokim pozicijama, zato što jako puno ima činovnika koji gledaju stvari iz svog ugla. Sada dobijamo dvojicu ljudi koji bolje poznaju stvari. Što je važnije, bliži su ljudima koji odlučuju. Ne verujem da će samo imenovanje moći da reši stvar - navodi bivši ambasador Pribićević.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić ističe da je pismo Šolca i Makrona predsedniku Aleksandru Vučiću i Aljbinu Kurtiju, s jedne strane pritisak, a sa druge strane želja Evrope da bude aktivnije uključena u pregovore, u trenutku kada je evropska uloga u dijalogu pala u senku sa vidno aktivnijom ulogom Sjedinjenih Američih Država.

- Zaključak je da Lajčak ne može sam - kaže Grubješić i ističe da pomoć stiže iz dve najmoćnije evropske države.

Smatra i da se pozivanje na spremnost da se donose teške odluke ovog puta odnosi na Prištinu, te da napretka u dijalogu ne može biti dok se ne formira ZSO.

(Telegraf.rs)